Nastavno-naučno veće Fakulteta medicinskih nauka na sednici koja je održana 18. juna, samo dan uoči početka polaganja prijemnih ispita, većinom glasova 113 prema 58 za novog, trinaestog po redu dekana predložilo je psihijatra i dosadašnjeg prodekana za univerzitetske studijske programe dr Vladimira Janjića. NJegov protivkandidat bio je dr Gvozden Rosić, prodekan za integrisane akademske studije stomatologije i redovni profesor na Fakultetu medicinskih nauka.
Očekuje se da će Savet fakulteta podržati ovaj predlog početkom jula, kada se završe prijemni ispiti, a novi dekan stupiće na dužnost 27. septembra, kada aktuelnom dekanu dr Vladimiru Jakovljeviću ističe drugi mandat.
Izbor za novog dekana ostaće upamćen pre svega po broju kandidata koji su učestvovali u izboru za ovu funkciju, koji nije zabeležen u istoriji fakulteta, ali i po višemesečnoj kampanji koja je umnogome ličila na političku. Metode njihove borbe bile su različite i više nije tajna da je bilo lobiranja, tenzija, lažnih obećanja, zbog čega je došlo je do velike podele među nastavnim osobljem. Čak je preko neregistrovanih portala, što do sada nije zabeleženo, vođena kampanja protiv dosadašnjeg prvog čoveka fakulteta.
Koliko je efekta sve ovo imalo na konačni ishod i koliki je uticaj vladajuće stranke koja na svim funkcijama, uglavnom, ima svoje ljude, čitaoci će prosuditi sami.
Do 18. Marta, kada je zvanično počelo da teče vreme za izbor dekana Fakulteta medicinskih nauka, što je bila odluka Saveta fakulteta koji upravljanja ovom ustanovom, već je uveliko trajalo neformalno kandidovanje profesora za ovu funkciju i na delu je bilo lobiranje, što enciklopedija „Britanika” definiše „kao pokušaj pojedinca ili interesnih grupa da utiču na donosioce odluke”.
Do sednice Veća iskristalisala su se tri predloga za budućeg dekana. Kandidaturu dr Vladimira Janjića podržale su Katedra za veštinu komunikacije, etiku i psihologiju, kao i Katedra za psihijatriju. Predlog je obrazložila dr Mirjana Jovanović koja je navela da prof. Janjić ima „menadžerske i organizacione sposobnosti i dovoljno iskustva u rukovođenju, tako da bi, po njenom mišljenju, bio dobro rešenje za poziciju dekana Fakulteta”. Drugih predloga nije bilo, a za za ovaj se izjasnilo četvoro od šestoro članova Katedre. Uzdržani su bili kandidat prof. Janjić i šef katedre prof. Goran Mihajlović, koji je, kako se na kraju ispostavilo, glasao za Janjićevog protivkandidata prof. Gvozdena Rosića.
Sa druge strane, Rosićevu kandidaturu jednoglasno je podržala Katedra za fiziologiju, na čijem je on čelu, dok je Katedra za internu medicinu imala svog kandidata prof. dr Gorana Davidovića. NJegovi predlagači su istakli da je prof. Davidović „u dosadašnjem radu pokazao svoje kvalitete i visoke kriterijume za obavljanje tako odgovornog posla”. Od svih članova 21 je glasao za ovaj predlog, dok je jedan bio uzdržan – prof. dr Ivan Čekerevac.
Iako se spekulisalo da će na samoj sednici Veća biti „izvučeni iz rukava” novi predlozi za dekana Fakulteta, to se nije dogodilo. Doduše, došlo je do promena u smislu da se dr Goran Davidović zahvalio predlagačima i povukao svoju kandidaturu da bi podržao dr Rosića, dok je dr Anđelka Stojković Anđelković predložila i glasala za samu sebe, što, kako kažu medicinari, jeste neobično, ali nije nelegitimno. Ona je, inače, istaknuti član Srpske napredne stranke i potpredsednica Skupštine grada.
Članovi nastavno-naučnog veća sa 113 glasova podržali su dr Janjića, 58 je dalo glas dr Rosiću, a doktorka Stojković Anđelković dobila je jedan glas. U sastavu veća, osim profesora, bili su i studenti, njih 35, koji su listom dali svoje glasove profesoru Janjiću.
Upitan posredno preko informativne službe Fakulteta da za „Kragujevačke novine” da izjavu o tome kakav je program predložio prilikom svoje kandidature, šta će prvo uraditi kada preuzme funkciju i da li će zadržati članove tima dosadašnjeg dekana, dr Janjić je odgovorio da ne želi da daje nikakve izjave sada, a ni kada zvanično bude postavljen od strane Saveta fakulteta. Kada bude preuzeo funkciju, 27. septembra, predstaviće svoj program Savetu.
