Page 18 - kragujevac 2015

18 Четвртак, 1. јануар 2015. www.kragujevacke.rs
Својеручно

ПРОШЛОСТ КОЈА ЈОШ ТРАЈЕ ШАВОВИ НА МОЗГУ

Како је настала Друга Србија Говорите ли српскохрватски

Пише Видосав Стевановић Пише Саша Миленић

ЕЗАВИСНЕ писце Југославије - ЕЋИНА би, вероватно, на ово
идеја је Мирка Ковача, Жике питање одговорила резолут-
НПавловића, Филипа Давида Вним питањем „Мислиш, срп-
и моја, а основне текстове писали ски?”, или још дубљом упитношћу
смо Филип Давид, Влада Глигоров „А, шта ти је то?”, евентуално, вр-
и ја - основали смо у Сарајеву 1989. дањем из неприлике помоћу до-
године, на дан кад је почела побуна сетке, типа, „Још у гимназији, кад
против Чаушеског, месец дана по- сам добио кеца из латинског, схва-
сле пада Берлинског зида. Било нас тио сам да ми мртви језици не иду
је тридесетак, али нас је после првих најбоље”. Тек, српскохрватски језик
слободних избора идуће године не- самим именовањем изазива нелаго-
престано бивало све мање. Југосла- ду. Тачније, то је име за једну нела-
вија се распадала и последњи незави- году у савременој српској култури.
сни, они који су то заиста били и они Та нелагода има огроман психо-
који су тако себи ласкали, почели су социјални потенцијал (креативан,
тражити место у националним кам- Али Мирко Ковач, Иван Ђурић Наш политички да докаже како је одувек била за ту али и патолошки), те ћу пажљиво
повима и везе са новим режимима, и ја нисмо могли учествовати у живот личи на Србију? Или ће бити и званично ди- са њом.
на обострану срећу, разуме се. том подизању гласова усамљених скриминисана као у славном Уставу: Лавовски део свог дојакошњег
Не наводим имена, лако их је наћи у пустињи. Десетак дана после са- човека с једном „Република Србија је држава српског живота провео сам пишући, гово-
у медијима оних година. Ми остали, станка у мом стану под принудом ногом који народа и свих осталих грађана.” Што рећи, мислећи, речју, бивствујући
који се нисмо хтели сврстати у нацио- смо морали напустити земљу, Иван значи да грађани нису Срби и да Ср- на српскохрватском. То је мој ма-
налне ратне колоне, нашли смо се не сам, Мирко с Бобом, ја с целом по- безуспешно тражи би не могу бити грађани. терњи језик. Тај језик делим са нај-
само изван медија, просто смо нес- родицом. Све то је познато и може штап да би некако И сложили смо се да ћемо тај тер- вишим дометима српске књижев-
тали из њих, него смо већину имали се проверити у документима из оног мин друга сваким поводом објашња- ности и културе, а вала и хрватске,
против себе – и као бонус због таквог времена, мада о томе нико до сада прешао на другу вати речју друкчија. Схватиће бар и бошњачке ... Српско-хрватски је-
издајничког става добили смо против није писао на основу чињеница. Ни- страну улице они којима је стало да схвате, а так- зик је „највиши стадијум у развоју”
себе већину наших колега и новина- ти опажам да то некога занима. У вих ни тамо ни овде нема превише, језика српског народа, да употре-
ра. Ни њих нећу набрајати, немам оно доба беше нешто друкчије, не- ако их уопште има. Једино је важно бим синтагму из Лењиновог наслова
довољно простора у овом дневнику. зависни су још давали глас од себе. да Србија заиста буде друкчија. на савим другу тему, али зато да бих
Ујесен 91. - прве ратне године та- Слободановци су нас скинули са тако призвао њен најважнији део: да
мо где стварних разлога за рат није врата и били тиме задовољни, кле- РОШЛЕ су две деценије. Мно- ли и „завршни”?
било, ниједног осим потреба нових ветали су нас успут и рутински – и го шта се променило у Србији Још за живота и највећег разма-
