U gradu gde se objekti koji se finansiraju iz gradske kase već po pravilu dugo projektuju, još duže grade i teško završavaju, uz gotovo redovno povećanje troškova iz prvobitnih ugovora, novi vrtć koji treba da se gradi u naselju Bubanj, na lokaciji bivšeg „Zelenila”, izgleda da ima uslove da se upiše na ovaj spisak.
Ovaj objekat treba da bude kapaciteta od 120 do 140 mališana, a za njegovu izgradnju i projektovanje, odnosno izradu tehničke dokumentacije, biće uloženo 108,7 miliona dinara. Toliko je predviđeno po ugovoru o projektovanju i izgradnju između grada i direktora preduzeća „OBI izgradnja”, koji je potpisao direktor Marko Obradović, 17. novembra prošle godine.
Sa gradske strane potpisnik je tadašnji vd načelnika Uprave za investicije i razvoj, a sadašnji zamenik gradonačelnika Dejan Ružić. Na samom potpisivanju ugovora Obradović je izjavio da je posebno zadovoljan jer njegova firma prvi put gradi objekat u svom Kragujevcu, gde postoji već 35 godina, i da se nada da će zgrada biti na ponos svih.
Rok pun uslova
Obradović je tada rekao da veruje kako će sve biti urađeno u tenderskom roku, da će u prvih sto dana u saradnji sa gradom raditi na idejnom rešenju i dobijanju dozola na osnovu kojih će pristupiti izvođenju radova koje očekuje na proleće. Do kalendarskog kraja proleća ostalo je još nedelju dana, ali teško je verovati da je Obradović, kad je rekao „na proleće”, mislio na kraj juna, jer tada počinje leto.
Pored toga, on je spomenuo da će prvih sto dana raditi na idejnom rešenju i dobijanju dozvola kako bi počela izgradnja, a dozvole ni do dana zaključenja ovog broja novina nema, iako nadležni iz gradske uprave izjavljuju da se očekuje uskoro.
Kako se, dakle, predviđenih mesec dana za dozvole razvuklo na šest meseci? Odgovor nije jednostavan, jer su rokovi dati u ugovoru, sa kojima nas je upoznala nadležna Uprava za investicije i razvoj Skupštine grada, uslovljeni raznim stvarima i rastegljivi.
U dopisu ove uprave navedeno je da je rok za izradu tehničke dokumentacije sto dana. Međutim, u ovaj rok ne ulazi vreme potrebno za pribavljanje uslova, saglasnosti, mišljenja, dozvola i drugih potrebnih akata nadležnih organa. „Ukupan rok za izradu tehničke dokumetacije podeljen je po fazama. Rok za izradu svake naredne faze poćinje da teče nakon realizacije prethodne faze”, navodi se u pismu Uprave za investicije i razvoj.
Šta je, dakle, do sada urađeno od dokumentacije za ovih šest meseci? Izrađen je urbanistički projekat i idejno rešenje na osnovu kojeg su pribavljeni lokacijski uslovi. U toku je izrada projekta za građevisnku dozvolu, što je ona glavna dozvola sa kojom počinju radovi, od koje smo započeli priču, nakon čega će grad Kragujevac dobiti (ishodovati), kako se kaže u pismu, građevinsku dozvolu.
To je taj ključni momenat od kojeg zavisi sve dalje što će se događati, ali do građevinske dozvole se još nije došlo, jer se čekalo da se prvo izrade dokumenti koji su uslov za tu dozvolu, a oni su morali da čekaju uslove nadležnih organa, i tako redom.
„Rok za izvođenje radova prema ugovoru će otpočeti nakon što se obezbede neophodne dozvole za izgardnju objekta. Rok za izvođenje radova na predškolskoj ustanovi je 200 dana i počinje da teče nakon što se obezbede neophodne dozvole za izgradnju objekta“, navodi se u pismu gradske uprave.
Planirano za 2023. godinu
Da će se graditi novi vrtić parama iz gradskog budžeta u Kragujevcu, posle pauze od više godina, bilo je odlučeno u januaru 2023. godine, ali zahvaljujuči višoj sili. Vrtić „Leptirić” u Karađorđevoj ulici zatvren je po nalogu inspekcije jer su zbog starosti objekta zidovi počeli da pucaju.
