Kada je postao naslednik parcele od oko 47 ari pre tri godine, od svoje pokojne supruge Božice, kragujevački penzioner Slobodan Dača Krstić bio je iznenađen brzinom kojom mu je od Gradske poreske uprave stiglo rešenje o iznosu poreza. Samo što je kod notara potpisano rešenje o ostavinskom postupku i Krstić proglašen jedinim naslednikom placa, a zaduženje je dostavljeno na njegovu adresu.
Ostavinska rasprava održana je u oktobru 2022. godine i Krstić ubrzo počinje da plaća porez, ne sluteći da će ta državna dažbina da bude i jedina njegova „veza” sa tom zemljom. On je ubrzo shvatio da parcelu ne može da uknjiži na svoje ime, a bez uknjižbe u katastru ovim vrednim placem ne može ni da raspolaže, da ga proda, čak ni da ga pokloni ako bi hteo.
Neko je zabranio
Da je odbijen za uknjižbu Krstić saznaje u Službi katastra, gde mu je službenica rekla da je zabranjeno za veliku parcelu od oko 58 hektara, koja okružuje zgradu „Muzeja 21. oktobar” i u čijem je sastavu nasleđena parcela, svako izdavanje dokumenata ili bilo kakva radnja. Pitao je ko je zabranio, a službenica je rekla da ne zna. Zatim je dodala da, i da zna, ne bi mogla da kaže. Ovaj razgovor je vođen 2023. godine, dok je Krstić već godinu dana uredno plaćao porez koji je tada na godišnjem nivou bio oko 45.000, a danas je oko 58.000 dinara.
Ne mireći se sa ovakvim odgovorima naš sagovornik je dva puta odlazio u Gradsku poresku upravu odakle mu stiže poresko rešenje za nešto što još nije postalo njegovo vlasništvo. Službenik mu je prvi put rekao da je i njemu čudno, a sledeći put pojavio se i šef i kazao da oni nemaju s tim ništa i kako im iz katastra pošalju, oni tako i rade.
– Iz katastra su poreskom poslali moje podatke istog dana, ali nisu dovršili posao, odnosno nisu me uknjižili, kaže Krstić.
On je, tragajući za odgovorom, u avgustu 2023. godine dobio podatke za sve vlasnike parcela na kompleksu između stadiona i muzeja, kojih ima preko 20. Na toj listi piše za sve na koje se vodi parcela, odnosno upisani su kao vlasnici, da je u pitanju privatna svojina, pa tako i za njegovu pokojnu suprugu Božicu, koja tu i dalje slovi za vlasnicu, jer naslednik nije upisan. Ali, ono što je Krstiću čudno jeste da sa na početku, za čitav taj komleks od pet i po hektara navodi pod rubrikom kultura da je to javni park. Kako javni park na privatnim parcelama, pita se Krstić.
Na toj listi primetio je na kraju da se pod napomenom – teret parcela, za pet placeva vode postupci za promenu prava. To znači da su neki od potencijalnih naslednika pokrenuli sudski postupak zato što nisu upisani među naslednike, ili nisu zadovoljni vrednošću nasleđa.
Parcele s teretom
Krstić kaže da ovo ne može da bude razlog zabrane upisa vlasništva u katastru, jer se za parcelu koju je nasledio ne vodi postupak za promenu nosioca prava.
– Ti postupci su pokrenuti između 2021. i 2023. godine i pitanje je koliko mogu da traju. Ja sa tih četiri-pet žalbi nemam nikakve veze. To je samo izgovor da za ceo kompleks ne izdaju nikakve dokumente. Na rešenju o ostavini piše da notar zamenjuje sud. To je adekvatno sudskom rešenju. Ako nisu znali pre 15 godina, pa su sada saznali oni treba da izdaju rešenje da sam ja vlasnik i upišu me u zemljišne knjige. Ne mogu da prihvatim da plaćam porez za nešto što ne mogu da koristim kao vlasnik ili da se ponašam kao vlasnik. Ne mogu da prodam, na kraju krajeva ja čak ne mogu ni kad bih hteo da parcelu nekom poklonim, državi ili gradu, to da izvedem jer nisam vlasnik, u čudu je Krstić.
Do sada je ovaj Kragujevčanin platio na ime poreza 202.000 dinara, a nova zaduženja stižu. Nakon svega što je prošao, a sa svojim iskustvom, on sumnja da se ovde nešto muti. Ranije je pominjano da će na lokaciji Stadiona „Čika Dača” država da gradi novi „velelepni stadion” od 20.000 mesta, kakvog neće biti nadaleko, a onda je broj mesta smanjen na 12.000, Na kraju, gradnja novog stadiona je promenila lokaciju na Korman, a posle toga obrisana je sa liste investicija države za narednih pet godina, navodno zbog EKSPO-a.
Da je prvobitno obećanje održano na mestu ovog javnog parka na privatnim parcelama bio bi, po svemu sudeći, parking. Država bi morala da otkupi privatne parcele, a kvadrat ovde vredi, kako je navedeno u poreskom rešenju za ovu godinu. 9.251 dinar. Da li ovim zabranama, za koje se ne zna ko ih je doneo, neko pokušava da zamaže oči vlasnicima i jednog dana, kada grad bude odlučio ovde nešto da gradi, smanji cenu.
Ovo je jedna od sumnji, a biće ih još dok neko od nadležnih ne objasni zašto Slobodan Krstić ne može da bude uknjižen, a mora da plaća porez.
Piše: Miloš Pantić
