Dok u javnosti Kragujevca preovladava mišljenje da je sudbina Apotekarske ustanove rešena time što je Skupština grada izglasala odluku da se upravljanje poveri privatniku, tako ne misli gradska opozicija. Pošto odluka još nije sprovedena u delo, odnosno nije raspisan konkurs za izbor privatnog partnera, dve odborničke grupe u okviru opozicije smatraju da još nije sve gotovo i aktivno se bore da ustanova opstane kao državna, odnosno u vlasništvu grada.
Prva odbornička grupa je Nova snaga Kragujevca, čiji predsednik Nikola Nešić se zalaže za promenu lošeg zakona koji reguliše centralizovanu nabavku lekova državnih apoteka u zemlji i stoji kao teg oko vrata. Druga grupa je Kragujevačka inicijativa čiji se odbornik Nedeljko Ašanin u javnosti zalaže za to da ustanova opstane tako što bi se besplatno dala na upravljanje samim zaposlenima.
U snabdevanju lekovima u apotekama ustanove bilo je kašnjenja, dok nije izglasan rebalans gradskog budžeta i budžet za narednu godinu, pa sada sredstva od 30 miliona za ovu godinu mogu da se prebace ustanovi, a isti iznos i početkom naredne godine, koji je predviđen u gradskoj kasi za taj period.
Tržišna borba
Nikola Nešić očekuje stabilnost ustanove u naredna dva-tri meseca, jer znamo da su lekovi uglavnom stigli, plaćeni su dugovi dobavljačima, ali sve je to kratkoročno. Na maratonskom zasedanju Skupštine grada od 25. i 26. decembra, on je u sedam ujutru, nakon 22 sata rada parlamenta, postavio pitanje šta je plan sa Apotekarskom ustanovom i da li su kontaktirali sa republičkim institucijama, jer rešenje je, kako smatra, na republičkom nivou, kao što je rešeno pitanje domova zdravlja.
– Mora da se izbaci iz zakona nabavka lekova za državne apoteke preko centralizovane javne nabavke koju vodi RFZ, tako da apotekarske ustanove mogu same da ugovaraju nabavku sa dobavljačima. Ako tako rade, onda mogu dodatno da zarade, recimo, tako što će neke uplate obaviti ranije i dobiti popust od 10 posto, a inače je marža apoteka fiksna i iznosi 12 odsto, kaže Nešić.
On se zalaže da izmena zakona uključi i zabranu da vlasnici veledrogerija budu i vlasnici apoteka jer, primera radi, imamo u Srbiji veledrogeriju koja snabdeva 60 posto tržišta, a uporedo ima i svoj lanac maloprodajnih apoteka i može da manipuliše, bavi se damping cenama…
Nešić skreće pažnju da oni koji nisu povezani sa velikim dobavljačima propadaju, pa tako, na primer, poznata privatna firma „Kršenković” zatvorila je u nekim gradovima svoje objekte. Takođe, zalaže se i da u promene zakona uđu i odredbe o tome što je, kako ističe, evropski model, a to je da od jedne do druge apoteke rastojanje ne može da bude manje od 300 metara.
Sadašnje stanje u ovoj oblasti naš sagovornik opisuje tako što se na tržištu bore privatnici, a državne apoteke se ne bore jer su vezane lošim zakonom. To je kao kad nekome vežete noge i bacite ga u vodu da pliva, smatra Nešić.
Ustanova – zaposlenima
Drugačiji predlog ima odbornik Kragujevačke inicijative Nedeljko Ašanin, koji je ideju izložio i na Skupštini grada krajem novembra, ali i na konferenciji za štampu. On u žižu interesovanja stavlja potencijalnog partnera kome grad namerava da preda na upravljanje ustanovu kroz neku vrstu koncesije, smatrajući da taj partner treba da bude preduzeće koje će osnovati sami zaposleni. Oni će imati motiv da rade za sebe, a ne za privatnika i imaće veću šansu da očuvaju ustanovu od gašenja.
– Prihvatanjem ovog rešenja, navodi Ašanin u svom saopštenju, proverićemo i zaklinjanje odbornika vladajuće koalicije predvođene SNS-om, koji su se na zasedanju Skupštine grada složno zaklinjali kako će učiniti sve za spas Apotekarske ustanove. Istovremeno, ovo rešenje je moguće primeniti i na ostale ustanove ove vrste u Srbiji, napominje Ašanin.
