Skoro neprimetno i u tišini Privremeni organ grada Kragujevca, na čijem je čelu doskorašnji gradonačelnik Nikola Dašić, doneo je 12. februara Koncesioni akt za Apotekarsku ustanovu Kragujevac, što predstavlja novi korak u njenoj privatizaciji. Ova odluka usvojena je samo jedan dan pred konstituisanje novog saziva Skupštine grada posle lokalnih decembarskih izbora, što govori da je bilo žurbe da se ovaj posao završi bez javnosti i opozicionih odbornika.
Postupak privatizacije Apotekarske ustanove Kragujevac bio je u stanju mirovanja oko godinu dana, nakon što je krajem februara prošle godine Skupština grada donela odluku o realizaciji javno privatnog partnerstva sa elementima koncesije za ovu ustanovu. Usledila je oštra rekacija opozicije u gradskom parlamentu, a naročito stranke „Zajedno”, čiji je odbornik Nikola Nešić pokrenuo peticiju građana protiv privatizacije „Apoteka Kragujevac”.
Kada se javnost najmanje nadala usledila je pomenuta odluka Privremenog organa koji do formiranja nove vlasti donosi samo neodložne mere. Da nije pomenuta u vesti na sajtu Skupštine grada, u samo jednoj rečenici, građani još ne bi znali šta se dogodilo. A ta rečenica glasi da je „Privremeni organ doneo Koncesioni akt za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji grada Kragujevca i opština Batočina, Lapovo, Rača, Topola i Knić”. To su zapravo opštine u kojima Apotekarska ustanova Kragujevac ima svoje ispostave.
Niko ne zna
Šta je sve sadržano u Koncesionom aktu ne zna ni Nikola Nešić, izabran za odbornika i u novom sazivu Skupštine, na listi koja nosi njegovo ime i dobila je ukupno šest odborničkih mesta. I on je za ovu odluku saznao, pokušavao da dođe do nje, ali do sada nije uspeo. Ipak, nema ni za njega dileme da je ona novi korak u sprovođenju koncesije kao oblika privatizacije ustanove.
Nešić kaže da će se suprotstaviti ovoj odluci kada budu imali prilike jer su sakupili 4.500 potpisa građana koji su protiv jednog takvog akta. Taj projekat, da podsetimo, podrazumeva davanje u koncesiju 15 od 28 apoteka ove ustanove, uz preuzimanje dela zaposlenih, odnosno 14 specijalista, 38 magistara farmacije, 57 farmaceutskih tehničara i 29 nezdravstvenih radnika. Razlog je, po prethodnoj gradskoj vlasti, što ustanova poslednjih godina posluje sa gubitkom. To bi značilo neizvesnost sa preostalim apotekama koje su na seoskom području i u manjim opštinama, gašenje i otpuštanje većeg broja zaposlenih.
– Baš bih želeo da pitam da li su napravili dogovor sa ostalim opštinama jer zašto nisu podelili taj gubitak koji postoji u ustanovi, zašto nisu našli neko drugo rešenje? Ipak, taj minus koji postoji nije toliko veliki da ugrožava gradski budžet, poput „Vodovoda”, kome se svakih šest meseci daju milioni evra. Ovde se radi o višestruko manjoj sumi, kaže Nešić.
On je uveren da Kragujevac ne sme, čak i da Apotekarska ustanova posluje „ispod nule”, da dozvoli da se ona ugasi i da mora da je sačuva. I građani su, kako kaže, rekli da će se boriti vrlo čvrsto protiv toga, podsećajući da su mnogi gradovi sačuvali ove ustanove, poput Beograda, Kraljeva…
To po Nešiću znači da nisu sve koncesije bile uspešne, kako se kragujevačka vlast hvali, a uz to kvalitet apotekarskih ustanova će opasti jer će otpuštati mnogo zaposlenih. Kada je prošli saziv Skupštine grada donosio odluku o privatizaciji apoteka vlast se žalila samo na finansijsku situaciju, ali taj momenat nije jedini bitan, jer minus nije toliki da grad ne može da ga plati, pošto se radi o dvesta do trista hiljada evra, napominje naš sagovornik.
„Zdravlje nije na prodaju”
– Mislim da ne mogu da se uporede davanja iz budžeta za komunalne firme i za apoteke, jer zdravlje nije na prodaju. Postoje lekovi, odnosno kreme koje ova ustanova proizvodi za najmlađu populaciju, koje možda nisu toliko isplative, ali su korisne jer postoji potražnja za njima. Ne verujem da će privatnik želeti da ih proizvodi, smatra odbornik.
