KAKO POSLODAVCI UVOZE STRANE RADNIKE: Po zakonu, ali i na foru 

Kragujevački ugostitelj kaže za ove novine da ga je muka naterala da „uveze“ radnike iz inostranstva, pošto je kuburio sa domaćim, koji su se kratko zadržavali u radnji ili nije bilo zainteresovanih za posao na pripremi hrane.

– Prošle godine nisam mogao da nađem ni jednog jedinog radnika. Skraćivao sam radno vreme, razmišljao da zatvorim radnju, priča vlasnik koji je želeo da ostane anoniman, jer je, objašnjava, zapošljavanje stranaca danas „osetljiva“ tema. Kaže da ne želi publicitet, pa nam nije dozvolio da u njegovom lokalu zabeležimo priču sa radnicama iz inostranstva i fotografisanje.

On tvrdi da domaći radnici neće da rade, pogotovo žene, jer im se „umiriše kosa od hrane“.

– Nije problem plata, nego vrsta posla i uslovi. Idu linijom manjeg otpora. Sramota ih je da rade ovaj posao, pogotovo našu omladinu. A, s druge strane, u inostranstvu im nije problem da rade dva, tri posla, pa i one najgore, dok stariji radnici gledaju da nađu neki posao gde se manje radi za isti novac, kaže naš sagovornik.

Zbog „stresa“ je prelomio i odlučio da proba sa stranim radnicima.

– To je bio ogroman rizik, jer ne znaš kako će ljudi da odreaguju, da li će da prihvate strance u poslu sa hranom, kaže ugostitelj.

Naš sagovornik ima pet mlađih radnica iz Nepala koje je zaposlio pre više od godinu dana. Za njih ima samo reči hvale.

– Lepo izgledaju, kulturne su, nasmejane – što kod naših radnika odavno nisam video. Stvarno su dobre radnice! Što se jezika tiče, naučile su gotovo sve reči na srpskom jeziku koje su im potrebne za posao i komunikaciju sa kupcima. Trudili smo se i mi da ih obučimo na pravi način. One su prihvatile naš sistem rada. Sa njima su uvek i naše radnice, da pomognu ako nešto zapne, ali do sada nije bilo nikakvih problema, kaže naš sagovornik.

Ovaj poslodavac je radnicama iz Nepala obezbedio smeštaj i hranu, a praktikuje, kao i za domaće radnike, da ih prijatno iznenadi za rođendane.

Na pitanje kako su ih prihvatili potrošači, on kaže da, nažalost, ima onih koji loše reaguju.

– Uvek ima neko ko ne shvata, ko je „rasista“. Dolaze, budu usluženi, ali uvek imaju gard i neki loš komentar. Kažu, šta će nam oni, zašto ne rade naši? Srećom, takvi su retkost. Oni treba da se sete da smo i mi kada negde odemo u „pečalbu“ možda „tamo neki Nepalci“, kaže nam privatnik.

On navodi da je prvih troje radnika iz Nepala koje je zaposlio „odmah pobeglo“ u druge zemlje, jer su hteli da se „dokopaju EU“, ali da je drugom „turom“ radnika prezadovoljan.

Put do „uvoza“ stranih radnika počinje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kojoj se obraća poslodavac sa potrebom za određenim brojem radnika za konkretna radna mesta. Posle testiranja tržišta, ukoliko nema odgovarajuće domaće radne snage za tražene poslove, poslodavac o tome dobija potvrdu koja mu je „zeleno svetlo“ za dalje korake na dovođenju stranih radnika.

Kako nezvanično saznajemo, kada na evidenciji NSZ, ipak, ima kadrova za tražene poslove, poslodavac ide „na foru“ kako bi sigirno nastavio proceduru za „uvoz“ radne snage. U zahtevu NSZ on navodi da pored odgovarajućih kvalifikacija, radnik treba da poznaje nepalski ili jezik neke druge daleke zemlje. U tom slučaju baza NSZ sigurno „izbacuje“ negativan odgovor o raspoloživim domaćim radnicima, pa poslodavci mogu da nastave proceduru, kontaktiraju agencije za zapošljavanje u vezi sa pronalaženjem radnika iz inostranstva i traže izdavanje radne i boravišne dozvole.

-To su neke pravne začkoljice koje moraš da iskoristiš. Od kolega koji su već aplicirali dobili smo korisne savete. Posle NSZ, obraćamo se agenciji za zapošljavanje koja šalje upit u stranu zemlju da su potrebni radnici u Srbiji. Dobijamo zatim video si-vi kandidata koje možemo da odaberemo, objašnjava kragujevački ugostitelj koji je ušao u proceduru zapošljavanja nove grupe radnika iz Nepala.

Po toj „taktici”, poslodavci su uposlili radnike sa znanjem nepalskog ili drugog jezika  u kioscima brze hrane, pekarama, restoranima, na poslovima konobara u Kragujevcu, a ima primera da je poslodavac za vozača autobusa tražio kandidata sa znanjem jezika jedne afričke zemlje.

Deo stručne javnosti smatra da se isticanjem poznavanja jezika zemlje iz koje treba da dođu strani radnici u zahtevu poslodavca prema NSZ „ispunjava forma“, ali zloupotrebljava Zakon o zapošljavanju stranaca. Prema nekim tumačenjima, taj zakon omogućava zapošljavanje samo kadrova sa specifičnim znanjima i visokim kvalifikacijama, kojih nema u Srbiji. Otuda je logično da radna mesta za zanimanja koja nisu deficitarna mogu da popune domaći radnici.