режима – нас неколико нашли смо тиме су наша имена истовремено Пи око Србије. Нема више неп- ха сада већ класичног српскохр-
се у мом страну, Лоле Рибара 15, окаљана и сачувана. Остали су нас раведних и ничим изазваних санк- ватског језика било је сумњи у
дванаести спрат. Богдан Богдано- заборавили, мада нам нису опро- ција, садашња се пошаст и колектив- његов интегритет. Глупо се нагла-
вић, Иван Ђурић, Мирко Ковач, Фи- стили. Сада већина тврди – и неки на заблуда зове привлачење страних бало о хибридној природи језика
лип Давид, Иван Чоловић... На том вероватно искрено то мисле – да су инвеститора. Слоба Слобода је завр- у којем су непомирљиво различи-
састанку одлучили смо да на неки били здушно против те деструкције шио у затвору, Шешељ је тамо где му ти „талас” и „вал”, „угао” и „кут”,
начин наставимо идеју независних државе и нације – и не позивају се на је место. Друго око у глави је напусти- „крст” и „криж”. Мирне су душе,
писаца и да је проширимо и на дру- нас. Постали смо незгодни сведоци ло српско тијело. Косово, најскупља у сред „валовите” Шумадије, ква-
ге професије и знане нам и незнане поводом неких догађаја и стања које српска реч, постало је независно, али зинационалисти тупили ту српску
људе. Будућа организација требало је треба заборавити. и даље кошта државу којој више не ствар, истодобно дробећи „кутња-
да се зове Београдски круг, за писање припада, осим у преамбули Устава, цима” у углу уста својих „кришке”
основних текстова задужени смо по- ИСЛИМ да сам у Паризу, политичари се куну и заклињу да га хлеба свагдашњега. Оно чега тада
ново Филип и ја. годину или две касније, чуо се никада неће одрећи. нисмо били свесни, спонтано ужи-
Марија нас је послужила кафом Мизраз Друга Србија, радило Бивши слобисти и бивши ше- вајући благодат света откључаног
и пићем, наставили смо да ћаскамо се о збрици текстова чланова Београд- шељевци постали су европејци без српскохрватским кључем, јесте бо-
о могућностима отпора национали- ског круга. Није ми се допао. Зашто алтернативе. Тадићевци су извели гатство различитости и стварна моћ
зму и рату које су једна за другом прихватати идеју гета коју је режим историјско помирење с дачићевцима тог хетерогеног симболичког капи-
нестајале. Ко ће нам се придружи- већ спровео над нама и терминоло- и потврдили своју сличност у поли- тала инвестираног у матерњи језик.
ти док се уз помпу и фанфаре руши гију кажњеничке колоније? Не зна- тичкој празнини. Партизани и чет- Српскохрватски језик нас је својим
Вуковар и бомбардује Дубровник? чи ли то сложити се с пропагандом и ници су изједначени пред законом, неравнинама, унутарњим опози-
Бодрили смо се оптимистичким пре- бити грађанин другог реда, сумњив, али се нису помирили, углавном за- цијама и плурализмом варијанти
тпоставкама. непожељан, можда издајник? Још то што их нема више међу живима. успешно припремао за стварност и
И тада је Богдан упитао: „Да ли ви горе: зар Првом Србијом - значи пра- И тако даље, досадно је и набрајати укључивао нас је у реални свет, раз-
мислите, господо, да независних има вом и можда једином - имплицитно вашарске маске нашег веселог по- астирући, као и сваки језик - увек
више него што нас је у овој соби?” сматрати режим који је земљу довео литикантства. То би требало да буде према себи, управо такву слику
Нико се није насмејао. И нико није на историјско дно и одвојио је од оно друкчије. света у тлоцрту: хетерогеног, плу-
одговорио. цивилизованог света? По ком праву Али две ствари су остале исте, ако раланог света, света са другима, са
то име треба прво да носе злочинци, не рачунамо менталитет, константу једнаким правом несводивих разли-
