Kolekcija unikatnog nakita „Snovi Hilandaraˮ kragujevačkog zlatara i umetnika-dizajnera Slavoljuba Galića Đanija upravo je ušla u punoletstvo – navršava se osamnaest godina od kada je ova zbirka posebnih rukotvorina, visoko ocenjena i od stručne kritike i od posetilaca – definitivno kompletirana.
Tokom proteklih godina Đanijevi „ručni radoviˮ izlagani su širom Evrope (Italija, Holandija, Austrija, Francuska, Bugarska, Rumunija), kao i u Srbiji i regionu. Međutim, od nedavno je ova kolekcija dobila i novu formu predstavljanja – kroz monografiju „Snovi Hilandaraˮ koju su izdali kragujevački „Koraciˮ.
U knjizi su, pored uvodnog dela, recenzija i reči kritičara „kroz fotografije prikazana sva 33 primerka nakita koji čine kolekciju. Zahvaljujući kvalitetnoj štampi i grafičkoj opremi koju je uradio profesor Slobodan Štetić, verno su dočarane Đanijeve „maštarijeˮ, od kojih svaka ima jaku simboličnu poruku.
Više puta je ispričana, ali uvek je zanimljiva priča kako je nastao nakit iz kolekcije „Snovi Hilandaraˮ.
Svojevremeno je Đani otišao na hodočašće u Hilandar i šetajući po manastirskom prostoru naišao je na gomilu gvožđa koje je bilo odbačeno jer ničemu više nije služilo. Pošto se od ranije bavio oblikovanjem metala, pre svega zlata, sinula mu je ideja da bi ta „gvožđurijaˮ mogla da mu dobro posluži za budući rad.
Monasi su mu dopustili da staro gvožđe ponese u Kragujevac, mada su se čudili šta će čoveku ta zarđala starudija.
Ustvari, Đani u tom otpadu nije video obično, već – hilandarsko gvožđe i došao je na ideju da ga upotrebi za izradu sasvim nove forme nakita. Da napravi 33 eksponata kao simboliku na 33 godine Hristovog života, kombinujući delove gvožđa, veoma kvalitetno dvadesetčetvorokaratno zlato i komadiće dijamanata.
Zamislio – uradio. Tačnije, radio je to neko vreme jer je hteo da svaki komad nakita bude unikatan, poseban i sa posebnom simbolikom, zato i svaki ima svoje ime, na primer – Nebeska kupola, Carska maslina, Vaznesenje, Spasenje, Hilandarske dveri, Vitlejemska pećina, Monaški prozor, Svetogorski put i tako do 33.
Monografija „Snovi Hilandaraˮ ima još jednu dodatnu vrednost – uz fotografiju svakog eksponata objavljena je i po jedna kratka pesma u formi japanske haiku poezije, koja se po pravilu sastoji samo od tri stiha. Njihov autor je poznati kragujevački pesnik Slobodan Pavićević (1942-2013), pa su kao autori monografije navedeni i on i Slavoljub Galić Đani.
– Sloba je među prvima video moju kolekciju i posle nekog vremena pozvao me je i pokazao da je za svaki komad nakita napisao po jednu kratku pesmu. Rekao mi je da mu je moj ručno izrađeni nakit bio jaka inspiracija da ga i poetski ovekoveči, objašnjava Đani.
Na primer, uz figuru Carska maslina ide stih:
Care Dušane
Oko vrata masline
Krst Jelenin snim.
Ili, Svetogorski put „opevanˮ je pesmom
Čujem očima:
Beskonačnost vijuga
Između zvezda.
Posebnost monografije je i to što su svi tekstualni delovi objavljeni četvorojezično – na srpskom, engleskom, ruskom i italijanskom jeziku.
Inače, Đanijeva kolekcija nakita izlagana je u reprezentativnim prostorima: posle galerije Narodnog muzeja u Kragujevcu, bila je u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u Vukovoj zadužbini, na Novosadskom sajmu, a vrhunac je izložba u Hramu Svetog Save u Beogradu 2021. godine i kuriozitet je da je to bila prva gostujuća izložbena postavka na ovom svetom mestu. Poslednje izlaganje bilo je sada u martu u Velikom izložbenom salonu Banskog dvora u Banjoj Luci.
