ПРОДУЖЕН ОПСТАНАК ПРЕДУЗЕЋА У РЕСТРУКТУРИРАЊУ

Куповина времена - за оне са шансом

Изменама закона неприватизоване фирме под „патронатом државе” су на још пет месеци заштићене од принудне наплате дугова, али се процењује да ће то спасити од стечаја само оне које су нашле заинтересоване партнере за приватизацију. Једно од тих предузећа су „Застава камиони” који очекују потписивање уговора са водећим кинеским произвођачем „Јак”

У последњи час, само два дана пре примене одлуке Уставног суда да се 153 српска предузећа у реструктурирању више не могу штитити од принудне наплате дугова, Скупштина Србије је одлучила да им продужи живот за још пет месеци. Изменама Закона о приватизацији овим фирмама је на тај рок обновљено право да им се дугови не могу принудно наплатити.
Одлука је била изнуђена, јер да се није овако реаговало 153 предузећа са оваквим статусом врло брзо би отишла у стечај, пошто имају велике наслеђене дугове, а преко 53.000 радника добило би отказ. Одмах након измене закона у јавности се почело са проценама за колико фирми са списка ће ових додатних пет месеци заштите значити опстанак, а који је број оних којима ни ова мере неће бити од помоћи.
Процене су врло песимистичне, па тако из Министарства привреде долазе претпоставке да чак 100 предузећа неће видети вајде од куповине времена, јер им је производња на минимуму и немају заинтересоване партнере за приватизацију. На другој страни се као фирме које имају шансу за опстанак помињу „Застава камиони”, за коју је занитересован водећи кинески произвођач камиона „Јак”, а од крагујевачких фирми перспективу имају и делови „Метал система”, као јединог произвођача галових ланаца у Србији, као и „21. октобар”, који већ увелико сарађује са словеначким „Горењем”.

Реална шанса

На листи перспективних за опстанак су још „Каблови” из Јагодине, РТБ „Бор”, „ФАП”, „Икарбус” и „Индустрија трактора и машина”. Ако се зна да има 153 предузећа у реструктурирању, онда би по процени из Министарства привреде око 30 фирми остало „ни на небу, ни на земљи”, односно њихов опстанак је крајње неизвестан.
У тој групи би се, по свему судећи, нашле и преостале крагујевачке фирме са овим статусом, а то су „Енергетика”, „Застава безбедност”, „Аутосаобраћај”, „Шумадија ДЕС” и „Застава – медицина рада”. Ова последња установа је према ранијим најавама била предвиђена да се укључи у државни здравствени систем, али то још није споведено у дело.
За Ђорђа Несторовића, директора крагујевачке Фабрике камиона „Застава”, измена закона је била очекивана јер би моментално гашење 153 предузећа и останак преко 50.000 људи без посла било велики удар за замљу. Он подсећа да је у овим предузећима практично изгубљено последњих девет месеци од реконструкције претходне Владе.
Бивши министар привреде Саша Радуловић имао је своје идеје како решавати проблем фирми у реструктурирању, где је акценат био на томе да се њихови дугови према државним повериоцима претворе у васнички улог у фирмама.
Тај концепт није споведен, али није искључено да ће се нешто од тога уградити у нова законска решења. Према измењеном Закону о приватизацији повериоци ће сада имати месец дана да Агенцији за приватизацију предају списак својих потраживања. Након тога Агенција ће у року од три месеца доставити повериоцима како ће се дугови намирити, а требало би да се измире из продајне цене предузећа.
Повериоци тада имају рок опет од месец дана да одговоре да ли се слажу са предлогом за намирење. Овде треба додати да потраживања државних поверилаца настала до краја 2007. године не могу да се наплаћују, а како ће се она решавати вероватно ће накнадно бити одлучивано.

Нови партнер на јесен

На питање шта нове законске маре значе за „Фабрику камиона”, дирекор Несторовић каже да су оне омогућиле да фирма преживи, а самим тим и да се наставе преговори са кинеским партнером, компанијом „ЈАК”, која је заинтересована да у првој фази у крагујевачкој фабрици започне монтажу лаког камиона од две и по до осам тона носивости. У каснијим фазама предвиђа се и стратешко партнерство, односно улазак Кинеза у власништво фабрике.
Да није било измена закона, све то би пало у воду, јер би због великих дугова био проглашен стечај. Несторовић каже да је претежни део дуговања предузећа, као и свих осталих из ове групе, према државним повериоцима. Дугови према банкама, приватним фирмама и запосленима за део регреса нису такви да би довели фирму у тешкоће и онемогућили пословање.
Несторовић наводи да се преговори са кинеским партнером одвијају добро и према плану, те да је реално очекивати да прва серија кинеских камиона сиђе са монтажних трака у Крагујевцу најкасније у четвртом кварталу ове године. Како се тај рок уклапа са роком одлагања принудне наплате дугова, а то је половина октобра месеца, питање је може ли почетак овог намирења искомпликовати посао са страним партнером.
Не верујем да може, јер висина дугова није толика, а са друге стране верујем да ће у предузећима која имају заинтересоване партнере и шансу за опстанак бити уведен неки вид реорганизације. То би значило и договарање са повериоцима о року отплате дугова, сматра Несторовић.
Он каже да ће крагујевачка фабрика и после доласка кинеског произвођача настојати да задржи домаћи програм производње лаких камиона, као и програм војних возила, како би омогућила упошљавање свих 396 радника, колико их је у фирми остало. Но, привредни амбијент им не иде на руку јер држава не штити своје произвођаче, пошто је са отварањем преговора са ЕУ укинута царина, па се тако сада из Европе увозе половни камиони и од 13 година старости.
Несторовић напомиње да се код нас, за разлику од европских земаља, не штите домаћи произвођачи тако што се за потребе државног сектора набављају искључиво домаћа возила, па им и то отежава пословање.
Да фирме у реструктурирању највећи део дугова имају према државним повериоцима потврђује и пример предузећа „21. октобар”, које је нагомилало дугове од око 10 милиона евра, али је само два до три посто тог износа дуг приватним фирмама. Чињеница је да ове фирме опстају захваљујући директним субвенцијама из државног буџета, које су до ове године износиле око четири милијарде динара годишње. Држава је, како наводи лист „Данас”, тим фирмама плаћала рачуне, повезивала радни стаж запослених и толерисала неплаћање пореза и доприноса.
Предузећа у реструктурирању према неким подацима дужна су чак пет милијарди евра, а према процени Светске банке годишње створе нове обавезе од око 750 милиона евра, које не могу да плаћају. Све ове нагомилане обавезе и годинама одлагани проблеми мораће да се решавају од половине октобра, када престаје привремена заштита ових предузећа.

М. ПАНТИЋ