ТОАЛЕТИ У ШКОЛАМА

Стисни и трпи

Изваљена врата на кабинама, ишарани зидови и неисправни водокотлићи слика су стања у тоалетима већине крагујевачких средњих школа. У основним су мало пристојнији, али истурена одељења по селима још увек кубуре са пољским ве-це-има

Застарели наставни планови, реформа која је тек негде на пола пута, велики број одликаша са мало функционалног знања, неуспех ђака на ПИСА тестирањима, увођење инклузије на пречац, лоша уписна политика и тако редом. Питање је да ли би читава страна новина била довољна да се наведу сви проблеми српске просвете. На један горући, који се често заборавља, подсетиле су прошле недеље нашу редакцију ученице крагујевачке Економске школе.
- Сви ђаци којима су учионице на првом и другом спрату користе један тоалет – женски. Кабине у мушком немају врата, а у женском који се налази на другом спрату само једна може да се користи, пошто у осталима не ради казанче. Тај један, међутим, због велике навале убрзо постане неупотребљив. Тако смо сви принуђени да користимо једини преостали на првом спрату или да силазимо у приземље, или да трпимо. У приземљу је све у реду. Кад год дође инспекција у школу одведу их тамо, па зато сви и мисле да је у читавој школи тако. Мислим да се нико до сада није пео на први и други спрат, иначе би се сигурно нешто променило, причају ове ученице.
Гордана Ивковић, директорка Економске школе, потврдила нам је причу својих ученица, али није дозволила нашој екипи да је документујемо фотографијама. Није, уосталом, ни морала, јер ко год жели да се увери у стање школских тоалета може да сврати до било које средње школе, пошто ситуација у већини није ништа боља.

Новац у ветар

Ишарани зидови, водокотлићи који не функционишу, врата кабина која су поломљена или их уопште нема - тако, по речима Горана Јоксимовића, саветника у Школској управи, изгледају тоалети у мање-више свим средњим школама у граду.
- Исто је и у Политехничкој и у Туристичко угоститељској школи, па и у Првој крагујевачкој гимназији. На мушким тоалетима углавном недостају врата, питање је и где шта функционише од санитарија, а сви листом су ижврљани. Једино је хигијена, барем када ми долазимо у посету школи, на завидном нивоу. У основним школама је ситуација мало боља, док је у средњим, ако се изузме Медицинска, готово свуда исто. Уколико се то не промени тешко да ћемо куда стићи, коментарише Јоксимовић.
У Економској школи, по речима Гордане Ивковић, тоалети су комплетно реновирани пре само седам година.
- На жалост, ситуација је сада таква каква јесте. Ми смо конкурисали код Министарства просвете за средства која би требало да стигну преко ДИЛС пројекта. Последња информација коју имам је да је наш пројекат прошао и надам се да ћемо ускоро започети са реконструкцијом, каже наша саговорница.
Питање је, међутим, да ли ће крагујевачка Економска школа заиста добити тај новац. У новембру прошле године у медијима се појавила информација да ће држава морати да врати део новца Светској банци пошто сума намењена сређивању школских тоалета није утрошена на време. Посао је преко ДИЛС пројекта требало да буде завршен још у септембру прошле године. Према писању дневног листа „Новости” све школе су послале захтеве, чак и предрачуне трошкова, али су онда заказали људи који је требало да се баве документацијом, правдају кредитна средства, организују тендере, извођење радова... Посао вредан два милиона евра је извесно пропао, а држава неће морати само да врати неискоришћен новац већ и да плаћа пенале. Бивши министар просвете Томислав Јовановић је на све то чак лаконски одговорио да то неће имати никакве последице за државу, већ ће се она, напротив, ослободити дела дуга.
Анализа Министарства просвете каже да чак 200 школа нема воду, а 823 уопште немају тоалет или је у таквом стању да је неопходна хитна поправка. За њихово сређивање, као и за текуће одржавање, задужене су по закону локалне самоуправе. Међутим, по речима Драгослава Милошевића, члана Градског већа задуженог за образовање, ове године ни једна крагујевачка школа није послала било какав захтев за реконструкцију тоалета.
- Ако су тоалети заиста у таквом стању, не знам чиме да правдам такву ситуацију. То је рушење достојанства ученика. Ни једна крагујевачка средња школа није нам се обратила са таквим проблемом иако већ годинама имамо својеврсну кампању уређивања санитарних чворова. У последњих неколико година увели смо таоалете у десетине истурених одељења, а паралелно су сређивани и у градским и приградским школама. Циљ који смо поставили је да ни у једној школи на територији града и околине више не буде пољских тоалета, каже Милошевић уз обећање да ће већ ове недеље кренути у инспекцију по школама.

Проблем и у центру

Током претходне две године тоалети су сређени у школама у Букуровцу, Поскурицама, Маслошеву, Голочелу, Трмбасу… Велике Пчелице, Добрача, Дреновац, нека су од села у којима ђаци још увек користе пољске ве-цее. Осим у Дреновцу, где је тешко решити проблем недостатка воде, остале школе ће, по речима Драгослава Милошевића, свакако доћи на ред.
Основна школа „Радоје Домановић” практично је једина градска образовна установа која се крајем прошле године обратила локалној самоуправи са захтевом да се реши проблем школског тоалета. Наиме, док је у матичној новој згради све под конац, око 200 ђака који наставу похађају у старој школи у Гушићевој улици принуђено је да, када физиологија натера, прелази читаво школско двориште како би стигли тамо „где цар иде пешке”.
- У старој згради некада су боравили прваци, што је за њих било идеално пошто су били издвојени, али су се родитељи побунили јер су деца морала да прелазе читаво двориште како би стигли до тоалета. Зато су сада тамо смештени ученици трећег и четвртог разреда, који су ипак мало самосталнији. Ипак. морали смо да решимо проблем, пошто смо осим заиста оправданих захтева родитеља, добили и налог Санитарне инспекције.
Зграда у Гушићевој је под заштитом па није било лако доћи до свих дозвола. Прва идеја била је доградња, али то није било могуће, па смо зато одлучили да чајну кухињу преуредимо. Тендер је отворен у уторак и надамо се да ће до 1. септембра посао бити завршен, објашњава Милан Вукашиновић, директор Основне школе „Радоје Домановић”.
На проблем школских тоалета скренута је пажња и новом министру просвете Срђану Вербићу. На жалост, чини се да није желео да разуме о чему се говори. Ако ипак реши да се позабави овим питањем успут може да баци поглед и на податке из истарживања Народне канцеларије урађеног пре неколико година. Оно, наиме, каже да је свака четврта школа у Србији старија од 60 година. Просечна старост школске опреме и учила износи чак 42 године. У 25 одсто школа не постоји грејање, а само 30 одсто има библиотеку.  Све то је далеко тежа невоља од недостатка електронских уџбеника за који се „ђак Петнице” ухватио првог дана министровања.

Марија ОБРЕНОВИЋ



 

 
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Крагујевачке
новине правимо
због вас,
Крагујевчана,
јер заслужујете
да имате свој
градски лист.
Зато би било лепо
да нам пишете
и кажете шта желите
да у њима
читате.
РЕДАКЦИЈА