Page 13 - kragujevac 2015

www.kragujevacke.rs Четвртак, 1. јануар 2015. 13
Велика срца

Дошао породици да уведе воду ПОЛИЦАЈЦИ И ВАТРОГАСЦИ

„Добро је тешко видети, а лако се позна” - Колега Свичевић је остао код возила, а ја сам оти-
народна пословица О њима новине нису писале шао до тоалета. Тамо сам спазио на поду подебљи
Крагујевачка Полицијска управа ове године „ог- новчаник. Није било личних докумената власника,
Бити у Србији младић од 19 година који има сигуран посао, пет го- решила” се о групу својих запослених који предста- међутим нека имена из визиткарти била су ми по-
дина радног искуства и клизно радно време на ивици је могућег. Бити вљају пример храбрости и поштења. За њих јавност зната. Звањем једног по једног открио сам ко је вла-
са 19 година мушкарац великог срца, који покрене хуманиратну акцију није чула, полиција није обавестила медије, али су сник новчаника, испричао је саобраћајац Велизар
да удоми непознату породицу, делује као чудо било где у свету. Управо њихова имена осванула у полицијском часопису на Антонијевић.
то је Никола Ђурђевић из села Кутлово. сајту МУП Србије. У жељи да се о људима за пример Таксиста Драгослав Конатар није ни приметио да је
Овај младић са оцем Милованом чују бар на крају године, „Крагујевачке” преносе две изгубио новчаник. О томе су га полицајци обавестили.
бави се инсталацијом пумпи у ар- приче из часописа „Полиција данас”. - Заплакао сам од среће, јер сам новац одвајао да
теске бунаре и то од петог разреда платим боравак болесне супруге у хипербаричној ко-
основне школе! На себе је скренуо Прича прва: Два крагујевачка полицајца пронаш- мори. Да га нису нашле ове поштене људине, било
пажњу почеком године када се на- ла су и вратила таксисти изгубљених 1.730 евра које би зло, пошто других пара немам, рекао је Драгослав
шао у кући породице Миливојевић је човек прикупио за лечење болесне супруге. Јуна- Конатар.
из села Чумић на дан када им је на ци ове приче су саобраћајци Велизар Антонијевић и
свет стигла шеста принова. У ту кућу Ненад Свичевић. Прича друга: Три ватрогасца 27. фебруара скину-
дошао је да „погоди” увођење воде, Током ноћне патроле трећег априла њих двојица ли су униформе и скочили у ледену воду језера у Шу-
а суочио се са сиротињом која нема су у насељу Аеродром свратили на бензинску пумпу марицама да би из ње извукли жену која се утапала.
кревете за децу, пијаћу воду, а веш се да сипају гориво у службени аутомобил. Њихова имена су Ненад Парезановић, Бојан Луковић
пере у казану испред куће. и Милан Угриновић.
Када су очевици на језеру већ помислили да жени
- Мука ми је припала од туге гле- која се удаљила десетак метара од обале нема спаса,
дајући ту децу на распалим креве- тројица најодважнијих ослободили су се ватрогасних
тима, без играчака, баш на дан када униформи, да их не би успоравале, и скочили у ле-
им се родила још једна беба. Побегао дену воду.
сам кући и са врата рекао оцу да има - Није било времена за употребу специјалне опре-
да преврнем земљу и небо да тим љу- ме, чамца, чакљи. Брзина је била пресудна, јер када
дима помогнем. Наравно да се сло- смо стигли, жена је, обамрла од хладноће, плутала по
жио, па он ме је васпитао. Отац и ја површини воде, рекао је командир Ватрогасно-спаси-
сарађујемо са много фирми, те сам почео да их обилазим и тражим лачке чете Ненад Парезановић.
помоћ за Миливојевиће, каже Никола.
За пар недеља осмочланој породици својом упорношћу обезбедио
је пумпу за воду и намештај, па пошао у потрагу за фирмама које би Професори
обезбедиле машину за прање веша, бојлер, нешто намешаја, играчке за издвајају за помоћ Докторка га два пута
децу. Све време Никола се чудио зашто је прича о њему уопште битна. враћала у живот
Лепосава (42) и Миломир Гига Миливојевић (50) надничењем за- ђацима
рађују за шест дечијих уста. Најстарија је Кристина (17), Стеван је „Знање је моћ”
две године млађи, а близанци Предраг и Ненад имају по три године. „Када школски учитељ Френсис Бејкон
Најмлађа Јована рођена је у јануару. сједини љубав према послу
и према ученицима, он је Средином ок-
савршен учитељ”. тобра Милан Ка-
Л.Н. Толстој пор (65) из Кра-
гујевца, један од
Професори Политехничке четири пацијента
школе већ четири године сваког у региону који је
месеца издвајају од плате новац ове године пре-
којим својим сиромашним ђа- живео срчани
цима плаћају аутобуске карте, застој, пронашао
доручак, купују њиховим поро- је докторку која
дицама хлеб и млеко, али и одећу му је спасила жи-
и ципеле. Тек ове године за то вот и лично јој се
се сазнало. Запослени у школи, захвалио. Доктор-
од спремачице до професора, ка Данијела Жи-
њих око 70, основали су Фонд за вановић најмлађи
подршку социјално угроженим је лекар у кра-
Ђаци поклонили своју екскурзију ученицима. Директор Синиша гујевачкој Хитној
Којић „признао” је у априлу дело помоћи. Она је
„Одгој је важнији од образовања, одгајати ни судију својих колега. Милану својим
ни војника, него човека!” - Пре оснивања фонда наста- рукама поново
Жан Жак Русо вници су у канцеларији знали да покренула срце 12. маја ове године. Пацијент Милан је докторку
покрену акцију куповине обуће касније упознао.
Ученици Основне школе „Прота Стеван Поповић“ из Чумића одрекли за дете које по снегу у школу до- - Два пута ме је реанимирала. Не сећам се тог догађаја, али су
су се одласка на екскурзију и тај новац поклонили својим другарима из лази у платненим патикама. Како ми укућани препричали како је све текло. Позлило ми је код куће
Прве обреновачке основне школе. Основци су хтели на овај начин да је таквих акција било све чешће, и вероватно ме је свега неколико минута делило од смрти. Лекари
помогну вршњацима чије су куће страдале у поплавама. Иницијатор основали смо фонд. Деца нам Хитне стигли су на време и на мом кућном прагу докторка ми је пр-
акције био је десетогодишњи Урош Петровић. Његов предлог прихвати- понекад не долазе у школу јер су ви пут покренула срце. Нису имали времена да ме ставе на носила,
гладна. Имамо ђака са села, чији
ло је свих 127 ученика школе. Након што су добили час из хуманости, је једини родитељ тешко болестан. већ су ме у ћебету пребацили у возило. Појурили су ка болници. Ту
акцији су се придружили и родитељи, и воћари, и цвећари из целог села. Детету плаћамо превоз и доручак ми је, на путу, још једном срце стало. Опет ме је вратила у живот,
-Требало је да идемо на екскурзију у септембру. Онда сам схватио да у школи, а у њиховој сеоској про- својом присебношћу, али првенствено знањем. Када се све завр-
то није фер и помислио да би тај новац био потребнији другарима за давници отворили смо рачун да шило, много касније, укућани су ми причали о докторки, а ја сам
које смо на телевизији видели да су преживели поплаве. Предложио сам могу свакога дана да купе хлеб и мислио да је у питању искусна лекарка. Кад оно, најмлађа у хитној
то свом одељењу и сви су прихватили. Онда је цела школа пристала на млеко. За неколико ђака плаћамо помоћи, смешка се Милан Капор.
моју идеју, наставници и директор су били одушевљени, рекао је Урош доручак од око сто динара у пека- Докторка Данијела испричала је касније да су на том терену од-
приликом уручења донације у Обреновцу. ри крај школе. Сиромашни ђаци лучивали минути.
не плаћају прославу матурске ве- - Наравно да је неуобичајено да пацијент пожели да вас упозна,
Техничар породио жену на паркингу чери, а ми им из фонда помогнемо али је изузетно пријатно, рекла је др Данијела Живановић.
да купи нешто од гардеробе за то
„Побеђује храброст, а не мноштво” вече, рекао је Којић.
латинска изрека