Nisu izostala ni visoka priznanja, među kojima su nagrada Vukove zadužbine, nagrada kapetan Miša Anastasijević, Đurđevdanska nagrada u Kragujevcu, a svakako najvrednije priznanje je što je kolekciju „Snovi Hilandaraˮ 2008. godine blagoslovio srski patrijarh Pavle.
Mada je imao raznih komercijalnih ponuda, Đani je odlučio da ništa iz ove zbirke nakita ne prodaje.
Uz ovaj tekst objavljujemo fotografije kompletne kolekcije Slavoljuba Galića Đanija.
REKLI SU O KOLEKCIJI NAKITA
Narod u Hristu i sa Hristom
– Đani ima umeće starih majstora zanatstva, a lepota kolekcije proističe iz njegovog umetničkog jastva, onog što samo on ima i što ga odvaja od drugih. Po ovog kolekciji Slavoljub Galić Đani pamtiće se kao jedan od umetnika koji otvara nove mogućnosti, pamtiti u okvirima naše savremene umetnosti.
Pero Zubac, pesnik
– Isanjao je Đani neobične oblike vizantijskih simbola, dajući mogućnost posmatraču da sanja dalje. I da snove naše svetinje Hilandara, duge osam stotina godina, preplete sa svojim snovima. Svetlucanje dijamanata (na komadu nagorelog metala) simbolično nam govori da jedino Vera i Snovi traju večno.
Biljana Vilimon, slikarka
– U samoj strukturi Đanijeve bogate kolekcije bez prekida traje pomisao na smernost, na tihu ustreptalost Hilandara. Hilandarske masline, dveri, zidine, prozori, krstovi u bezbroj varijacija jedne te iste verničke skrušenosti za ovog velikog istraživača materije i duhovnih obzira samo su podsticaji za neočekivani prelom, ugasitu vatru, sudbonosti fragment. Ovaj vajar i zlatar na pragu drevne strasti i sačuvanog zanata atributira svet simbola i hrišćanskog tipika tako ustreptalo, tako autentično i tako neponovljivo da se sada može govoriti o podvigu inicijative.
Draško Ređep, esejist, književni i likovni kritičar
– Kombinujući vizuelne i semantičke kontraste – crno grubo gvožđe i plemeniti topli sjaj zlata, ozarene svetlošću grumena dijamanata, Đani simbolički dočarava estetska poimanja viteškog vremena srednjeg veka.
Prof. dr Anika Skovran, istoričarka umetnosti, najveći poznavalac srpskog sakralnog blaga
– Tema ovog nakita je narod u Hristu i sa Hristom i on ima svoj večni uzor u Hilandaru i uporište u zanatskom zlatarskom postupku. Nije samo ukras na vratu ili na prstu, već nastoji da dosegne duhovno i večno nasleđe. Ovaj nakit je poruka naše duhovnosti. Biranjem i nošenjem njega iskazuje se svoje istorijsko Ja. Ponekad ukrašavajući se za Boga, večnost i raj sladosti nebeske, mi ispovedamo svoju veru i svoj „vjerujuˮ, ali i izlazimo iz prošlosti i ulazimo u blagoslovenu sadašnjost.
Jeromonah Ilarion Đurica
– Na prvi pogled ova kolekcija osvaja rudimentarnošću, sumarnom i snažnom stilizacijom, jednostavnim kompozicijama u kojima se značenja dalje razgranavaju pri svakom novom gledanju. Sve lebdi na granici mogućeg, poput radova koji nastaju iz dubine dečjeg srca, u kojima se mogućnosti čitanja stalno umnožavaju. Opet, sve je dovedeno do praktičnog, do upotrebne mere nosivosti i svaki predmet možemo posmatrati dvostruko – kao čisto likovno, ali i kao delo primenjenih umetnosti.
Dušan Milovanović, istoričar umetnosti i jedan od najboljih poznavalaca Hilandara i svetogorske kulture
