Page 20 - kragujevac 2015
P. 20


20 Четвртак, 1. јануар 2015. www.kragujevacke.rs
Својеручно


ВОДЕНА ГОДИНА

Мићо, ви’ш онај облак, са’ ће потоп



















Пише Милан Милошевић

ЕДНЕ Водене суботе, око Светих
тројица, када на Србију навали
Јонај облак кога метеоролози зо-
ву „Велики мајстор”, док су моји по
спарном дану копали кукуруз, а ја
се играо у прашини на једној њиви
далеко од куће, на ивици бадњевач-
ког атара, чак тамо у Смрдану, пре-
ма Црном Калу и Трски, с Виска на
западу нагло се дизао претећи црни
облак. Баба Милена је, развезавши
мараму, викала неке ритуалне ре-
чи да отера «алу». Моји су журно
сакупљали ствари и урлали да се
бежи кући. Провала облака је сру-
чила толико воде да је Павлишки
поток претворила у помахниталу
бујицу. Моја одрешита и пожртво- ЈЕДНА ОД ВЕЛИКИХ ПОПЛАВА У КРАГУЈЕВЦУ ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
вана мајка Љубинка запртила ме је
на леђа, газећи до појаса кроз буји- прозора разнела ствари по дво- Облак је дошао са југоистока, ветрови не уносе смог у крагујевач-
цу која хукће, пренела ме на другу ришту и по улицама. одакле ветрови према Крагујевцу ке станове и дечја игралишта.
обалу и, исцрпљена, срушила се, ба- Крагујевчани који живе ван Кра- најређе дувају, захватио је изво- Што је, дакле, жила куцавица
цивши ме далеко од воде. После ме гујевца примали су вести о поплави ришта свих притока Лепенице и овог града остала мањим делом не-
је неколико година прогонио страх Лепенице 26. августа с неверицом сценарио несреће тако је добио за- регулисана треба приписати чиње-
од кише – омброфобија. која се граничила са црним хумо- плет и залет. За службу противград- ници да се после рата Лепеница
Бадњевчани, који су у то време ром. Основа тог црног хумора је не заштите на Бешњаји тај обични ипак била притајила. Зато ова ре-
волели да се грубо чињеница да је Кра- облак није изгледао опасан, али чица до сада и није била укључена
шале с децом, не би Претећи црни гујевац већ други земља је била засићена и бујица се у систем регулација вода Мораве.
ли очврсла, при вед- пут референдумом сјурила преко ње, уместо да се де- Децимирање привреде пре две де-
ром дану би покази- облак и мутна одлучивао да повећа лом улије у њу. Вода је носила бал- ценије одласком војне индустрије,
вали на бели облачак бујица Павлишког водовод, па је град ване и делове срушених кућа који град у напрезању да постане наш
на плавом небу и са- још искићен паро- су на мосту у Улици града Сирена Детроит једноставно није имао фи-
мо би рекли: «Мићо, потока за мене су лама ‘За Крагујевац почели да праве брану која ће поди- нансијске снаге и да заузда дивље
ви’ш онај облак, били илустрација нема перспективе зати ниво Лепенице и од њеног ко- воде, можда и због тога што га нису
са’ ће потоп...», а ја без воде’. Сада је во- рита правити језеро. Око 19 часова мучиле оне - већ жеђ.»
бих бризнуо у плач. онога што је мој да замаглила перс- вода је почела да се прелива преко
Претећи црни облак прадеда Лаза често пективу овог града. моста и да јури Улицом Ђуре Ђако- НОГО је дивље воде про-
и мутна бујица Пав- у доколици гласно Крагујевчани су на вића према халама другог крагује- текло од тада до оног 13.
лишког потока за ме- референдуму казали вачког индустријског басена. Ммаја кад се сручио циклон
не су били илустра- читао из Светог ‘да’ програму који Пројектован за тренутак када «Тамара» над Србијом, Босном и
ција онога што је мој писма: „И би дажд је тек у петој тачки Лепеница буде сасвим регулисана, Хрватском, па су Колубара и Там-
прадеда Лаза често у садржавао и предлог смештен иза једне окуке на излазу нава у угљенокоп Западно поље РП
доколици гласно чи- четрдесет ноћи за регулацију Лепе- из града, мост који је скретао буји- Колубара сручиле једно Власинско
тао из Светог писма: и дана...” нице, што је правда- цу био је трн у оку бранилаца гра- језеро, 210 милиона кубних метара
«И би дажд четрде- но здравственим и да, па су у штабу цивилне заштите воде, а потом се судариле с висо-
сет ноћи и дана…» естетским аргумен- чак почели да се саветују о његовом ком Савом, угрозиле индустријски
Водили ме и код бабе Илинке да тима, не и опасношћу, коју нико минирању. највиталнији објекат у Србији,
ми «баје страву», која је, удахнувши није очекивао. Поточић који је пре- Да ли је поплава поставила пи- Ове године Термоелектрану Никола Тесла, а
једно гласно «оооуууух», бацила тенциозно ушао у песму постајао тање опрезности урбаниста када се Обреновац привремено претво-