Očigledno je, međutim, da pojedini poslodavci sve češće prednost daju stranim radnicima, pravdajući se time da nema dovoljno naše radne snage ili da domaći radnici ne žele da rade određene poslove i da biraju. Iako to niko od “gazda” ne želi da potvrdi, strani radnici su za par stotina evra jeftiniji od domaćih, što poslodavcu obezbeđuje veći profit. Mnogi su uvereni da bi “oseka” domaće radne snage nestala sa povećanjem plata ili ako bi se omogućilo da na teško popunjiva radna mesta u Kragujevcu, Beogradu ili Novom Sadu dođu radnici iz drugih krajeva Srbije koji su ostali bez posla posle gašenja fabrika.

LEČENJE STRANIH RADNIKA U AMBULANTAMA DOMA ZDRAVLJA
Izdato 719 lekarskih uverenja

Dom zdravlja u Kragujevcu je izdao stranim državljanima 719 lekarskih uverenja  od aprila do decembra ove godine.  Kako je za “Kragujevačke” objasnio v.d. drektora Doma zdravlja dr Vasilije Antić, pregledi stranih državljana se razlikuju od pregleda za domaća lica.

– Testiraju  se na polno prenosive bolesti i obavezan je snimak pluća, kaže Antić.

Strane državljane na lekarski pregled šalju kompanije u kojima su zaposleni i agencije za zapošljavanje.

– Oni se leče u objektima Doma zdravlja i to je regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, naveo je Antić u odgovorima na pitanja „Kragujevačkih novina”.

Odbacio je kao netačne spekulacije u delu javnosti u vezi sa vađenjem krvi.

– Netačni su navodi da se stranim državljanima ne vadi krv iz verskih razloga. Svima se vadi krv, kaže direktor Doma zdravlja.

TRŽIŠTE RADA STABILNO
Stranci ne obaraju domaće plate 

Povodom zapošljavanja stranih radnika u Kragujevcu, Marko Janković, pomoćnik gradonačelnika za razvoj i unapređenje lokalne samouprave, saopštio je da je “situacija u potpunosti pod kontrolom i da se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa zakonom”. Iz gradske uprave tvrde da strani radnici koji borave i rade u Kragujevcu poseduju uredne radne dozvole i prolaze kroz obavezne procedure koje propisuju državni organi. Do sada nije zabeležen ni jedan incident koji bi ukazao na narušavanje javnog reda ili bezbednosti.

– Svi radnici koji dolaze iz inostranstva angažovani su u skladu sa zakonom, a grad je u kontinuiranoj koordinaciji sa službama koje prate njihov status. Nema propusta, sve je regulisano i kontrolisano, ističe Janković.

Zvaničnik grada navodi da dolazak stranih radnika nije poremetio lokalno tržište rada.

– Nezaposlenost u Kragujevcu je na istorijskom minimumu, a u oktobru je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo oko 8.500 nezaposlenih lica, što je najniži broj u poslednjim decenijama, kaže Janković.

On objašnjava da gradu i privredi nedostaje domaća radna snaga, što je razlog zbog kojeg pojedine kompanije, poput fabrike „Stelantis”, kao i javnih komunalnih preduzeća, angažuju radnike iz inostranstva.

– Istovremeno, prosečna zarada u Kragujevcu i Srbiji nije ugrožena. Podaci jasno pokazuju da prisustvo stranih radnika nije uticalo na plate domaćih zaposlenih. Paralelno se radi i na tome da se podignu uslovi rada i životni standardi, kako bi se stvorile pretpostavke da se naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu vrate u svoju zemlju, zaključuje Janković.

IZLIV KSENOFOBIJE
U protest sa državnom zastavom 

Posle protesta u Vinogradima i grupa meštana Stanova i Višnjaka održala je antimigrantski skup ispred objekata u kojima su smešteni radnici iz inostranstva na privremenom radu u Kragujevcu. Negodovali su zviždanjem i pogrdnim dobacivanjem, mahali su državnim zastavama Srbije. Nekoliko izgrednika je u jednom trenutku jurnulo ka dvorištu, srušili su deo ograde i tablu na njoj, dok se u tom trenutku pored kuće „u čudu” zatekao jedan strani državljanin. Ovaj „potez” je ispraćen aplauzom okupljenih građana. Incident se dogodio u prisustvu jednog pripadnika policije koji nije legitimisao izgrednike.

Na društvenoj mreži Fejsbuk oglasio se gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić koji je pitao: Da li su tako u Nemačkoj (ili bilo gde na Zapadu) dočekivali naše rođake koji su od 1945. na ovamo emigrirali ?

– Kragujevčani nikad nisu bili divljaci i to pišem kao čovek čije se dvorište graniči sa dvorištem druge kuće u kojoj su smešteni strani državljani na privremenom radu u Kragujevcu. I ovi kod mene su uplašeni. Vidim kako spuštenih glava u grupicama idu do pošte ili prodavnice. Ne kažem da se među njima s vremenom neće naći neka budala, ali imamo ih i mi za izvoz. To su stvari za policiju i ne sumnjam da će se ona time odgovorno baviti. Osvestimo se. Nemojmo da padne krv na ulicama, a onda kao u Podgorici da se ispostavi da je nož ipak bio u rukama domaćih, a ne ovih pridošlih, poručio je Dašić.