On napominje da bi želeo da mu neko objasni kako će privatnik na istom mestu, sa istim lekovima, istim zaposlenima, da zaradi toliko novca da bude u plusu, plus da plati koncesionu naknadu. Prosto, logike nema, kaže Nešić, i to je razlog što su pokrenuli peticiju prošlog leta, ne samo u Kragujevcu, nego i u okolnim opštinama gde je ustanova prisutna.
Po njegovom mišljenju usvajanje Koncesionog akta u potaji od strane Privremenog organa svakako je korak dalje u sprovođenju privatizacije ustanove, ali je još daleko od konačnog sprovođenja plana u delo. Treba neko da se javi da je zainteresovan da kupi koncesiju po datoj ceni, pitanje je kako je taj koncesioni akt sastavljen. Ali, kao odbornik Nešić će svakako zatražiti da mu se dostavi tekst ovog akta po Zakonu o informacijama od javnog značaja.
Samo pre pola godine, nakon velikog odziva za potpisivanje peticije protiv privatizacije ustanove, sve je najavljivalo drugačiji epilog. U predizbornoj kampanji za vanredne lokalne izbore od 17. decembra Nikola Nešić je izjavljivao da su uspeli da odbrane Apotekarsku ustanovu.
Danas kaže da je u to bio uveren i da je zato iznenađen ovom odlukom, posebno jer je dobio informaciju da je Niš odustao od koncesije za Apotekarsku ustanovu zbog peticije koja je pokrenuta u Kragujevcu. Pored toga, on ima odgovor od resornog Ministarstva, odnosno od tadašnje ministarke Danice Grujičić, da će se maksimalno potruditi da Apotekarska ustanova ostane u sistemu zdravstvene zaštite i da će se formirati poseban tim koji će se boriti za spasavanje apotekarskih ustanova širom Srbije.
– Sve gradske ustanove iz ove branše imaju problem sa poslovanjem. Direktor Apotekarske ustanove Beograd, koga je imenovao SNS, javno je rekao da odustaje od bilo kakve privatizacije ili koncesije u glavnom gradu. Zato me iznenađuje da Kragujevac gura tu priču, pogotovu ako znamo da je direktor Agencije za lekove Kragujevčanin i uticajni član SNS Saša Jaćović, kaže Nešić.
Za razliku od same odluke Privremenog organa, do koje se još ne može doći, lidera „Zajedno” u Kragujevcu činjenica da je to urađeno pred samo formiranje nove Skupštine, u velikoj žurbi, nimalo ne iznenađuje. Ovo zbog toga jer vlast, kako kaže, sve odluke donosi „ispod žita”, tako nas je navikla, pa je to slučaj i sa ovom odlukom, a pitanje je šta su još sve uradili u ovom periodu što nije dostupno javnosti, zaključuje Nikola Nešić.
KOLIKO SE DAJE „VODOVODU”
Grad je garant kredita
Kad su u pitanju tvrdnje Nikole Nešića da se „Vodovodu” daju velike pare iz gradskog budžeta, podsetili smo da prema izjavama iz preduzeća i Skupštine grada, ova komunalna firma do pre godinu dana nije dobijala nikakve subvencije iz gradskog budžeta.
Nešić kaže da nije dobijala subvencije, već je dobijala odobrenje da se zaduži kreditom od 800.000 evra, ali i grad je time zadužen jer je on odgovoran za to preduzeće. S druge strane, grad je, kako kaže, pored tog kredita prebacio još veću svotu novca prošle godine, ne kao subvenciju, nego po nekoj drugoj stavci. Na pitanje da li je osnov plaćanje „Vodovodu” kao izvođaču za izgradnju gradske vodovodne mreže kao kapitalne investicije, Nešić odgovara da je to pride na spomenuta davanja i da im je grad dao i dozvolu da mogu da koriste hipoteku na „Zastavin servis” koji je grad platio tri miliona evra, a sada mora da plati još za zemljište koje je bilo imovinski sporno oko tog objekta.
Na prvi pogled ove dve gradske firme nemaju mnogo veze da bi se upoređivale, ali ima veze odnos grada prema njima u pogledu dotacije gradskog novca, jer i Apotekarska ustanova ima životnu važnost za građane.
