Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vukašin Marković” postala je resursni centar koji obezbeđuje svu neophodnu asistivnu tehnologiju i specijalozovanu didaktiku za učenike za smetnjama u razvoju, koji su uključeni u proces inkluzivnog obrazovanja u redovnim osnovnim i srednjim školama.
Škola je prepoznata kao veoma važan resurs od strane relevantnih institucija i organizacija koje se bave decom sa smetnjama u razvoju. Status Resursnog centra, stekla je rešenjem Ministarstva prosvete.
– Ovom nostrifikacijom Ministarstva prosvete, što je nova uloga škole (sem one standardne – obrazovanja), ostvarujemo novi vid dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju koji se nalaze u redovnim školama u okviru inkluzivnog obrazovanja, kaže defektološkinja dr Tatjana Simić, direktorka škole „Vukašin Marković”.
Oprema na revers
U okviru projekta „Učimo svi zajedno” koji sprovodi UNICEF, nakon što je nedavno dobila novu opremu i didaktička sredstva, u školi se sada upoznaju nastavnici i roditelji učenika osnovnih i srednjih škola sa ovom vrstom usluga.
– Oni mogu da se obrate Resursnom centru škole i da zatraže dodatnu podršku. Defektolozi odlaze u redovne škole, procene kakav vid tehnološke podrške je detetu potreban da bi bolje napredovalo u učenju i savlađivanju nastavnog plana i programa, i odrede šta mu je neophodno od didaktičkih pomagala. Potom tu didaktiku ustupamo školi na korišćenje za potrebe ovih učenika, objašnjava dr Simić.
Škola može da zadrži dobijenu opremu koliko god je to potrebno. Kada se proceni da detetu nije više potrebno određeno tehničko pomagalo, može da se vrate i dobije novo. Ovakav način rada je nasličniji bibliotečkom, dakle kao što se pozajmljuje knjiga i zadrži neko vreme, pa potom vrati i uzme nova, tako funkcioniše i Resursni centar. Ono što je najveća pogodnost je to što redovne škole ne moraju da investiraju sredstva i kupuju didaktiku i asistivnu tehnologiju koja je jako skupa.
S druge strane, didaktike i asistivne tehnologije sada ima dovoljno za sve škole i sve učenike kojima je potrebna. Takođe, veoma je raznovrsna tako da, po rečima naše sagovornice, neće dolaziti do zasićenja korisnika. U pitanju su visokotehnološki uređaji koji su većini roditelja, zbog cena nedostupni.
Od nedavno, nastavnici, roditelji i učenici u Resursnog centra imaju na raspolaganju komunikatore (uređaje koji pomažu učenicima koji nemaju razvijenu verbalnu komunikaciju) i umesto deteta proizvode glasove ili reči, uz pomoć koga ono može da saopštava svoje potrebe nastavniku, roditelju ili drugovima. Postoji mogućnost da deca mogu da ih nose i kući, a ne samo da ih koriste tokom nastave.
Učenje kroz igru
Specijalno prilagođene kompjuterske tastature su sa uvećanim tipkama, odvojene bojama, koje se koriste u nastavi učenika koji nemaju razvijenu motoriku. Tu su i robusni tasteri (zamena za klasičan računarski „miš”) koji ne zahtevaju korišćenje standardna „dva klika”, već se aktiviraju grubljim pokretima, čitavom šakom pokreću određene radnje na računaru.
Sva asistivna tehnologija podeljena je prema potrebama učenika na više kategorija i namenjena je za one koji imaju intelektualne teškoće, za slepe i slabovide i one koji su telesno invalidni.
U Resursnom centru škole su odnedavno na raspolaganju i specijalna didaktička sredstva – specijalni silikonski umetci za držanje olovaka, graničnici za pisanje, raznovrsne „umetaljke” uz pomoć kojih deca razvijaju saznajne funkcije (vreme, prostor, boja, geometriski oblik).
– To su sve sredstva koja im pomažu da uz pomoć igre i na zanimljiv način usvoje nastavno gradivo, napominje direktorka Simić.
Škola raspolaže i specijalizovanim „montesori” (po metodologiji koja se primenjuje u defektologiji) tablama za razvijanje pisanja kod dece. Tu je i zvučna lopta namenjena učenicima sa oštećenim vidom uz pomoć koje uče da se bolje snalaze u prostoru.
Didaktička pomagala i asistivna tehnologija nisu namenjeni samo učenicima u Kragujevcu, već i u svim ostalim opštinama Šumadijskog okruga, kao i seoskim školama.
– Bitno je da deca sa roditeljima i nastavnicima ne moraju da dolaze u našu školu, već naši stručnjaci po potrebi odlaze u sredinu gde se dete nalazi. Naši defektolozi će obići učenika, izvršiti procenu i upariti tehnologiju sa potrebama deteta i ono će dobiti iz centra sve što mu je potrebno, navodi ona.
Po njenim rečima u daljim planovima je da se tokom godina delatnost ovog Resursnog centra, koji sada pokriva područje Šumadijskog okruga, kasnije proširi i na teritoriju čitave centralne Srbije.
Nastavnici u redovnim školama u kojima ima učenika koji su u procesu inkluzivnog obrazovanja mogu da traže i pomoć u izradi individualnog obrazovnog plana (IOP) za svoje đake.
– Takođe, mogu da nam se obrate i za pomoć u rešavanju složenih pedagoških sutuacija do kojih dođe u njihovim školama – jer svako dete je uvek „priča za sebe”, kao i prilikom tranzicije – prelaska učenika iz osnovne u srednju školu, kao i da ostvare kvalitetniju i bolju saradnju sa roditeljima, zaključuje dr Tatjana Simić.
Autor: Zoran Mišić
