Floskula „dug put od ideje do realizacije” baš je primenjiva na Centre izvrsnosti u Kragujevcu. Ako računamo da je ovaj naučni i nastavni kompleks skoro pa gotov, trebalo je da prođe petnaest godina otkad je začet projekat kao kapitalna državna investicija do današnjih dana, kada deluje da će u nove objekte skorije ući prvi „stanari”.
Necelishodno je sada vraćati se na opis svih prepona koje je morao da preskače ovaj projekat, ali se nikako ne smeju gurnuti u drugi plan ljudi koji su osmislili Centre izvrsnosti i locirali ih baš u Kragujevac, a potom vodili višegodišnju bitku da se njihove vizije ostvare. U prvom redu to su dvojica visokorangiranih naučnika Miodrag Stojković i Nebojša Arsenijević i bivši član Vlade Srbije Božidar Đelić. U početnoj fazi važnu rolu odigrao je o gradonačelnik Veroljub Stevanović.
Sticajem okolnosti, niko od njih neće presecati vrpce na otvaranju Centara, a neće u njima ni raditi.
Srećan spoj ličnosti
Posle višegodišnjeg rada i usavršavanja na poznatim evropskim institutima u Nemačkoj, Engleskoj, Španiji, Miodrag Stojković 2004. godine dobija dozvolu Vlade Velike Britanije da prvi u Evropi i uopšte u zapadnom svetu počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz takozvanih kloniranih embriona. Postaje priznati svetski genetičar, ali odlučuje da se vrati u Srbiju, u rodni Leskovac, gde 2008. godine otvara specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta. Sa suprugom Petrom, embriologom, postiže izvanredne rezultate koji se mere brojem dece koje su parovi dobili uz njihovu pomoć.
U isto vreme počinje da radi kao redovni profesor i šef Katedre za humanu genetiku na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Tu nalazi srodnu naučnu dušu, imunologa Nebojšu Arsenijevića, dekana Fakulteta u periodu od 2005. do 2012. godine.
Arsenijević tada uveliko sprovodi pravu reformu Fakulteta, uvodi niz novina u organizaciji rada, u programske sadržaje, otvara doktorske studije, stimuliše naučno-istraživački rad mladih kadrova, praktično postavlja temelje za današnje visoko pozicioniranje Fakulteta u međunarodnim razmerama.
U takvom radnom ambijentu rastu i naučne ambicije profesora Miodraga Stojkovića. Sa znanjem i iskustvom koje je sticao u evropskim centrima on radi projekat instituta za regenerativnu medicinu, odnosno biologiju matičnih ćelija pri Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a potom dodaje i Banku matičnih ćelija. Već 2009. godine njegove razrađene ideje dobijaju podršku tadašnjeg ministra za nauku i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Božidara Đelića.
Dolazi zapravo do srećnog spoja triju ličnosti sa velikim znanjem i vizijama: profesora Stojkovića kao genetičara svetskog ranga, dekana Arsenijevića kao uglednog imunologa i čoveka koji gradi novu prespektivu Fakulteta i ministra Đelića koji je pre 2000. godine i ulaska u Vladu stekao visoku reputaciju radeći na brojnim projektima i konsultantskim firmama širom Evrope.
Saplitanja na svakom koraku
Laičkoj javnosti tada posebno privlačna postaje tema otvaranja prve nacionalne banke matičnih ćelija i profesora Stojkovića opsedaju mediji. On objašnjava da se matične ćelije koriste već pedeset godina, uglavnom za lečenje naslednih bolesti, kojih ima čak oko 1.600, za koje se još ne znaju pravi uzroci.
– Srbija godišnje izgubi oko osam miliona evra samo zato što se po matične ćelije odlazi u inostranstvo, a lečenje nekih krvnih bolesti u evropskim centrima košta nekoliko desetina, pa i stotina hiljada evra. Vrednost svetskog tržišta matičnih ćelija je 50 milijardi dolara na godišnjem nivou, objašnjavao je Stojković.
Njegov projekat, koji je kasnije preimenovan u Centar za istraživanje matičnih ćelija sa bankom matičnih ćelija, Vlada je odobrila 2010. godine, a početkom 2011. Protokol o realizaciji i finansiranju projekta potpisali su ministar Božidar Đelić, dekan Nebojša Arsenijević i gradonačelnik Veroljub Stevanović. Precizirano je koliki će biti novčani ulozi države, grada Kragujevca (koji je prihvatio da bez naknade dodeli plac za nove objekte) i Univerziteta i koliko novca će se obezbediti kroz međunarodni kredit. Saopšteno je i da 2012. godine Centar treba da bude izgrađen.
Delovalo je kao da sve „ide po loju”, ali ’oćeš vraga. U Srbiji se promenila vlast baš te 2012, uzde su preuzeli naprednjaci i, kako to kod nas biva, svaka nova politička garnitura „iznova počinje da piše istoriju”. Novi ugovor o izgradnji Centra matičnih ćelija potpisuje ministar prosvete Žarko Obradović tek u maju 2013. godine, ali onda ponovo teče vreme „praznog hoda” sve do oktobra 2015, kada je konačno izabran izvođač radova.
Tada je Nebojša Arsenijević za ove novine otvoreno govorio o razlozima za odlaganje i razvlačenje jedne i te kako važne investicije ne samo za Kragujevac, već i za Srbiju.
