Page 14 - kragujevac 2015

14 Четвртак, 1. јануар 2015. www.kragujevacke.rs
Синдикати

ГОДИНА ВИЂЕНА ОЧИМА ЗАСТУПНИКА РАДНИЧКИХ ИНТЕРЕСА
Радници – последња рупа на свирали

На почетку године Југослав Ристић Милан Јевтић,
синдикати су, без председник Савеза самосталних Унија савеза синдиката
изузетака, најављивали синдиката Крагујевца просветних радника Србије
„клинч“ са Владом
Србије због неколико Однос послодавца према радни- Статус радника у Србији јесте
нових закона којима цима код нас, а и у целом свету, веома лош, са тенденцијом по-
све је оштрије супротстављен. За
горшавања. Када је усвајано
се погоршава ионако то постоје локални разлози, али и они радно законодавство, више рачуна се
незадовољавајуће глобални. Глобални разлог је да је у ус- том приликом водило о „страним ин-
ловима поларизованог света и блоковске
веститорима“, јер је очигледно, читав
стање запослених поделе постојао страх држава и посло- развој наше државе заснован на таквим
и протесте „без даваца у капиталистичком свету од ширења револуционарних покрета, инвестицијама. Чак и оскудна радничка права се крше на сваком ко-
престанка“ уколико се па су државе сузбијале грамзивост послодаваца и законима уређивале раку, најпре због огромне незапослености, али и неефикасног система
праведније односе, док су у земљама социјалистичког блока радници, по
инспекције, чија основна функција јесте да буде инструмент државе,
ти закони усвоје. Крај дефиницији, били „повлашћени”. Рушењем таквих односа престала је али не у поштовању Закона и права радника, већ у дисциплиновању
године дочекујемо потреба земаља капиталистичког блока да на тај начин регулишу односе непослушних.
између радника и послодаваца и до пуног изражаја је дошла суштина
не само са новим капиталистичких односа, то јест жеља за неограниченим богатством Кад је о радничком законодавству реч, подсетимо да је Закон о
законима усвојеним појединца, која је заснована на што јефтинијем раду. раду усвојен јула месеца, усред лета и годишњих одмора. Било
је, додуше, протеста синдиката, али је тада власт прибегла под-
У бившим социјалистичким земљама, што је одлика и код нас, прива-
без озбиљнијег тизацијом је створена висока незапосленост, а тиме је положај радника муклим мерама медијског „топлог зеца“ над водећим синдикалцима
синдикалног отпора, знатно погоршан. У условима лошег функционисања правне државе уз у држави, уз разне притиске и претње. Председник Владе Републике
селективну примену закона, општој друштвеној клими и држави која
Србије је недавно због начина на који је донет и усвојен Закон о ра-
већ и са многим брине само о послодавцима, радници су потпуно обесправљени. Др- ду добио и критике од међународне синдикалне заједнице, односно
„реформским“ жава тежи да произведе што веће сиромаштво, како би тако привукла представнице која је недавно била у посети нашој земљи. Председник,
наводно, није био упознат са чињеницом да је Закон о раду усвојен без
инвестиције и тиме урушава положај радника у односу на послодавца.
решењима којима Доказ спот на Си-еН-Ен, у коме наша влада нуди наше раднике као јавне расправе.
Проблем, пре свега, лежи у чињеници да у Србији уопште не постоји
се положај радника висококвалификовану а ниско плаћену радну снагу. социјални дијалог. Запосленима се отворено прети у случају штрајка,
додатно и значајно Актуелна политичка елита, под притиском међународних факто- отказима, мерама какве су према синдикатима предузимали идоли не-
погоршава. Док их ра, у недостатку храбрости и добре идеје, слепо се држи наметну- олиберализма Маргарет Тачер и Роналд Реган. Понекад, када је њима
тог модела привредног развоја који је заснован на стварању зоне
закони статусно јефтиног рада од наше земље. Радно законодавство се мења у том смеру. корисно, власти покрену нешто што личи на социјални дијалог, позову
синдикалце (који су им онда потребни уместо икебане), излагач и говор-
враћају деценије Основни циљеви измене радног законодавства били су смањење зарада и ник буде неко из врха власти и он онда одржи говор о потреби постојања
уназад, „реформски“ тзв флексибилност у запошљавању, рад на одређено време у што дужем социјалног дијалога, само што у таквој форми он постаје монолог и то
препун демагогије.
периоду, као и легализација агенција за запошљавање са циљем да се ско-
потези државе ро потпуно укине рад на неодређено време. Покушајем измене Закона
ударају их директно о штрајку заправо се жели да се ограниче и суспендују право на побуну, Синдикати би у борби за заштиту радничких права могли да
буду успешни онда када би и на синдикалној сцени завладала
а посебно преношење тог бунта на улице. Како агенције за запошља-
по џепу. Зато смо вање раде потпуно нелегално и ако актуелна власт то не жели да призна, јасна правила, када не би било „привилегованих“ и измишљених
крагујевачким циљ наредне измене закона биће легализација њиховог рада . Држава се синдиката и уколико би почеле да се поштују потписане и од стране
наше земље ратификоване конвенције Међународне организације рада.
додворава “страним ивеститорима” хвалећи такав закон о раду који им
заступницима омогућава да мало плаћају раднике и не примају их у стални радни однос. Затим, када би био успостављен прави социјални дијалог, који би под-
радничких интереса То је супротно националним интересима. разумевао трипартитност у договарању услова рада, надница, радничких