ČEKA SE SAMO DA SAVET FAKULTETA POTVRDI IZBOR DR VLADIMIRA JANJIĆA
BIOGRAFIJA PROF. DR VLADIMIRA JANJIĆA
Vukovac i đak generacije
Dr Vladimir Janjić, specijalista psihijatrije, rođen 6. juna 1971. godine u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i Srednju medicinsku školu kao nosilac Vukove diplome i đak generacije. Medicinski fakultet u Kragujevcu upisao 1990. a završio 1996. godine sa prosekom 9,09. Tokom studija bio je angažovan kao demonstrator na predmetima anatomija i patološka anatomija.
Od 1994. do 1996. godine bio je predsednik Centra za naučnoistraživački rad studenata, a godine 1995. je bio predsednik organizacionog odbora 37. kongresa studenata medicine i stomatologije Jugoslavije. Za vreme studija objavio je deset autorskih i 15 koautorskih radova u zemlji i inostranstvu.
Magistarske studije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu upisao 1996. godine na smeru neuronauke, a magistrirao 2001. godine. Specijalizaciju iz psihijatrije upisao je 1998. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a specijalistički ispit položio maja 2003. godine sa odličnom ocenom.
Od 1996. do 1997. godine bio je angažovan kao saradnik-istraživač na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Od 1997. godine zaposlen je na Psihijatrijskoj klinici KBC Kragujevac. Nakon završene specijalizacije iz psihijatrije, koju je položio sa odličnim uspehom, aktivno se uključio u praktičnu primenu stečenog znanja kao lekar specijalista Psihijatrijske klinike Kliničkog centra u Kragujevcu.
Poseduje pedagoško iskustvo koje je počeo da stiče još kao demonstrator tokom studija, a nastavio kao višegodišnji predavač na Višoj medicinskoj školi u Ćupriji, Srednjoj medicinskoj školi u Kragujevcu i saradnik volonter u izvođenju nastave iz psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.
Godine 2005. završio je šestomesečnu edukaciju iz elektroencefalografije u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.
Učestvovao je u nekoliko domaćih i međunarodnih projekata iz oblasti neuronauka kao i u nekoliko kliničkih studija. Tokom 2002. i 2003. godine bio je angažovan u projektima psihosocijalne pomoći i podrške porodicama nestalih lica u organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Uključen je i u psihijatrijska sudska veštačenja za potrebe Okružnog i opštinskih sudova Šumadijskog okruga. Izlagao i objavio desetine autorskih i koautorskih radova u časopisima, na kongresima i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Stručno polje delovanja i interesovanja mu je iz oblasti biološke psihijatrije i psihofarmakologije i forenzičke psihijatrije.
U oblasti političkog angažovanja ostalo je zabeleženo da je jedan od potpisnika podrške na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”.
ZAOSTAVŠTINA ODLAZEĆEG DEKANA
Puna kasa imenjaku u nasledstvo
Profesor Vladimir Jakovljević, još uvek aktuelni dekan, kaže da je za razliku od vremena kada je on došao na ovu funkciju, bez ikakve kampanje, u momentu kada je na Fakultetu 2018. godine vladala vrlo loša atmosfera, sadašnja kampanja za dekana bila zanimljiva, čak je dobila i prostor u medijima.
– Prvi put se desilo da je bilo više kandidata i to je za mene jedna od većih tekovina koje ostavljam iza sebe kao dekan. Posebno mi je drago što su tri kandidata, osim doktorke Anđelke Stojković, iz redova mojih kolega prodekana. Sa njima sam sarađivao prethodnih šest godina i mada sam ovom prilikom dao prednost profesoru Rosiću, poštujem odluku Veća. Nadam se da će je Savet fakulteta potvrditi i ne bi trebalo da se dovede u pitanje, kaže prof. Jakovljević.
Neosporno je da je tokom svoja dva mandata postavio visoke standarde u vođenju ove visokoobrazovne ustanove, otvorio je vrata ka svetu i svet doveo kod nas. Sve to zahvaljujući činjenici da je sve svoje organizacione sposobnosti, naučne i socijalne veze, kako u zemlji tako i u inostvanstvu, stavio u službu Fakulteta medicinskih nauka, a time i sebe samog. To je, kao kaže, bio njegov dug Fakultetu, koji mu je dao sve u profesionalnom smislu.
