KRAGUJEVČANI PEŠACI NA PROTESTU U BEOGRADU: Pešadija iz srca Šumadije

„Nisu majke rodile ćaci nego heroje”, jedan je od brojnih transparenata koji je bio istaknut na javnom dočeku za studente i srednjoškolce iz Kragujevca koji su prepešačili oko 150 kilometara do Beograda. I, zaista, njihovi najmiliji i brojni sugrađani dočekali su ih baš kao heroje, grlili ih, ljubili, čestitali, aplaudirali, delili cveće, fotografisali, duvali u pištaljke, vuvuzele, dok su „vreli” ritam držali dobošari.

Bez trunke umora na licu i sa širokim osmesima, ne mareći za žuljeve na nogama, veselila se šumadijska „pešadija” na platou ispred opštine, skačući uz „hit” skandiranje: „Ko ne skače, taj je ćaci, ooo…”

Do Beograda su marširali četiri dana, preko Rače, Smederevske Palanke, Mladenovca i Grocke.

– Pešačenje je bilo naporno, ali je nebitan deo u odnosu na toplinu sa kojom nas ljudi dočekuju. To ti daje gorivo da nastaviš dalje, da stigneš na cilj, kaže student druge godine Fakulteta inženjerskih nauka Luka Martinović koji je prešao peške oko 300 kilometara u dva marša za Niš i Beograd.

Luka kaže da će nastaviti da pešači sve dok bude potrebno, dok se ne ispune studentski zahtevi, a država počne da radi kako treba.

Njegov kolega, budući inženjer, Luka Mladenović kaže da se na putu za Niš i Beograd napunio emocijama i stekao osećaj pripadnosti, sloge i ljubavi, dok je Ognjen Milićević student FIN-a oduševljen dočekom građana:

Među pešacima je bila i veća grupa srednjoškolaca koji su se uključili, kako kažu, da podrže studente i da svima bude bolje sutra.

– U koloni se od redara često čulo da se držimo desne trake, jer – ko je u levoj traci, taj je ćaci. Takva skandiranja su nam dizala atmosferu, priča Teodora  Radomirović iz Knića , učenica Prve tehničke škole, koja je na doček došla u papučama zbog žuljeva.

Tri gimnazijalke kažu da su pešačile kako bi na taj način doprinele borbi studenata.

– Prešla sam oko 140 kilometara. Bilo je teško na trenutke, ali podržavali smo jedni druge. Prvog dana smo išli do Rače, a drugog dana je bila najduža deonica, gotovo 50 kilometara do Mladenovca, dok mi je treći dan bio najteži zbog terena ka Grockoj, uzbrdo-nizbrdo, govori gimnazijalka Martina Delić.

Srednjoškolka Tara Živković ogrnuta zastavom Srbije, uz široki osmeh kaže da je „zaradila” par žuljeva, ali da je snagu „pumpala” zbog svih ljudi koji su se ujedinili zbog istog cilja.

– Lepa atmosfera, svi pozitivni, niko nije bio mrzovoljan, divni su bili ljudi koji su nam donosili hranu i pomagali, to je nešto najlepše što smo doživeli, kaže Tara.

Miona Blagojević iz Prve gimnazije će zauvek pamtiti „podvig” koji je ostvarila, kako kaže, sa tako malo godina, zatim ljude koje je upoznala i decu koja su ih čekala u svakom mestu na putu za Beograd.

– Muzika nam je držala motivaciju da stignemo na cilj bez poteškoća. Pevali smo sve od eks Ju, preko komercijale, do narodnih pesama, kaže maturant Aleksa Grković.

Na protest se išlo i na dva točka, a „Tur d’ Beograd” vozilo je 19 biciklista iz Kragujevca. Među njima je bio i Bogdan Đorđević, student Beogradskg univerziteta, koji je prethodno vozio i za Niš.

– Mi smo se u Mrčajevcima spojili sa Nišlijama i svi zajedno smo krenuli za Beograd. Svuda je bilo neverovatno, puno ljudi koji nam prilaze, čestitaju i vidi se ljubav i želja da se stvari u Srbiji promene, kaže Bogdan.

Sa najviše brige marš mladih iz Kragujevca za Beograd pratili su njihovi roditelji koji su u svakom trenutku hteli da znaju kako su njihova deca, jesu li gladni i žedni, da li imaju povrede i jesu li bezbedni. Mama Natalije, studentkinje arhitekture iz Kragujevca, kaže da ono što studenti rade roditelji podržavaju, ali da je sada na građanima da deci koja su do sada mnogo iznela na svojim plećima pomognu da se borba privede kraju.

– Oni imaju ono što je nedostajalo nama starijima – solidarnost i vrednosni sistem kome težimo. Mislili smo da su to samo deca koja su igrala igrice, ali sada vidimo da su kroz njih naučila da rešavaju probleme, nivo, po nivo i izgleda da je njihov model bolji, pobednički, kaže mama Marina.

