Posle izbora 17. decembra prošle godine, saznali smo bar jednu proverenu novost: konstitutivna sednica Skupštine grada Kragujevca biće održana 13. februara u 10 sati. To je u ponedeljak saopštio prethodni gradonačelnik i aktuelni predsednik Privremenog organa Nikola Dašić. Na sednici će biti verifikovani mandti odbornika i izabrani predsednik i sekretar Skupštine.
Poslednji rok za prvo okupljanje novog odborničkog sastava po zakonu je 15. februar, baš na Sretenje, ali će se ovaj obred obaviti dva dana ranije, kako bi se na Dan državnosti i donošenje Sretenjskog ustava u Staroj skupštini svečano sastali novi (i stari) odbornici sa zvanicama iz Republike i grada. Bar je tako dosad bilo.
Hoće li na toj svečanoj sednici biti i gradonačelnik Kragujevca? Hoće – ako bude izabran, a to je veoma izvesno, jer je ranija praksa bila da se odmah posle konstitutivne sednice Skupštine zakazuje nova na kojoj se iz sastava odbornika bira gradonačelnk. I njegov zamenik. Međutim, ko će to biti?
E, to je još uvek enigma – bar za javnost. O tome će odlučivati oni politički akteri koji naprave skupštinsku većinu, pa među svojim odbornicima predlože onoga koji će biti „šerif”. Ako većinu nakupi koalicija koju bi, kao i do sada, predvodili naprednjaci, možda će Nikola Dašić dobiti drugi gradonačelnički mandat. A možda i neće. Političke abronoše pričaju da je moguće da prvi put u istoriji grada prvi čovek Kragujevca bude, ustvari, žena. Međutim, manimo se lokalne političke kombinatorike kad će sve moguće dileme biti rešene jednom depešom iz Beograda jednog čoveka.
Postoji, međutim, i drugačija kombinacija koja je kao predlog već „bačena na sto”. Vođe svih izbornih lista koje se deklarišu kao opozicione bavile su se postizbornom matematikom i račun im je pokazao da bi mogli da svrgnu sa vlasti naprednjake ako bi za partnere uspeli da privuku socijaliste i udruženje „300 Kragujevčana”. Oni su zaradili deset odborničkih mesta i sa 36 svojih imali bi skupštinsku većinu. Tesnu, sa samo dva mandata preko polovine, ali za početak dovoljnu da oforme gradsku vlast.
Opozicija je spremna da plati visoku cenu za ovu kombinaciju – da šefu socijalista Ivici Momčiloviću ustupi mesto gradonačelnika, iako je njegova lista dobila samo 6,77 posto glasova, odnosno šest odborničkih stolica. Dali bi, kažu, još što šta, samo da Srpskoj naprednoj stranci oduzmu primat. Da bi im predlog bio što uverljiviji, ubeđuju socijaliste da su u dosadašnjoj koalicionoj vladi sa naprednjacima bili – poniženi i potcenjeni.
SPS se do sada nije izjašnjavao o ovoj ponudi, „nit govori, nit romoriˮ, a Dušan Aleksić Zeka ispred „300 Kragujevčana” (sa četiri odbornika) dao je diplomatski odgovor koji ništa ne govori.
Realno, mali su izgledi da socijalisti i Zeka otkažu ljubav naprednjacima, ma koliko ona i nije bila iskrena, jer kako se njihov šef Ivica Dačić uvlači pod šinjel velikom vladaru, tako se i njima šalje poruka kome treba da se priklone.
Snishodljiva ponuda opozicije za pajtašenje sa socijalistima nije, međutim, naišla na dobar prijem kod opozicionih glasača. U sećanju im je ponašanje socijalista 2014. godine kada su prvi ušli u čuvenu „karantinskuˮ grupu koja je učestvovala u smeni Veroljuba Stevanovića, tačnije u pomoći naprednjacima da kompletno preuzmu vlast u Kragujevcu. Politika jeste kurva, ali da li se to može i zaboraviti i oprostiti.
Inače, dominacija socijalista tokom višestranačja u Kragujevcu kratko je trajala. Ubedljivo su pobeđivali samo 1992, kada su lokalni izbori održani dva puta u jednoj godini i onda su dobijali i do 80 posto glasova. Primat su izgubili već 1996, kada je pobedila koalicija „Zajedno”, kao i 2000. kada je vlast u gradu uzeo DOS.
Međutim, u sedam ciklusa lokalnih izbora, od 2004. do ovih poslednjih, socijalisti u Kragujevcu nikada nisu imali više od deset odbornika, iako su pet puta nastupali u koaliciji sa PUPS-om i Palminom Jedinstvenom Srbijom.
Zanimljivo je da je SPS posle izbora 2008. (sa PUPS-om i JS osam odbornika) i 2012. (sa istim partnerima 10 odbornika) podržavao skupštinsku većinu oko Veroljuba Stevanovića, mada formalno nisu ulazili u koaliciju sa strankama u vlasti. Tako je bilo sve do pomenutog prevrata 2014. godine i od tada su, kao i posle izbora 2016. i 2020, odani partneri naprednjacima.
Dakle, politička fotografija socijalista je – uvek biti deo vlasti ili bar uz nju, jer je to srž „ideologije” Ivice Dačića. U Kragujevcu će i sada imati isti status, pitanje je samo – sa kim, na čijoj će strani biti.