– Glavni kamen spoticanja bilo je pitanje – kako tako nešto može da se gradi van Beograda? Zbog takvog stava imali smo nebrojena saplitanja. To je bilo toliko izraženo da nas je sapleo svako kome se pružila i najmanja šansa da nas saplete. Međutim, na kraju smo pokazali da imamo dovoljno strpljenja i pameti da dokažemo da i mi u provinciji možemo da se bavimo vrhunskom naukom, rekao je Arsenijević i objasnio kojim argumentima su pobeđeni oponenti.
– Gradnju Centra izvrsnosti mnogi povezuju sa početkom istraživanja matičnih ćelija u Kragujevcu, međutim činjenice govore da će novi objekti udomiti naučne institucije koje decenijama uspešno rade pod okriljem Fakulteta medicinskih nauka. Okosnicu će činiti Centar za molekularnu medicinu i istraživanje matičnih ćelija koji gotovo tri decenije kvalitetom naučnoistraživačkog rada postiže međunarodno zapažene rezultate na polju imunologije i sveobuhvatnog izučavanja primene matičnih ćelija.
Arsenijević je na kraju podsetio da je upravo te 2015. dobijena zvanična akreditacija kojom je ovoj instituciji priznat status Centra izuzetnih vrednosti u oblasti medicinskih nauka, našavši se tako u elitnom društvu sa još osam naučnih centara u zemlji kojima je priznat rang izuzetnih vrednosti, pri čemu je kragujevački Fakultet jedini van Beograda.
S druge strane, profesor Miodrag Stojković bio je pod oznakom „političke nepodobnosti” jer je na parlamentarnim izborima 2014. bio visoko pozicioniran kandidat za narodnog poslanika na izbornoj listi Demokratske stranke. Dobio je poslanički mandat, ali ga je ubrzo vratio jer je imao pametnija posla od mlaćenja prazne slame u Skupštini. Svejedno, politički angažman dobro mu je registrovan kod naprednjaka, taman toliko da mu nipodaštavaju i naučnu veličinu.
Rastanci bez pozdrava
Početkom 2016. godine konačno je počela izgradnja Centara izvrsnosti kao projekat Univerziteta u Kragujevcu, ali država je poverila posao graditeljima iz Crne Trave koji nisu imali kapaciteta za to. Ni trećina radova nije bila završena kada je raskinut ugovor sa izvođačem, a onda je nastao i problem povlačenja novih tranši sredstava od međunarodnog kreditora. Umesto gotovih naučnih centara na napuštenom gradilištu počeo je da raste korov. Gradnja je nastavljena u jesen 2021, a sada se privodi kraju, sa kašnjenjem između dvanaest i sedam godina, u zavisnosti prema kojim ugovorima su definisani rokovi.
Dok je veliki projekat u Kragujevcu tavorio, jednom od autentičnih autora Centara izvrsnosti Nebojši Arsenijeviću smišljene su afere – u vreme dok je obavljao funkciju rektora Univerziteta. Epilog je bio – odluka ministra Mladena Šarčevića juna 2018. o smeni rektora Arsenijevića. To, međutim, nije smetalo njegovom „saborcu” Miodragu Stojkoviću da tri godine kasnije u jednom autorskom tekstu između ostalog napiše sledeće:
– Mnogi ljudi godinama ponavljaju značaj Centra i Banke, a ja želim najpre da istaknem profesora Nebojšu Arsenijevića, ne zato što je, kako radovi na Centru odmiču, sve češće meta prljavih kampanja, već zato što je i kao dekan fakulteta i kao rektor Univerziteta sve neumorno činio da Centar počne da radi. On je bio taj koji je, još pre mog povratka u zemlju, prvi shvatio važnost ovog projekta i učinio sve, ne samo da i sam postanem deo kragujevačkog tima, već i da dobijemo akreditaciju, da povećamo broj naučnih radova, da se uvede finansiranje rada mladih naučnika, da dobijemo više domaćih i međunarodnih projekata i da se sa izgradnjom Centra započne.
Međutim, samo tri meseca pošto je ovo napisao, Miodrag Stojković je „digao sidro” i decembra 2021. napustio Fakultet medicinskih nauka. Očigledno ga je izdalo strpljenje, isuviše vremena je izgubio gledajući politička i birokratska tumaranja, a okidač za otkaz, kako je tada naveo, bila je odluka aktuelnih rektora Univerziteta i dekana medicine da se sredstva za opremanje Centra za istraživanje matičnih ćelija umanje za 1,7 miliona evra. Oni su to demantovali, govorili su da je reč o nedostatku komunikacije, ali ugledni genetičar od tada svoje znanje ponovo stavlja na raspolaganje evropskim naučnim centrima.
Vodeći svetski istraživački naučni portal „Research” rangirao je 2022. godine Miodraga Stojkovića kao najeminentnijeg i najcitiranijeg naučnika iz Srbije u oblasti biologije i biohemije.
Profesor Nebojša Arsenijević je, posle niza profesionalnih i moralnih degradacija u rodnom gradu, prošle jeseni nečujno otišao u penziju i od tada se ne pojavljuje na Fakultetu medicinskih nauka, koji je njegovim velikim zaslugama stekao zavidnu međunarodnu reputaciju.
Na sreću, iza obojice profesora ostalo je dosta dobrih đaka potvrđenih i u naučno-istraživačkom radu. Kada se usele u nove Centre izvrsnosti svakako će se sećati svojih starih dobrih učitelja, da njihovi tragovi ne budu skroz izbrisani.