Za Dragana, oca apsolventa ekonomije bilo je najvažnije da studenti budu bezbedni na svakom metru rute do Beograda. Za “Kragujevačke” kaže da je sve bilo u redu, osim na dva mesta, gde je policija brzo reagovala, pa nije bilo incidenata niti zastoja u pešačenju. Prema njegovim saznanjima, kod Kaluđerice je neko kolima preprečio put, ali je policija intervenisala, tako da je kolona studenata nesmetano prošla ne uočivši taj problem.

– U Malom Mokrom Lugu se spremala manja grupa sa palicama, ali je i tada policija odreagovala. Studenti su primetili da se u jednom trenutku iznenada kraj njihove kolone pojavljuju veterani 63. padobranske, koji su ih okružili kao neki „štit”,  kraće vreme su išli zajedno sa studentima, da bi se potom udaljili, priča otac studenta, učesnika marša za Beograd.

Prema rečima njegovog sina, u koloni su poznata pravila za „neočekivane” situacije. Redar obaveštava da muškarci idu na čelo i začelje kolone, devojke u sredinu, a svi uključuju mobilne telefone kako bi bili spremni za snimanje.

Roditelji i učesnici pešačenja sa kojima smo razgovarali kažu da su u vreme protesta bili na Slaviji i da su tada čuli za „zvučni top”, što ih je veoma zabrinulo, iako nisu bili u neposrednoj blizini tog događaja. Navode da se nisu uspaničili, već su se mirno kretali, a srednjoškolci su otišli ka beogradskim školama u kojima su bili smešteni.

Roditelji, rođaci, prijatelji i građani su se pobrinuli da posle protesta 15. marta u Beogradu i sutradan 16. marta vrate studente i srednjoškolce u Kragujevac privatnim vozilima, jer je izostao organizovani taksi i autobuski prevoz.

U SUBOTU I NEDELJU BEZ MEĐUMESNOG PREVOZA
Policija „upozoravala” privatne prevoznike

Na kragujevačkoj autobuskoj stanici je već dan pred beogradski protest bila obustavljena prodaja karata za Beograd prevoznika „Janjušević” i „Lasta”, čiji autobusi ceo vikend nisu saobraćali na ovoj liniji. U „garaži” su ostali, međutim, i autobusi privatnih prevoznika koji su danima ranije bili rezervisani da prevezu u Beograd veliki broj studenata, nastavnika, profesora, zdravstvenih radnika i svih drugih građana.

U jednom kragujevačkom preduzeću za prevoz putnika u drumskom saobraćaju za „Kragujevačke” otvoreno govore da su danima pred protest bili izloženi učestalim pozivima iz policije koja ih je upozoravala na moguće incidente na protestu i da je najbolje da autobusi ne idu za Beograd.

– Bili smo spremni da prevezemo građane sa devet autobusa iz Kragujevca, Milanovca i Rekovca, a jedan je trebalo da vozi putnike iz Rače. Odustao sam posle svakodnevnih telefonskih poziva iz policije i razgovora sa njima u kojima su me upozoravali da je bolje po mene i firmu, zbog moje bezbednosti i imovine firme, a i putnika, da se ne ide autobusom za Beograd. Govorili su da je velika moja odgovornost za te ljude koje prevozimo. Rekli su mi da imaju  pouzdane informacije, odnosno osnovane sumnje da će biti incidenata po Beogradu i zato je bolje da ne idu autobusi, priča direktor jednog prevoznika Srđan Ilić.

On navodi da su ga iz policije kontaktirali od utorka do četvrtka više puta dnevno, a prestali su onog časa kada im je dao reč da neće prevoziti putnike autobusom za Beograd.

– Da sam se odlučio da idemo autobusima, ne bismo ni stigli u Beograd, jer bi moglo da se desi svašta, navodno tehnička neispravnost vozila i zadržavanje na tehničkom pregledu, pa ne bih mogao da stignem na vreme za polazak, objašnjava Ilić.

On smatra da je to bio smišljeni potez vlasti kako bi što manji broj ljudi došao u Beograd na protest.

– Ovo je sramota države koja nas sprečava da radimo svoj posao. Ovoga puta je bilo tako, ali za dalje nema razgovora sa onima koji su hteli da nas zaustave, tvrdi Ilić.

On kaže da od policije očekuje da će na isti način postupiti i kada se budu prevozili građani u Beograd 28. marta na Vučićev poziv. Smatra da oni i tada treba da upozore prevoznike i „spasu” autobuse od „moguće štete”.

Uprkos blokadi autobuskog prevoza, svi građani iz Kragujevca koji su planirali odlazak na protest stigli su blagovremeno u Beograd, zahvaljujući tome što su se građani za kratko vreme samoorganizovali. Put Beograda su otišli privatni automobili kojima su prevezeni i građani koji su ostali bez autobuskog prevoza. Na dan protesta, u  sedam ujutru ispred „Tempa” krenula je za Beograd kolona od oko 150 vozila, a na put su nešto kasnije pošli i bajkeri.