Odavno teče peta godina opravke Gradske tržnice u Kragujevcu, u narodu poznatije kao Zeleni pijac. Ne zna se kada će je majstori konačno završiti, ali zna se da pravog izveštaja anketnog odobra o tome zašto su radovi toliko razvučeni i zašto je potrošeno mnogostruko više para nego što je planirano – neće biti. „Konj je crk̓oˮ baš pred Novu godinu.
Rad ovog odbora, koji je još u maju 2024. napravljen odlukom Skupštine grada, ostaje bez epiloga, jer se bukvalno raspao. Dve grupe odbornika – četvoro iz vladajuće većine i trojica opozicionara – imali su toliko različite predloge zaključaka da nikakvo usaglašavanje nije bilo moguće i desilo se – kud koji mili moji. Da li će posle svega pred odbornike gradske Skupštine stići nekakav „papirˮ, kako procedura nalaže, sada nije poznato, ali tačka na ovu veliku aferu u Kragujevcu neće biti stavljena, jer opozicija najavljuje nove poteze kako ova bruka vlasti ne bi završila „pod tepihomˮ. O tome docnije.
U klin i u ploču
U radu ovog anketnog odbora bilo je mnogo natezanja i odugovlačenja: prvo je došla letnja pauza, onda se čekalo na traženu dokumentaciju od gradske u prave, pa je predsednik odbora arhitekta Dušan Soković avanzovao do pomoćnika gradonačelnika i trebalo mu je naći zamenu. Konačno su odbornici opozicije Milan Milosavljević, Ivan Dubljanin i Veroljub Stevanović sredinom decembra napisali svoj predlog izveštaja, dostavili ga kolegama iz vlasti i zatražili od njih da se za deset dana izjasne o tom predlogu.
Prošlo je više od deset dana kada su ovi konačno odgovorili i to sa više nego očiglednom namerom da miniraju rad anketnog odbora. Naime, oni su svoj zaključak sročili u desetak redaka, koji je toliko šupalj da „zvečiˮ – kao da ga je pisao totalni politički analfabeta. Naravno da opoziciona trojka nije mogla da se saglasi sa tekstom koji ne otkriva ni jednu spornu činjenicu u rekonstrukciji Tržnice, niti Skupštini predlaže bilo kakve mere, a u eventualnom izjašnjavanju o predlogu izveštaja (zaključka) bili bi preglasani, jer je odnos u anketnom odboru 4:3 u korist vlasti i – „sviran je razlazˮ.
Iz redova naprednjaka i socijalista u anketni odbor zvanično su delegirani Biljana Ilić Stošić (SNS, načelnica Šumadijskog okruga), Gordana Todorović (SPS), Aleksandar Lazović (šef odborničke grupe SNS u Skupštini i odnedavno direktor „Energetikeˮ) i dr Nada Milovanović (direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika) koja je zamenila Dušana Sokovića. Da li su oni sami sročili predlog „zaključkaˮ, ili je to bio „kolektivni radˮ u proširenom sastavu – sada nije bitno. Bitno je da je on apsolutno bezvredan i nedelotvoran.
Oni navode da „anketni odbor ne deklariše krivičnopravnu odgovornost bilo kog lica koje je imalo učešća u radovima na zgradi Tržnice, već daje prikaz hronologije pojedinačnog postupanja svih učesnika u rekonstruisanju.ˮ. Kažu još da „anketni odbor nije organ arbitraže, niti pravosudni organ koji ima za cilj da pojedinca ili grupu ljudi proglasi krivim.ˮ.
„Zaključujemo da je anketni odbor u potpunosti odgovorio zadatku zbog kojeg je formiran, da je postupao u okviru svoje nadležnosti uz ispunjenje svih ciljeva i zadataka u raduˮ, navode na kraju odbornici vladajuće većine u ovom privremenom skupštinskom radnom telu.
Da li su oni mislili da sa ovim „papirićemˮ izađu pred gradsku Skupštinu? A šta bi Skupština mogla i da izglasa kad u ovom „zaključkuˮ nema ni jedne jedine činjenice o obnovi Tržnice, niti jednog predloga mera?
Podsetimo, prema zvaničnoj formulaciji „anketni odbor se obrazuje radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za izgradnju, projektovanje i izvođenje radova na objektu Gradske tržnice u Kragujevcuˮ. Umesto toga, ponuđeno je nekoliko opštih načela o anketnim odborima, s namerom da sve pogrešno u ovom poslu ostane „u magliˮ i bez ičije lične odgovornosti.
Preskakanje procedura
„Zaključakˮ vladajućih na svoj način je i odgovor na predlog izveštaja opozicionog dela anketnog odbora, koji smo u detaljima predstavili u prošlom broju ovih novina. Četvorka iz vlasti očigledno drugoj strani spočitava da odbor „ne deklariše krivičnopravnu odgovornost, niti je pravosudni organ koje ljude oglašava krivim.ˮ Oni su u pravu ako se čita sistemski postulat da „anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje, ali su prevideli (očigledno s namerom) da se opozicionari nisu bavili ni istragom ni presudama, nisu uzeli ulogu policijskih inspektora, tužilaca i sudija, već su se bavili istraživanjem svih detalja i aspekata vezanih za rekonstrukciju Tržnice.
