КРАГУЈЕВАЧКА „НОЋ МУЗЕЈА”

Тек десетак програма

У музеалској ноћи Крагујевчани неће моћи да рачунају на помоћ флајера и мапа. Једноставно, по први пут не постоји централна организација овог догађаја, па ће се посетиоци морати да се информишу о свим догађајима само на званичном сајту ове манифестација. Са прошлогодишњих 37 програма, на 26 локација, ове године у Крагујевцу биће организовано десетак програма

За „Ноћ музеја”, у суботу, 17. маја, метеоролози најављују облачно време, са максималном температуром до 14 степени. Ипак, ништа ведрије неће бити
ни у овдашњим установама културе, пошто је до сад пријављено, на званичном сајту ове маниофестације, само шест програма. Ипак, то није тачан број поставки који ће бити организовани, али све податке у овом тренутку нико нема.
Наиме, већ годинама је „сугерисано” да је „Ноћ музеја” манифестација која се „самоорганизује” те да није потребна никаква додатна подршка. Тако смо са прошлогодишњих 37 програма, на 26 локација, спали на тек десетак програма.
Овом манифестацијом у Крагујевцу до сада је координирала невладина организација „Милениум”, кроз флајере, мапе дешавања, али и организацијом и подршком разним пројекатима. Ове године, пак, то чине само волонтерски, као и кроз програме Дома омладине. Укратко, то значи да ако програм није пријављен на званичном сајту „Ноћи музеја”, тешко да ће ико знати да се уопште и одржава.

Бијелић, Дамјановски и накит
 
Елем, оно што се зна јесте да ће галерија „Рима” у „Ноћи музеја”, једновечерњом изложбом, обележити педесет година од смрти једног од најзначајнијих српских сликара 20. века, Јована Бијелића (1884-1964). За ту прилику биће изложена и две репрезентативне Бијелићеве слике: „Предео” из око 1922. године и „Босански предео” из 1936. године, радови који спадају у највише домете Бијелићевих пејзажа, а у којима ће публика моћи да ужива само за ову прилику.
Јован Бијелић је рођен у Ревенику код Босанског Петровца 1884. године, а преминуо је у Београду 1964. године. Сликарство је учио у Сарајеву, Кракову и Паризу, затим био професор цртања у Бихаћу и сценограф у београдском Народном позоришту. У Београду је водио сликарску школу кроз коју су прошли Пеђа Милосављевић, Никола Граовац, Алекса Челебоновић, Даница Антић и многи други. Учествовао је на значајним заједничким изложбама југословенских уметника од 1912. и излагао самостално од 1919, код нас и у иностранству.
У „Мостовима Балкана” планирана је изложба слика Божидара Дамјановског, која носи назив „Сећања на...”.  Један од првих наших сликара изразите постмодерне вокације.


 

 
   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Крагујевачке
новине правимо
због вас,
Крагујевчана,
јер заслужујете
да имате свој
градски лист.
Зато би било лепо
да нам пишете
и кажете шта желите
да у њима
читате.
РЕДАКЦИЈА