Od funkcionera Fudbalskog kluba „Radnički” prošle nedelje čuli smo da stadion „Čika Dača” neće biti porušen da bi na istom mestu bila sagrađena nova „arena”. Stari stadion, kako rekoše, biće modernizovan i „biće velikih investicija”, a novi će se praviti na nekoj drugoj lokaciji, kojoj i kada – sada nije poznato.
Iz ove odluke, koja svakako nije doneta u Kragujevcu, mogu se „pročitati” dve vesti – jedna dobra i jedna loša. Dobra je da „Čika Dača”, nekada Gradski stadion, koji će za tri godine navršiti sedam decenija života, neće biti sravnjen sa zemljom. Budala je onaj kome je to i palo na pamet, nažalost uz prećutnu saglasnost gradske vlasti (građane niko nije ni pitao), jer ovaj stadion nije svedok samo sportske istorije Kragujevca, već njegova znamenitost, deo starog kragujevačkog duha, mesto brojnih društvenih zbivanja. Druga priča je što on do sada nije održavan kako valja i osavremenjen.
Loša vest je najava da će se neki novi stadion graditi na novoj lokaciji, a loša je zato što će to biti ko zna kada. Ustvari, sve se odlaže i ovo je nova epizoda „fora i fazona” u obećanim državnim investicijama za Kragujevac. Ukratko, lično je predsednik države najavio da gradnja novog „Čika Dače” počinje u proleće prošle godine, onda se oko Nove godine ispostavilo da je to novo zdanje preskupo, pa je najavljen novi projekat koji podrazumeva upola manji kapacitet stadiona i na kraju – „ne lipši magarče do zelene trave”
Desilo se, ustvari, nešto očekivano: gde će pored nacionalnog stadiona, „Ekspa” i ostalih megalomanija da se nešto pravi i u Kragujevcu.
Jedanaest prioritetnih projekata
Lepo je imati savremen stadion i, ni malo ne potcenjujući značaj sportskih objekata za optši opremljenost grada, Kragujevac svakako ima preču potrebu za investiranje u druge sadržaje od kojih više zavisi kvalitet života građana i njegovo utemeljenje kao regionalnog centra. Nažalost, u visoko centralizovanoj državi Srbiji o svim pravim kapitalnim investicijama odlučuje se u Beogradu, kako šta kome padne na pamet i, što je još gore, većina tih velikih ulaganja ili ostaje samo na obećanjima, ili se ona odugovlače u nedogled.
Dokument koji je realno sagledao potrebe grada je prošle godine usvojen Generalni urbanistički plan „Kragujevac 2030”. Za bolje razumevalje, GUP se ne bavi samo planiranjem prostornog razmeštaja raznih gradskih funkcija, on se radi multidisciplinarno, počev od sagledavanja demografskih kretanja, preko projekcije ekonomskog razvoja, zdravstva, obrazovanja, zaštite životne sredine, do svega onoga što se podvodi pod gradsku infrastrukturu.
Tako je GUP „Kragujevac 2030” izdvojio tačno jedanaest prioritetnih gradskih projekata, a to su:
Rekonstrucija, revitalizacija i opremanje Vojnotehničkog zavoda sadržajima gradskog centra – proširenje gradskog centra; Dalji razvoj, rekonstrukcija, dogradnja i opremanje Kliničkog centra i Univerziteta;
Transformacija komplekse kasarne „Radomir Putnik” u odgovarajuće sadržaje gradskog centra;
Izgradnja i uređenje robno-transportnog centra i radna zona Korman; Izgradnja Severne obilaznice;
Izgradnja pešačkih i biciklističkih staza, uz maksimalno izmeštanje motornog saobraćaja i rešavanje mirujućeg sadržaja u užem centru grada; Izgradnja vizitor centra sa pratećim turističkim i sadržajima kulture;
Izgradnja regionalne deponije Vitlište; Sanacija postojeće deponije Jovanovac; Sanacija kontaminiranih lokacija zemljišta, posebno pepelišta „Energetike” u centru grada; Sanacija brane jezera u Šumaricama.
Neki od ovih projekata ponavljaju se u istoj ili sličnoj formi čak kroz više prethodnih Generalnih planova (VTZ, deponija Vitlište, smetlište u Jovanovcu, obilaznica, Klinički centar…) jer su ostali samo vizije na papiru.
S druge strane, iako će skoro godinu dana od usvajanja važećeg GUP-a, samo jedan projekat ušao je u realizaciju. To je izgradnja Severne obilaznice, ali i nje ćemo se načekati jer je planirano da se 22 kilometara ove saobraćajnice završi tek krajem 2027. godine. To je plan, a kada će radovi biti okončani – za to je potrebno strpljenje u čekanju.