РЕЋОМ, било је независних ви- криминалци, пљачкаши, људи без Бивши слобисти и ових простора. Све политичке пар- читости, Света са великим С.
ше него што смо претпоставља- убеђења, опортунисти, зависници тије на власти или поред власти су
Сли. Али не превише. И никада и будале? То значи себи написати бивши шешељевци десничарске. Не уједињују се само ОГЛО би се показати, ве-
довољно да се било шта конкретно пресуду за далеку будућност, на коју постали су зато да би гласачи, гласајући за оне рујем, у једној феноме-
предузме. Политичке партије, укљу- можемо евентуално рачунати ако европејци без друге, бирали исто, то јест наше, Мнолошкој анализи југо-
чујући и оне које су се сматрале имамо среће бар један према хиљаду. баснословну сујету лидера да не по- словенског наслеђа како постоји
опозиционим, понашале су се према Али сам сматрао да не треба од- алтернативе, мињем. Зато наш политички живот суштинска веза између српскохр-
њима мање или више непријатељски. мах реаговати и цепати длаку на чет- тадићевци су личи на човека с једном ногом који ватског језика и плавог пасоша
Београдски круг, основан месец дана воро, нити уносити забуну у збуње- безуспешно тражи штап да би некако СФРЈ који прелази све границе, који
касније, никада није прешао цифру не јавности на Западу и на Балкану. извели историјско прешао на другу страну улице. је кључ за све браве. Није случајно
од две-три стотине имена, поли- Превише је побрканих и замењених помирење с Израз Друга Србија се усталио, да су пад српскохрватске парадиг-
тички безначајну у очима оних који појмова, извитоперених значења и пустио корена у јавној свести као ме и популистичка инаугурација
су увукли у авантуре и злочине сто- первертованих вредности. Пропа- дачићевцима и сваки погрешно схваћен појам до чистоте српског језика и наслеђа за
тине хиљада и милионе. ганда је све што је српско и у вези са и потврдили сада – и са много више негативних свој административни међународ-
Али био је глас савести, место от- Србијом, њеном историјом и тради- конотација него некада, бар у очи- ни еквивалент добили: изолацију,
пора пропаганди и националној мр- цијом изврнула на главу, обалавила своју сличност ма првосрба. Што бесмисленије, то услов виза и међународне санк-
жњи, група људи који су мислили, и обешчастила. у политичкој нашим политичарима и београдској ције са своја два зида.Спољашњи
говорили и писали друкчије, усамље- Можда се тим Друга Србија хтело чаршији разумљивије, то јест поузда- зид санкција је одавно пао, али
на светла точка на црној позадини у рећи друкчија Србија. Или можда празнини, није средство за збуњивање збуњених унутрашњи није. Ми смо још увек
тами залутале Србије. Састајали су права Србија. Дакле, Србија свих партизани и и пљачкање опљачканих. Ушао је у затворени у свој Антисвет тј. чисти
се, расправљали о актуелним тема- својих грађана, не слободановска ред оних израза које вазда понавља- српски буџак. Теза је овог текста да
ма, супротстављали се зарази општег или шешељевска, не ћосићевска или четници су мо и никада се не упитамо имају ли наша култура теже руши тај зид јер
мишљења, објављивали текстове караџићевска. Иван Ђурић и ја смо изједначени пред смисла. На пример: „Спава као топ.” је он унутрашњи, у најдословнијем
друкчијих садржаја и порука. Били дуго расправљали о томе, он из опти- То јест као блажени српски гласачи. значењу те речи. То је зид у нашем
су друкчији и због тога изоловани, мистичког, ја из песимистичког угла. законом, али се Из „Дневника повратка”, мозгу, рекли би савремени клинци.
клеветани и презрени. Да ли ће се једном већина трудити нису помирили децембар 2011. Зид није у свету већ у нашем ме-