Oko 170 mališana je razmešteno po drugim obdaništima, a gradska vlast dobila je zadatak da planira i izvede posao izgradnje novog gradskog „državnog” obdaništa posle toliko godina. Kako je tada izjavio Dušan Aleksić, ondašnji i sadašnji gradski većnik za obrazovanje, gradsko obdanište bi se u Kragujevcu prošle godine gradilo i sa i bez zatvaranja „Leptirića” jer je bilo potrebno i zato što je u budžetu grada za tu goidinu bilo predviđeno 60 miliona dinara.
Ostalo je u tom momentu, nakon raseljavanja dece, da se odabere jedna od tri razmatrane lokacije i odabrana je ova na placu bivšeg „Zelenila”, javnog komunalnog preduzeća koje se pripojilo novom JKP „Šumadija”. Razlog koji je prevagnuo bio je što je taj plac sto posto u vlasništvu grada, pojasnio je Aleksić.
Kada je prošla godina ušla u drugu polovinu videlo se da se na novom obdaništu ništa ne radi, a onda je pojašnjeno da se čeka upis parcele u katastar, jer je došlo do preparcelacije. Potom je u oktobru raspisan tender, a 17. novembra potpisan i ugovor sa „OBI” izgradnjom, kako smo pomenuli. Ne stiče se utisak da se negde posebno žurilo s obzirom da je 170 dece razmešteno privremeno u druge vrtiće jer su ostali bez svog. Naprotiv.
Sa druge strane, izgradnja vrtića u Erdeču, u koji će oko 200 miliona dinara uložiti Ministarstvo prosvete Srbije, započela je 8. marta polaganjem kamena temeljca i radovi se odvojaju, u šta smo se i sami uverili, iako na prvi pogled deluje da je za tri i više meseca moralo da se uradi više, jer se još nije stiglo ni do prve ploče.
Ovde je ugovor o izgradnju pospisan 21. decembra prošle godine u Beogradu, a objekat se gradi u sklopu državnog projekta „Inkluzivno predškolsko obrazovanje i vaspitanje”, u saradnji sa Svetskom bankom. Ispred Ministarstva prosvete ugovor je potpisala ministarka Slavica Đukuć Dejanović, a ispred grada opet Dejan Ružić, u to vreme vd načelnika Uprave za investicije i razvoj.
Rok za završetak izgradnje ovog objekta je kraj ove godine. Kada bude pušten u rad primiće 270 dece. Ovo će umnogome doprineti smanjenju liste čekanja u Kragujevcu na mesto u vrtiću, jer prema izjavi većnika Aleksića, godišnje se prijavi dve hiljade novih mališana, a prekobrojnih ostaje između 600 i 700.
Sa 270 novih mesta u Erdeču i 120 do 140 na Bubnju, lista bi trebalo da bude skraćena za oko 400 mesta i približila bi se cilju da se jednog dana potpuno ukine. Što se same izgradnje tiče, ona bi morala da bude efikasnija i na vreme, ali problem je što za jedno od ovih obdaništa taj rok još nije poznat.
KOLIKO KOŠTA RODITELJE
Grad učestvuje 80 posto
Roditelji čija deca dolaze u jednu od ustanova čiji je osnivač grad, prema podacima za prošlu godinu, plaćaju boravak dece 20 posto od utvrđene ekonomske cene boravka. Tako je pršle godine roditelj plaćao 3.830 dinara ili 3.562 dinara, zavisno da li je dete u pripremnom predškolskom programu.
Grad finansira ostatak ekonomske cene u iznosu od 80 odsto, što je prošle godine iznosilo 15.320 dinara za predškolski program, ili 14.246 dinara za ostale. Za roditelje koji ostvare pravo na upis dece u privatne dečje ustanove grad plaća 15.320 dinara mesečno, ili 14.426 dinara, dok ostatak do pune cene plaćaju roditelji, a cena je različita od jednog do drugog obdaništa. Ovo su podaci koji su važili za prošlu godinu.
Piše: Miloš Pantić