Najavljeno je (poslednji, a ko zna po koji put) da će početi dogradnja i rekonstrukcija Kliničkog centra – u drugoj polovni ove godine. Ta druga polovina počinje da teče za neki dan, od prvog jula, i ostaje još šest emseci da se vidi hoće li ovaj posao konačno startovati.
Nova deponija sa spalionicom i drugim savremenim tehnologijama na lokaciji Vitlište (tromeđa Kormana, Maršića i Gornjih Komarica) po državnom programu „Čista Srbija” već je trebalo da je završena, kao i pretvaranja brda od đubreta u Jovanovcu u park, međutim ove investicije niko više i ne pominje.
Nova saobraćajna mreža
Jedan od segmenata GUP-a „Kragujevac 2030” predviđa i regulaciju više od dvedeset kilometara vodotokova, a cilj je zaštita od poplava i ambijentalno uređenje prostora. Plan je da se uradi još 7,2 kilometara Lepenice, zatim korita Grošničke reke, Uglješnice i nekoliko potoka – Bresničkog, Maršićkog, Ilićevskog, Divostinskog, Kozujevačkog i Cvetojevačkog.
GUP je takođe vrlo dobro uočio probleme u saobraćaju na urbanom prostoru grada, posebno u njeovoj centralnoj zoni. Da bi se „razgušio” saobraćaj planeri su taksativno pobrojali šta treba uradili na poboljšanju ulične mreže, a prioritete u realizaciji predstavljaju:
Završetak Petrovačke magistrale kao značajna veza puteva prema Topoli i Batočini;
Izgradnja druge kolovozne trake u Ulici Miodraga Vlajića Šuke od Ulice Save Kovačevića do Beogradske;
Izgradnja druge kolovozne trake u Ulici kneza Mihaila od raskrsnice Mala vaga do Ulice Vuka Karadžića;
Izgradnja Ulice braća Petković od Bulevara kraljice Marije do Ulice kneza Mihaila;
Izgradnja Ulice Pozorišne u nastavku Daničićeve do Ulice Andre Marinkovića i Kneza Mihaila;
Izgradnja druge kolovozne trake ulica Kneza Miloša, Milovana Gušića i Slobode, od raskrsnice Mala vaga do Petrovačke magistrale;
Završetak Ulice Dragojla Dudića do raskrsnice sa Gornjemilanovačkim putem, kako bi se ostvarila veza pravca za Gornji Milanovac i Kraljevo;
Izgradnja Ulice Đure Pucara Starog i Dragana Panića od Ulice Save Kovačevića do Ulice Milentija Popovića.
Plan još kaže da je potrebna rekonstrukcija raskrsnice Mala vaga u kružni tok (što je najavljeno još pre više godina), takođe raskrsnice Avalske i Vladimira Rolovića, kao i raskrsnica Ulica Radoja Domanovića i Potporučnika Govedarice.
Uz kompletnu izgradnju Severne obilaznice i navedenih saobraćajnica, u Kragujevcu bi bila „druga pesma” kada je reč o sadašnjim i zagušenjima, često i saobraćajnim kolapsima. Međutim, ima li šanse da se to uredi u narednih pet-šest godina? Primera radi, najmanje tri decenije u planovima stoji izgradnja druge trake od Male vage do Petrovačke magistrale (ulice kneza Miloša, Gušićeva i Slobode), što bi praktično bio važan magistralni pravac, ali se od najava dalje nije stiglo.
Kakvi su izgledi da se realizuje bar deo projekata zapisanih u Generalnom urbanističkom planu „Kragujevac 2030”? Hoće li se i kada prvo raditi studije opravdanosti i izvodljivosti za pojedinačne projekte? Kako obezbediti sredstva za ove radove? Može li se računati na rast budžeta grada u narednim godinama i novo prekomponovanje tako što bi više deo para išlo u investicije, a manje u tekuću potrošnju? Koliko je grad sposoban za kreditna zaduživanja, hoće li za neke projekte konkurisati kod evropskih investicionih fondova, može li se računati na više sredstava iz državnog budžeta?
Na ova i slična pitanja „Kragujevačke novine” tražiće odgovore u serijalu tekstova koji sledi. Mišljenja i stavove tražićemo od planera u raznim oblastima, od donosioca odluka u gradu i Republici, od nezavisnih stručnjaka i eksperata, na kraju i od građana – zbog kojih i za koje sve treba da se radi.
Piše: Miroslav Jovanović
2 коментара
Bravo kume!
To su prava pitanja na koja treba neprestano podsečati lokalnu vlast.
A sva su iz njihove nadležnosti.
Objektivno, treba tu mnogo para, ali je normalno napraviti prioritete, sagledati
mogućnosti i insistirati na njihovoj realizaciji!
Pa ni kanalizaciju nisu sposobni da završe, jer su pare proćerdali, a kamoli novi stadion, ulice, trgovi