Zvanična primopredaja dužnosti između novoimenovane direktorke Instituta za javno zdravlje prof. dr Snežane Radovanović i dr Nebojše Rankovića trebalo bi da bude obavljena danas, odnosno čim bude stiglo rešenje iz Ministarstva zdravlja i direktorka upisana u registar Agencije za privredne registre.
Iako je još prošlog petka u popodnevnim satima objavljeno da je Vlada Republike Srbije donela odluku o razrešenju dužnosti dosadašnjeg direktora dr Nebojše Rankovića i imenovanju dr Snežane Radovanović, što je prilično iznenadilo i najveće protivnike aktuelnog rukovodstva, do zvanične smene na čelu ustanove mora da se sačeka do okončanja procedure.
(Ne)očekivana smena
Vest o smeni rukovodstva u Institutu za javno zdravlje odjeknula je kao bomba među zaposlenima. Svi su saglasni da je reč o promeni koja je bila dugo očekivana, možda i zakasnela, s obzirom na višegodišnje probleme u poslovanju, ali i u tome da je reč o iznenadnom potezu od kojeg se u najboljem slučaju očekuju dublje transformacije u ustanovi.
Razrešeni vršilac dužnosti direktora dr Nebojša Ranković koji je na toj poziciji od decembra 2021. godine, nasledio je tada daleko uspešnijeg dr Dragana Vasiljevića. Dok se tadašnja smena tumačila pre svega političkim razlozima, ova poslednja, čini se, nosi drugačiju poruku – posle godina uspeha Instituta, sada treba ponovo povratiti poljuljano poverenje, vratiti reputaciju i obezbediti egzistenciju ustanove.
Naime, u prethodne četiri godine Institut je potresao niz skandala – od gubitka poslovnih partnera i stvaranja milionskih dugova, preko nezakonitih otkaza i narušenih međuljudskih odnosa, do frakcijskih sukoba, talasa ostavki rukovodilaca, smanjenja plata na istorijski minimum i štrajka gotovo dve trećine zaposlenih.
Institut je u poslednje vreme postao simbol unutrašnjih podela i neefikasnog rukovođenja, a ne naučno-stručne izvrsnosti po kojoj je nekada bio poznat, tvrdi jedan od zaposlenih.
Mandat dr Rankovića ocenjuje se kao „propuštena prilika” i primer „čoveka vezanog za fotelju, ali bez jasne vizije“. Kao direktor „iz kuće”, imao je mogućnost da obezbedi stabilnost i održi poverenje, ali je njegov stil rukovođenja, prema oceni sagovornika, sve više zavisio od spoljašnjih signala i kompromisa. „Umesto da bude mirna luka, Institut se pretvorio u poprište stalnih bura”, navodi drugi izvor.
Većina zaposlenih u Institutu za javno zdravlje sredinom maja stupila je u šrajk upozorenja zbog pogoršanog materijalnog položaja, narušenih međuljudskih odnosa unutar kolektiva, kao i zbog lošeg poslovanja ustanove. Sindikalni predstavnici su sve vreme upozoravali na rastuće probleme, ali su oni kulminirali nakon višemesečnih bezuspešnih pokušaja da se kroz dijalog sa rukovodstvom pronađe rešenje.
Broj korisnika usluga Instituta se znatno smanjio, a izostala je spremnost da se aktivno uključi u tržišnu utakmicu sa privatnim laboratorijama i konkurencijom. Cene usluga, često više od tržišnih, dodatno su odbijale korisnike i preusmeravale ih ka privatnom sektoru.
Strateški partneri napustili su Institut, dok se uprava, prema ocenama zaposlenih, umesto usmeravanja na očuvanje postojećih i privlačenje novih korisnika, bavila unutarinstitucionalnim sukobima i tzv. „trač partijama”. Situacija je dodatno pogoršana činjenicom da su gotovo svi pomoćnici direktora podneli ostavke.
Postoje dugovi prema zaposlenima, nastali usled izgubljenih sudskih sporova koje su pokrenuli zbog nezakonitog postupanja poslodavca. Primanja zaposlenih drastično su smanjena i umesto da je kao ranije „privilegija raditi u Institutu”, sada sve veći broj stručnjaka traži zaposlenje van ustanove.