Почетком октобра Никола Цветковић, Улици дали име по комшији дао у Хрватској, у убеђењу да
млади медицински техничар КЦ Крагујевац, брани своју државу. Промену
породио је Крагујевчанку Златицу Савић на „Више је глади у свету за љубављу имена улице су захтевали њего-
бетону испред улаза у зграду где је породи- и поштовањем, него за хлебом” ви другови из детињства и старије
лиште! Никола је запослен је у Центру за Мајка Терезија комшије. Са тим су се сложили
анестезију и реанимацију. Случајно је, око родитељи који су сина изгубили
осам сату ујутру, бацио поглед кроз прозор. у његовој 23. години, месец да-
Угледао је мушкарца који на рукама носи же- на тражили његово тело по ра-
ну. Који тренутак касније спустио је на бетон. тишту и нашли га 30 дана након
- Отрчао сам до првих колица и возећи њи- смрти.
ма рели кроз ходнике потрчао ка улазу у згра- Иницијатуву је предводио Ради-
ду. Када сам стигао до жене схватио сам да је ша Милетић.
касно за колица. Она се превијала од болова, - Већина нас били смо на ра-
говорећи да је беба кренула. Видео сам главицу малишана. Окренуо тишту, у Хрватској, Босни и на
сам се и махнуо руком колегиницама из јединице интезивног лечења, Косову. Сви ми знамо где је Верко
које су гледале са прозора, да одмах дођу. Рекао сам Златици: „Госпођо, био. Разлика је у томе што смо ми
кренуо је порођај, немамо шта да чекамо, напните се, беба је ту”. Био је имали срећу да се вратимо, а он
довољан један напон и беба је угледала свет и то у мојим рукама. Није није. Ми смо имали срећу да ра-
плакала и као да није дисала. Брзо сам је окренуо наглавачке, мало је димо, женимо се, добијамо децу,
лупнуо по гузи и беба се закашљала. Дечак! Јунак у мајке је заплакао и а он није. Све се то десило 1991.
удахнуо живот, сведочио је Никола дрхтавим гласом. године, али за нас је исто као да
У међувремену сишле су и остале медицинске сетре које су понеле је било јуче. Поштовање према
газу и умотале бебу. човеку који је дао живот за нас
- Кад се све завршило, вртео сам филм у глави и тек сам се тада нема рок трајања. Већина људи
уплашио. Беба је могла да ми испадне, а и што шта је могло да се ис- У знак поштовања према Ве- другови из детињства, тражили да које знам не зна по коме њихова
компликује. Срећан сам што је све прошло на најбољи начин, искрен рољубу Раденковићу (23), страда- улица носи његово име. Верољуб улица носи име, ми ћемо знати,
је био Никола. лом на ратишту, његове комшије, Раденковић је 1991. године стра- каже Милетић.