шаку брашна на почађавела врата је ругло града, тако да је било у тај индустријски правоугаоник не- обећаше изградњу риле у Текију (која је, за разлику
и, показавши на шару, уверљиво ре- стручњака који су раније чак пред- колико дана касније излила и Брес- „Београда на води”, од Обреновца 2014, при изградњи
кла да се ала (тако су тада називали лагали да се прекрије ‘тај колектор’ ничка река? Ђердапске хидроцентрале на 943.
олујни облак) разилази, а страва на- крагујевачких отпадних вода. Владимир Марковић, дирек- чија је једна кула километру Дунава плански пото-
пушта Милана. Двадесет шестог августа увече тор Дирекције за урбанизам и из- уцртана у сам ток пљена 1970.).
Неких година касније ми, дечаци, табла која у самом центру града градњу Крагујевца, мисли да се ни Штете од мајских бујичних
који почињу да мутирају, отворених обележава ниво Лепенице 1,30 м пројектанту моста ни урбанистима Саве, што, како поплава Колубаре, Тамнаве, Пешта-
уста смо слушали како Јова учитељ изнад улице из 1907. престала је не могу приписати одговорности за пише урбаниста на, Баричке реке, Јадра, Деспотови-
на збору прича Бадњевчанима да би да буде куриозитет из прошлости. поплаву. Да је било пара да се река Бранко Бојовић, це, Чемернице, Лугомира, Турије…
било добро да се једног дана зајазе Јер на Ћифтаној ћуприји неке вр- и у близини моста регулише, он ни- процењују се на преко милијарду
бујични Гвоздењак, Бачевак, Пав- сте крагујевачке водене скале, у 21 како не би постао вештачка брана. кад наиђе висок лед евра.
лишки и Рогачки поток, па да се час 26. августа водостај је износио 5 Такође, урбанисти су се руководи- може да поремети Такви циклони нису баш тако не-
наводњавају њиве и баште. (метара изнад нормале). ли потребама развоја када су десну обични, хидрометеоролози мај на-
Тај потцењивани поток - Лепени- обалу реке резервисали за нове по- ток реке, па да зивају месецом европских циклона.
ИЈЕ било ништа од тих про- ца, подивљала је и 1910. када је од- гоне. Овакав положај индустријских поплави Они обично брзо пролазе, али овај
светитељских прогресив- нела петнаестак људских живота и хала не уводи тешки саобраћај у се задржао дуго, тако да је количи-
Нних савета Јове учитеља ни силином своје бујице носила бачву град, а омогућује да северозападни Нови Београд на падавина достигла стогодишњи
кад је Лепеница регулисана након од 400 литара вина тридесетак ки- повратни период, што је уз хипер-
поплаве 1976. која је нанела велику лометара низводно, чак до Баточи- боле о поплави («хиљадугодишња»,
штету Крагујевцу, о чему сам тада не. Бујица је дошла брзином којом «највећа која се памти», «змија која
извештавао као репортер НИН-а. је и 1926. кроз Крагујевац пронела је ујела Србију») послужило као
Више пута сам писао о поплавама, сељака на стогу сена који је бујица крунско оправдање, рачун испоста-
тим догађајима које погоде мно- однела са ливаде. вљен богу, као што се остали рачуни
го људи, открију многе слабости и Зашто је та речица поново поди- испостављају претходној власти.
пробуде све друштвене и људске вр- вљала? Хидрометеоролошки завод Ср-
лине и мане – од разумног опреза у У инат пословици, кише су овог бије је свим надлежним адресама
превенцији катастрофа до фаталис- августа више него икад од почетка послао упозорења о долазећем ци-
тичког предавања судбини, па пош- века натапале земљиште. У околини клону још у суботу, 10. маја, пет да-
то хартија не гори, ево: «Крагујевац Крагујевца за преко двадесет авгус- на пре проглашења ванредног стања
- Испит солидарности» (НИН 1288, товских кишних дана сручило се на због поплаве, а у понедељак, 12.
14. септембар 1975): земљу, како пише у крагујевачкој маја, издао је и црвени метео-аларм
«Каква је то бујица навалила ви- „Светлости” др Живадин Стефано- којим се најављују велике падавине.
ди се и данас на полусрушеној кући вић, 265 литара на квм. После јаких Ванредно стање је проглашено тек
Драгољуба Милићевића у Тефери- пљускова 24. и 25. августа провала 15. маја.
чу, предграђу Крагујевца. Вода је облака 26. августа увече није била Уследили су апели за помоћ,
пробила зидове од непечене опеке баш најјача - највише у месту Вуч- ОБРЕНОВАЦ ЈЕ ПЛАВЉЕН 1937, 1940, 1962, 1981, 2001, 2006... – ЈЕСУ примери солидарности, похвале
и кроз рупу величине трокрилног ковици, 42 литара на квм. ЛИ ИЗВУЧЕНЕ ПОУКЕ пожртвованости спасилаца и де-
   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25