Uvek je ispred sebe stavljao ljude i tim koji mu je u svemu pomagao. Bez dobrog celokupnog tima, nema ni dobrog rukovodioca, a njega na Fakultetu medicinskih nauka čini preko 250 pojedinaca. Za to što je fakultet pet godina zaredom (2018-2023) visoko pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi (između 200. i 300. mesta među više hiljada škola istog tipa u svetu) za oblast kliničke medicine zaslužni su brojni istraživači – imunolozi, farmakolozi, genetičari, fiziolozi. Kao efekat takvog pozicioniranja došla je i zainteresovanost mladih iz niza evropskih, azijskih, afričkih, pa i južnoameričkih zemalja da studiraju na našem fakultetu. Pošto je dobio akreditacije za nastavu na engleskom jeziku, prošle jeseni upisalo se skoro 300 stranih studenata.
– Imao sam svoj tim koji je bio izbalansiran, shodno nekim mojim razmišljanjima i ja lično bih preporučio novom dekanu da ih sve zadrži, ali ne želim da se mešam, jer svako bira svoje saradnike i ima svoju viziju kako to treba da izgleda, kaže Jakovljević.
Ono na šta je posebno ponosan i što stavlja na prvo mesto svoje „zaostavštine” je to što je vraćena akademska atmosfera među nastavnike, koja je od 2016. do 2018. godine bila izuzetno napeta i neprirodna. Sa druge strane, ostavlja punu kasu, što je osnov za komotno finansijsko poslovanje fakulteta.
Nasledio sam dug od 18 miliona dinara prema zaposlenima i dobavljačima, a kasu ostavljam punu. Pogotovu je značajan podatak da smo proširili i klasu stranih studenata kojih će biti dvostruko više nego prethodne godine, a to je još dodatni novčani priliv. Kapitalni projekti koje smo ostvarili su uvođenje nastave na engleskom jeziku i nternacionalizacija Fakulteta. Sve vreme sam insistirao na nauci, stimulisali smo ljude da pišu projekte, dovođeni su ugledni predavači profesori, naši ljudi su imali priliku da idu u inostranstvo na usavršavanja, kongrese. Sve to sam radio po nekom svom nahođenju, onako kako sam to video boraveći u inostranstvu i kako mislim da treba da bude.
Dodaje da mu je trebao ceo jedan mandat da situaciju dovede u regularni tok i da se radi u interesu Fakulteta. Nažalost, kaže Jakovljević, obično se to sve tumači drugačije, shodno onoj priči da „ne možete da budete patrijarh u svom selu”.
– Meni je to jasno i ja ne očekujem ništa, sem da oni koji dolaze pokažu najbolje što znaju u narednom periodu. Treba ih pustiti da rade svoj posao, a ja sam ostavio mogućnost da se ne krene od nule, ali ako imaju nekakvu drugačiju viziju, ili smatraju da je moja bila pogrešna, nemam nikakav problem sa tim. Imam svoje druge poslove i aktivnosti iz struke koji će mi dati satisfakciju za ono što sam radio. Da se razumemo, ja ne tražim nikakvo priznanje, jer sve to sam radio kako treba i to je moj dug Fakultetu i mislim da sam svoj dug odužio, iskren je prof. Jakovljević.
Po njegovom mišljenju, prioritet bi bio da se dalje razvija nastava na stranom jeziku i da sa lokalnom samoupravom počne da se gradi kampus Univerziteta. Zatim, obezbeđivanje stabilnog finansiranja Centara izvrsnosti i što većeg broja naučnih projekata kako bi Centri postali samoodrživi. Treba se zalagati i za dalji razvoj studentskih programa, nastavno-naučnih baza, unapređenje nastavnog procesa na svim studijskim programima i prijem što većeg broja mladih ljudi.
– U svemu tome Jakovljević ne zaboravlja ni ulogu medija za koju kaže da ništa manje nije značajna.
Gde god sam se pojavio u medijima ja sam stavljao Fakultet ispred sebe i koristio to da promovišem Fakultet, Univerzitet i grad Kragujevac i mislim da je naša dužnost da komuniciramo korektno sa medijima jer su svi bili korektni prema nama, kaže dekan Jakovljević.
U svetlu izbora dekana na FMN, pomalo je skrajnuta činjenica da između 19. avgusta i 13. septembra Nastavno-naučna veća fakulteta kragujevačkog Univerziteta treba da predlože kandidata za novog rektora, koji stupa na dužnost od 1. januara naredne godine, što baš i nije uobičajeno, jer praksa je da njegova dužnost krene od 1. oktobra. Već se pominju neki kandidati koji bi mogli da uđu u uži izbor, a jedan od njih je i prof. Jakovljević. Ali o tom, po tom.
Piše: Gordana Božić