поставили три питања Синдикати по дефиницији јесу слабија страна у сукобу радника права, као и када би се из дијалога отклониле једностране и насилничке
мере које увек иду на штету запослених.
и послодавца. Посебно данас када код нас али и у свету пада по-
верење у могућности синдиката. Хомогенизација радника јесте Зоран Марковић
један до основних задатака синдиката у наредном периоду, без обзира на
чланство у синдикату. Хомогенизовано чланство, на основу припадности председник Самосталног
једној друштвеној групи, представаља политички утицајан фактор за про- синдиката Фијат аутомобила
мену успостављених односа. Радници окупљени на идеји праведнијих од-
носа у друштву, кроз институције система и неки од модела политичког Србија
ангажовања могли би знатно да поправе свој положај. То је једини ефи-
касан начин који успешно функционише у скандинавским земљама, а у Статус радника данас, слободно
једном тренутку био је делотворан и у Пољској. Традиционалне методе могу рећи, данас је на најнижем
синдиката су малог домета, исцрпљујуће и недовољно ефективне. могућем нивоу јер радна места су
све несигурнија а механизми за зашти-
ту радничких права су све мања. Таквом
Дејан Ђокановић стању највише доприноси нови Закон о
раду који је свету капитала дао одрешене руке да се бахато опходи пре-
регионални повереник УГС
ма запосленима, а све захваљујући актуелној политичкој елити која је
Независност то омогућила кроз доношење сета нових закона.
Какав је
Чињеница је да се Србија територијално налази у Европи, али за ула-
данашњи
зак у ЕУ се захтева да се и код нас донесу европски закони, као и цене,
Никада запослени нису осећа-
али никако да имамо европске зараде и бар приближна радничка права
статус радника,
гледајући однос ли већу несигурност него данас. као колеге које раде у мултинационалним компанијама. Најтеже је рад-
ницима да схвате да држава која би требала да штити основна радничка
Постоји, наиме, дубок јаз између
послодаваца према интереса света рада и света капитала, по- права она их свесно умањује и чак радништво Србије рекламира као
њима и улога државе себно због чињенице да је држава приликом јефтину радну снагу. Неизбежно је констатовати да социјалног дијалога
усвајања новог Закона о раду уважила аргу-
у Србији нема и да одређивање минималне зараде свесно умањује држа-
у заштити њихових менте искључиво послодавачких удружења. ва као највећи послодавац а крије се иза уније послодаваца. Тако да се
основних права? Држава веома споро реагује на наше захтеве за заштиту и постоји дошло до једне чињенице да су радници Србије материјално и социјално
велики проблем због лошег тумачења овлашћења инспекције рада, тако потпуно несигурни и апсолутно незаштићени.
Држава се да најчешће спорови завршавају у судовима који и иначе веома споро У данашње време представници државе се хвале са разним ства-
одлучују по тим предметима, а данас још спорије због блокаде право-
хвали добрим суђа коју изазива штрајк адвоката. рима јер изгледа да они живе у неком виртуалном времену и на
законодавставом неком другом месту, само не у Србији. Чињеница је да радници
у области радног Законодавство уопште није тако добро. Да је тако држава не Србије немају ни слово „п“ од права са којим се хвали држава и да нови
би већ формирала радну групу за израду новог Закона о раду.
закони само омогућавају лакше отпуштање а никако лакше запошља-
права, али пракса нас Сада је очигледно да је Закон о раду био више уступак поједи- вање, а то би и представници државе знали да су и сами негде стварно
уверава да је висок ним послодавачким удружењима него реална потреба. Да је то истина радили.
потврђују и све чешће замерке послодаваца уз већ познат став две реп-
степен обесправљености резентативне синдикалне централе о потреби усклађивања ставова и Синдикат под хитно мора да се модернизује и да се ухвати у
запослених. Где је по доношење примењивог и одрживог Закона о раду, који би заиста могао коштац са политичком елитом Србије. Сви радници Србије
вама проблем? да буде замајац у покретању посрнуле привреде. морају да знају да се радничка права уређују законима који се
доносе у Народној скупштини Србије где реално кад погледамо нема
Добар је пример заједнички наступ Самосталног и синдиката радника, значи обичног народа који би требало да преставља радни-
Како синдикати Независност приликом доношења Закона о раду. То треба да ке већ су тамо само политички послушници. Да би штитио раднике
могу да буду буде пример и како убудуће синдикати треба да раде,посебно синдикат зато мора да буде укључен и да буде тамо где се одлучује
успешнији у због чињенице да свака власт по потреби „извуче“ неки свој синдикат о радничким правима без бојазности због тога што би чланови син-
диката били и чланови неких политичких партија. Радници морају
коме наравно омогући пуно медијског простора и тиме обесмисли ре-
остваривању своје алне проблеме на које велике централе указују. да прихвате сурову истину да је данас највећа и главна препорука за
основне функције – На жалост, у данашњој Србији легитимни преставници запослених запошљавање политичка партија на власти, а кад се запосле онда тек
борби за права радника немају довољно простора у медијима због никада веће медијске блока- виде да немају никаква радничка права кад почну да раде и да је им
де, тако да и подршка коју добијамо од међународних конфедерација
једино решење стварање свог радничког упоришта у борби за своја
и свих запослених? синдиката остаје без правог одјека. права и права свих запослених.