Tome je doprinela i kadrovska politika rukovodstva, koja je prema ocenama zaposlenih, vođena neprofesionalno, bez jasne strategije usmerene na očuvanje stručnog kontinuiteta i unapređenje kvaliteta rada. Umesto toga, dominirali su partijski i lični interesi rukovodstva, čiji je osnovni cilj bio, kako se tvrdi, očuvanje ličnih pozicija.
Vratiti ugled ustanovi
Sagledavajući sve navedene činjenice ne čudi da je doneta odluka o smeni rukovodstva u Institutu, ali se postavlja pitanje zašto tek sada i šta je presudilo u toj odluci? Da li nezadovoljstvo zbog nesposobnosti da se suzbije štrajk i očuva elementarno funkcionisanje ustanove ili su u Vladi bili zauzeti „prečim poslovima”, pa je ovaj tek sada došao na red?
U svakom slučaju odluka je doneta na republičkom nivou, dok je lokalna vlast po tom pitanju bila potpuno nezainteresovana i isključena iz svih dešavanja. Šuška se da su se pojedini, koji su podržavali dosadašnje rukovodstvo, samo „povukli” u određenom trenutku i pustili višim instancama da arbitriraju.
Resorno ministarstvo konačno je rešilo da „preseče” stvar i na mesto direktora imenovalo je prof. dr Snežanu Radovanović, za mnoge iznenađenje jer je, osim u stručnim i akademskim krugovima, relativno nepoznata široj javnosti. U Institutu je obavljala funkciju načelnika Centra za analizu i planiranje, a na Fakultetu medicinskih nauka (FMN) je vanredni profesor. Nije član vladajuće stranke, a izvori iz Ministarstva ističu da je u ovom trenutku presudilo traženje stabilnog, stručnog i unutrašnjeg rešenja – osobe koja može da smiri uzburkane odnose i obezbedi stabilno poslovanje.
Pred novom direktorkom stoje ozbiljni izazovi – vraćanje poverenja javnosti i zaposlenih, povratak korisnika usluga u tržišnom okruženju, pomirenje frakcija unutar kolektiva, kao i smanjenje jaza između zdravstvenih radnika i nemedicinskog kadra. Posebno važan zadatak biće i razvoj naučnoistraživačkog rada, imajući u vidu da Institut predstavlja nastavnu i istraživačku bazu Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, gde je prof. Radovanović do sada obavljala funkciju prodekana.
Za sada je izvesno da Institut za javno zdravlje ulazi u novu fazu.
Otvara se novo poglavlje i ponovo nekada uspešnu ustanovu treba „vaditi iz pepela” i postaviti je na „zdrave noge”, kao što su to svojevremeno uradili dr Nebojša Arsenijević (direktor od 1996 do 2001.) i dr Dragan Vasiljević (2011. do 2021).
Pitanje je da li će novo rukovodstvo doprineti stabilizaciji poslovanja i vraćanju kredibiliteta ovoj, nekada reprezentativnoj ustanovi ili je ovo samo još jedno privremeno rešenje?
KO JE DR SNEŽANA RADOVANOVIĆ
Posvećena i nenametljiva
Prof. dr Snežana Radovanović (1971) je lekar specijalista i univerzitetski profesor, dugogodišnje angažovana u oblasti socijalne medicine i javnog zdravlja. Diplomirala je na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (1997), gde je kasnije magistrirala (2005) i doktorirala (2013). Na istom fakultetu izgradila je akademsku karijeru, napredujući od asistenta do vanrednog profesora. Bila je angažovana kao prodekan za nastavu, a učestvovala je u nizu domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata iz oblasti socijalne medicine, organizacije zdravstvene zaštite i javnog zdravlja.
Autor je i koautor više naučnih radova objavljenih u prestižnim stručnim časopisima, kao i učesnik brojnih stručnih i naučnih konferencija.
Poznata je po pedagoškom radu, mentorskom angažmanu i doprinosu razvoju mladih stručnjaka. Kolege je opisuju kao posvećenog, sistematičnog i nenametljivog lidera, čija stručnost i profesionalizam daju kredibilitet njenom izboru za vršioca dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje Kragujevac.
Piše: Gordana Božić
