УБИСТВО И САМОУБИСТВО У СЕЛУ ГРИВАЦ

Трагедија због љубави -
или новца

„Снежа и ја били смо заједно 15 година. Волели смо се. Њен муж Владан открио је нашу везу, али је прећутно одобравао, пошто су им требале моје паре”, написао је у писму шездесетједногодишњи млекаџија који је усмртио 26 година млађу жену, а затим се и сам убио

Радоња Мићаковић (61) из Гривца прошлог петка сатаром је убио дугогодишњи љубавницу Снежану Мировић (35), а потом себи пресудио ловачким карабином. Злочин се одиграо у тоалету локалне продавнице, коју је убица издавао под закуп Снежани и њеном супругу Владану. Тела је пронашао син убијене, ученик шестог разреда основне школе.
Полиција и форензирачи затекли су два тела у тоалету величине око пет квадрата и претпоставља се да се убиство одиграло нешто пре 11 сати.
- Жена је убијена сатаром и има повреде на темену главе и слабинском делу леђа. Мушкарац је затечен мртав крај ње са повредама главе од ловачке пушке. Тек ће обдукција показати шта се на месту злочина десило јер и жена има неке повреде од ватреног оружја. Због положаја тела није јасан след догађаја, појашњава саговорник који је вршио истрагу.
Комшије које су биле у близини продавнице, мајка убијене и њен муж тврде да се трагедија одиграла мало пре 11 сати.
- Снежану је ујутру око девет муж Владан довезао до продавнице. Радоња је већ био испред радње. Ускоро је дошао још један комшија, попили су пиво и поразговарали. Око 10.30 сати Снежану је муж звао на мобилни телефон, али му се није јављала. Позвао је онда и Радоњу, за кога је знао да је испред продавнице. Ни он се није јавио. Тада је Владан са сином, трактором кренуо ка продавници. Стигли су и дете је почело да дозива мајку и тражи је по локалу. Није је нашао. Обишао је зграду и кренуо ка спољном тоалету. У њему је затекао језив призор, мајчино крваво тело и леш убице и самоубице, каже један од комшија.
Испред продавнице СТР „Гривац” после убиства окупило се пола села. Владан, муж убијене Снежане, једва комуницира са полицијом, а Снежанина мајка Драгослава кука на сав глас, ћерку је чула само сат времена пре убиства.
- Звала сам је и молила да ми уплати кредит за мобилни телефон. Уплатила је око 10 сати и јавила ми то. Чини ми се да ми је рекла да управо разговара са неким народом испред продавнице, а да је ту и Радоња. Тада сам је последњи пут чула.
За Радоњу мештани кажу да је био миран човек. Није се никада женио, бавио се откупом млека, од чега је лепо живео.
Пре пар година издао је локал Снежани и њеном мужу у којем му је била станица за откуп млека. Купио је камион-цистерну и њиме по целом крају откупљивао млеко. Имао је доста “паретина”, жена су га волеле, па ваљда због тога није могао да се одлучи за једну којом би се оженио. Он је стално Снежану одвозио колима после рада, па се говоркало да то није био само пословни однос, прича један Радоњин рођак.
Снежана је имала сина од тринаест година и две ћерке средњошколке, које су у време убиства мајке биле на екскурзији.
Убица и самоубица из Гривца оставио опроштајну поруку. У писмима која су нађена у камиону, Радоња Мићаковић је написао:
„Снежа и ја смо били заједно 15 година. Волели смо се. Њен муж Владан је открио нашу везу, али је прећутно одобравао, пошто су им требале моје паре. Снежана ми је дуговала 7.000 евра још од 2008. године, када сам им позајмицом помогао.“
Радоња, међутим, у писму није ни наговестио да ће изазвати двоструку трагедију.
- Само је оставио признање о његовој и Снежаниној љубави, за коју је цело село знало све ове године, и да су му она и њен муж дуговали паре. Нашли смо два писма у његовом камиону и оба су истог садржаја, с тим што је у једно ставио своју слику и заденуо га код шофершајбне, а у друго је убацио Снежанину фотографију и оставио га поред возачевог седишта, прича Радоњина снаха Будимка Мићаковић.
Њен супруг Адам, Радоњин рођени брат, сузних очију додаје:
- Зашто се несрећа догодила знали су само мој бата и Снежа, а они су то однели у гроб.
На другом крају Гривца је кућа Снежане Мировић. У дворишту домаћинства скупила се родбина.
- Нећемо да причамо са вама, идите одавде! Деца су у кући, довољно су им душе разорене, само нам фали да нас ви још пропитујете, поручује нам једна рођака Мировића.
Ћерке, једна од 17 година и друга годину млађа, у време трагедије биле су на екскурзији у Македонији. Када им је јављено да им је мајка убијена, вратиле су се у Гривац.
И пред кућом Радоње Мићаковића слична слика. Без обзира што је учинио гнусан чин, људи из тога краја га памте као доброг и вредног човека, који је увек помагао селу и комшијама. То потврђује и познати певач Слободан Бетулић Бетула:
Нико нормалан не може да оправда Радоњин чин, поготову убиство младе жене, али ми мештани знамо да је он био добар човек и увек давао новац за све акције у селу. Сви који знамо шта је претходило крвавом догађају осуђујемо злочин, али и разумемо да се човеку у таквим ситуацијама помрачи ум, каже Бетула.