Rešenje koje on zagovara polazi od toga da niko ne brani zaposlenima u AU da odmah osnuju sopstveno preduzeće koje može da bude u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Time postaju ravnopravni subjekt koji može da učestvuje na budućem konkursu za dodelu koncesije ili nekoj formi javno privatnog partnerstva koju će ponuditi grad za AU. Na ovaj način zaposlenima se nudi da preuzmu stvar u svoje ruke i omoguće opstanak ustanove, što je interes i građana Kragujevca, navodi ovaj odbornik.
Gradska uprava treba da raspiše javno nadmetanje za izdavanje u zakup ili koncesiju objekata AU i objavi uslove, koje Ašanin predlaže, a za koje očigledno smatra da ih mogu ispuniti samo zaposleni u ustanovi. Polazi se od uslova da se zgrade apoteka daju na korišćenje ili u zakup bez naknade. Koncesionar se obavezuje da ima minimum dva zaposlena sa visokom stručnom spremom u svakoj apoteci, načelno u svakoj smeni po jednog.
Kao treći uslov traži se da se koncesionar obaveže da će raditi u svim uslovima, uključujući krizne situacije, za koje mora imati uvek spremne rezerve lekova, čime se po svemu sudeći aludira na epidemiju KOVID-a. Dalje se traži da učesnik na kokursu i dalje nastavi sopstvenu proizvodnju lekova, što imaju samo državne apoteke, a predviđa se da troškvi poslovanja idu na teret koncesionara. Na kraju se predlaže da deo prihoda, koji ni na koji način neće ugroziti poslovanje, ide u gradsku kasu.
Dajući rezime ovih svojih predloga Ašanin navodi da treba stvoriti takve uslove koji će „skinuti” AU sa budžeta grada, a istovremeno omogućiti uslove za njeno dalje postojanje.
– Važno je da i ubuduće svi Kragujevčani imaju pouzdano i stabilno snabdevanje, da ljudi u selima ne moraju da idu po lekove u grad, da sačuvamo i zadržimo iskusan kadar, a da privatne apoteke dobiju odgovarajuću konkurenciju, zaključuje odbornik Kragujevačke inicijative.
Predsednik odborničke grupe Nova snaga Nikola Nešić kaže da je predlog kolega iz Kragujevačke inicijative novi način da se gasi požar, a dugotrajno rešenje je da do požara ne dođe, odnosno da se državnim apotekama skine teg oko vrata i omogući da posluju tržišno. Grad Kragujevac ima načina da dodeli subvencije AU i ne treba tražiti drugi način za to, smatra on.
– Treba tražiti rešenje za celu Republiku jer imamo primer Slovenije i Hrvatske koje su imale praksu ukidanja državnih apoteka, a sada je Slovenija počela da ih vraća jer se videlo da oslanjanje samo na privatni sektor u ovoj oblasti nije dobro, kaže Nešić.
Po njemu, ako se pogleda kragujevački budžet on pokazuje da grad Kragujevac nema nameru da završi narednu godinu kao vlasnik AU, jer je 30 miliona dinara dovoljno za poslovanje dva do tri, najviše tri i po meseca u godini. Sa druge strane, grad drugim javnim preduzećima stalno uplaćuje subvencije, pa tako „Vodovodu” plaća milione evra godišnje, kao i JKP „Šumadiji” koja se opet sprema da se zaduži novim kreditom od par miliona evra, smatra Nešić, koji podseća da se mnogim gradskim firmama daju na ovaj načim velike sume, a za AU nema sluha.
– Ova ustanova više od 10 godina nije dobila subvencije od grada, a s druge strane grad je imao obavezu da daje deo prihoda koji je AU ranije uplaćivala, ali to još nije urađeno, napominje naš sagovornik.
Ostaje tajnovito zašto grad skoro punih godinu dana nije sproveo u delo odluku Skupštine i raspisao konkurs za davanje u zakup prostora ustanove privatniku. Nešić pretpostavlja da su hteli da daju budzašto ustanovu nekome s kim su i dogovarali kako da raspišu konkurs, ali sada je ta tema pod stalnom lupom javnosti, jer je u Kragujevcu, pored Kraljeva i Beograda, najveći otpor takvim privatizacijama. On pretpostavlja da će vlast izbegavati da sprovede ovu ideju sve dok postoji jak medijski poritisak.
– Ja se samo pitam kako će firma sa istim brojem apoteka i farmaceuta da radi profitabilno pod privatnim upravljanjem, i još plati koncesiju, dok u državnom vlasništvu pravi gubitke. Jedino ako kod privatnika bude otpuštanja i cene budu drugačije, razmišlja Nikola Nešić.
Piše: Miloš Pantić