Drugim rečima, oni su postupali po pravnoj normi koja kaže da „anketni odbor ima pravo da traži od državnih organa i odgovarajućih organizacija isprave, podatke i obaveštenja, kao i da uzima potrebne izjave od pojedinacaˮ. Konačno, „posle obavljenog zadatka anketni odbor podnosi izveštaj sa predlogom meraˮ. To definišu zvanični državni akti.
Milosavljević, Dubljanin i Stevanović izlistali su skoro deset hiljada strana raznih papira o rekonstrukciji Tržnice. Bavili su se istraživačkim poslovima i evo, ukratko, koje su činjenice „iskopaliˮ.
Prvo, renoviranje je počelo bez urađenog projektnog zadatka, što je bila obaveza investitora, a to je na početku bio grad Kragujevac, kasnije je ta uloga prebačena na JKP „Šumadijaˮ. To znači da nije definisano šta se rekonstrukcijom želi i na koji način to treba uraditi.
U preskakanju i zaobilaženju obaveznih procedura bilo je i izdavanje lokacijskih uslova od strane nadležne gradske uprave bez poštovanja plana detaljne regulacije za ovaj deo grada. Onda nije sproveden konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog projekta, što je takođe bila obaveza grada. NJega radi JPU „Urbanizamˮ, ali samo na osnovu idejnog projekta, što je opet hvatanje „prečiceˮ.
Navodi se kao sporno i to što je idejni projekat radila jedna privatna firma, ne zna se kako je ona izabrana, ko je i koliko tu uslugu platio, a i on je rađen bez definisanog projektnog zadatka.
Preskakanje ovih procedura laiku možda deluje kao puko ispunjavanje forme, ali nije. U tom preskakanju zaobiđeno je stručno ispitivanje stabilnosti objekta koji je podignut još 1928. godine, pa se desilo obrušavanje dela zgrade čim je bager počeo da otkopava zemlju tik uz njen temelj.
Veoma je sporno i to što se Zavod za zaštitu spomenika kulture saglasio sa prvobitnim projektom, jer je Tržnica zaštićena kao kulturno dobro, a zakon kaže da na takvim objektima nema dogradnje ili nadgradnje, ne sme se na bilo koji način narušavati autentičnost. Međutim, to je evidentno učinjeno podizanjem onih „bunkeraˮ za projektovanu podzemnu garažu i postavljanje visoke nadstrešnice.
Osporavanje činjenica
U avgustu 2020. godine desila se čuvena havarija i onda su svi radovi prekinuti. Tek 2023. „Urbanizamˮ je uradio pravi projektni zadatak i projekat rekonstrukcije, pa je usledilo dobijanje novih lokacijskih uslova i dozvola za prenamenu podzemne garaže u poslovni prostor. Pre toga Građevinski fakultet je uradio kompletnu ekspertizu objekta iz koje se jasno vidi da je i dobro što se njegov deo obrušio tokom radova, jer je postojala opasnost da se on uruši pošto navodno obnovljena Tržnica bude „svečano puštena u radˮ.
Rekonstrukcija je, konačno, nastavljena u proleće 2024. sa novim građevincima, a upravo je istekao rok za okončanje svih radova – što nije ispoštovano. Dakle, opet se kasni, pa se od prvobitnog roka od 210 dana stiglo do više od četiri i po godine, a već je potrošeno četiri puta više para nego što je na početku planirano.
Stiglo se do skoro 750 miliona dinara ili 6,3 miliona evra. Kolika je izgubljena dobit za vreme dok Tržnica nije radila – još niko nije sračunao.
To su, dakle, činjenice do kojih su na osnovu raspoložive dokumentacije došli opozicioni odbornici u anketnom odboru. U drugom delu svog predloga izveštaja naveli su stavove, zaključke i predloge šta treba činiti dalje u ovom postupku.
Naprednjacima u odboru svakako je bila neprihvatljiva konstatacija da je tokom rekonstrukcije „prevladala volja pojedinaca ili grupe iz vlasti u odnosu na obavezne procedure i poštovanje važećih propisa od početka do kraja realizacije ove investicijeˮ. Takođe, lako je pretpostaviti da im „ne godiˮ predlog opozicije da se u ceo slučaj uključi tužilaštvo i ispita odgovornost dvojice gradonačelnika i dva saziva Gradskog veća od 2020. godine, nadležnih gradskih uprava i komisija, direktora „Urbanizmaˮ, JKP „Šumadijaˮ, Zavoda za zaštitu spomenika kulture…
Međutim, predstavnici vlasti u ovom anketnom odboru nisu odbili samo ocene, stavove i predloge druge strane, koji uvek mogu imati i dozu subjektivnog odnosa, već su odbacili i činjenice – a one su nesporni fakti.
To potrvđuje njihovu nameru da do kraja obesmisle funkciju ovog radnog tela i da pred Skupštinu izađu sa „izveštajemˮ da je u prapreno skupoj i maratonski dugoj rekonstrukciji Tržnice sve – bilo regularno i čisto.
Ali, opozicija ne prihvata da se na ovaj slučaj stavi tačka. Najavljuju da će se odmah po praznicima obratiti javnosti i da će zatim tražiti sednicu Skupštine grada po hitnom postupku (kao i kada je obrazovan anketni odbor), a šta će dalje biti – čuće se.
Umesto zaključka: još nije završena rekonstrukcija Tržnice, a nije završena ni „afera Tržnicaˮ.
Piše: Miroslav Jovanović
