Kada je 2012. godine objavljeno da će Skupština grada usvojiti više novih izmenjenih Planova generalne regulacije (PGR) kojih treba da ima 26 u gradu, među njima je bila i najvažnija, najtraženija i najskuplja zona – Centar – „Stara varoš” od 250 hektara. Izmene za ovu zonu nisu izglasane jer su skinute sa dnevnog reda, a nije bilo ni objašnjenja zašto se to dogodilo.
Isti scenario ponovio se i prošle godine. Opet najava izjašnjavanja Skupštine, opet odustajanje od glasanja bez objašnjenja. Među zagovornicima ovih izmena može se čuti da razloge povlačenja odluke ne znaju, ali da se najverovatnije radi o nedostatku političke volje da se to reši i čekanju da signal dođe od vrha države jer su tu umešani razni interesi.
Glavni gradski urbanista Ivan Radulović kaže da je Nacrt za izmene PGR-a za ovaj deo grada konačno urađen i sada predstoji da se o njemu izjasni Gradska komisija za planove. Posle toga ide na javni uvid da daju primedbe stručnjaci i građani, a na kraju se iznosi pred odbornike na konačno usvajanje. On smatra da će se Komisija o novom Planu izjasniti u novembru, a usvajanje plana predviđa za februar iduće godine.
Ključno je usklađivanje
Najveća novina koju treba da donese ovaj novi PGR su nova pravila gradnje, kao što su spratnost, minimalna površina parcele da bi se dobila dozvola, koeficijent izgrađenosti, zauzeće površine. Ivan Radulović kaže da je po sadašnjem Planu koji je još na snazi došlo do neujednačenosti veličine zgrada na parcelama i blokovima jer je bilo bitno – kolika ti je parcela, toliko možeš da gradiš.
– Taj princip se nije pokazao dobrim jer se nije bavio kompozicijom objekata na nivou bloka, koja je ono što čini sliku grada. Znači, ide se na usklađivanje, to je ključna reč. Osnovna stvar je visinsko i prostorno se usaglasi, uklapaj se u izgrađenu infrastrukturu i poštuj onog do sebe, kaže Radulović.
Nova izmenjena verzija Plana, napominje on, donosi to da je dozvoljena spratnost vezana za postojeće objekte, ne usklađuje se pre svega sa širinom i značajem ulice, već se uklapa kompozicijski da se dođe do slike grada koja je prihvatljiva.
Ovo podrazumeva da bi se spratnost novih zgrada na to oslonila. Po važećem PGR-u za ovu zonu minimalna površina placa za gradnju višeporodičnih zgrada je šest do osam ari, a izmenjena rešenja idu na znatno smanjenje. Moguće je da su se oko ovog ključnog rešenja najviše i lomila koplja.
Radulović to komentariše rečima da će se po novim rešenjima moći graditi i na manjim parcelama, ili se neće graditi ni na većim od šest ari ako neće moći da se uskladi sa okolinom, jer će se pristupati analitički. On ne želi da kaže do koje se minimalne veličine placa ide u novim rešenjima, dok ne stignu na Komisiju.
Ipak, od nekih stručnjaka upućenih u ovu oblast čuli smo da će minimum ići do tri ara, što je upola manje nego do sada i velika promena. Usklađivanje objekata ići će i po visini i po kompoziciji okolnih zgrada, i to po dubini i po širini.
Naš sagovornik koji je upoznat sa ovom problematikom kaže da uz nova rešenja u PGR-u treba dati i grafički prikaz da ne bi političari neke stvari tumačili kako njima odgovara. Po njemu, u pitanju je samo politička volja što plan do sada nije donet i podseća da je prošle godine u ovo vreme traženo od planera da za 15 dana spreme sve za usvajanje, a onda se odustalo.
Naš sagovornik ukazuje da rešenja iz planskih dokumenata je jedan kolosek, a realni život i investitori drugi.
– Taj kolosek je brži i oni će „gaziti” jer ovo ne vide, rade bez dozvole i krše sve norme. I regulacije i spratnost, sve to prođe na mala vrata, napominje on.
Ukazuje da se u Ulici Nikole Pašića pravi zgrada od 10 spratova i pita gde je vizija urbanista. Te zgrade posle postaju reperi za druge investitore. Dalje, kako navodi, u Tanaska Rajića napravljeno je ogromno „čudo”, jer ta ulica ima osam metara širine i nova zgrada ne bi smela da ima više od osam metara visine.
– Ona bi smela da ima prizemlje plus četiri sprata (P+4), a ima P+6. To je kao klanac, to će biti ta ulica zaključuje naš sagovornik
On podržava izmene PGR-a i potvrđuje da će se smanjiti minimalna parcela na tri ara, te da nova rešenja zadržavaju spratnost kao uslov , plus zauzeće parcele, a ukidaju koeficijent izgrađenosti, jer on je suvišan pored ova dva parametra.
Zone zaštite
Glavne izmene koje smo pomenuli u novom PDR-u odnose se na takozvanu „urbanu obnovu”, odnosno rušenje starih kuća i zgrada i izgradnju novih. Sva ova najavljena pravila treba da se pokažu i stvore lepše „lice grada”, a radi se obnova na 100 hektara, odnosno zoni A2 u okviru prostora Centar – Stara varoš. Zona A2 je takozvani „Zeleni prodor” i otvoreni blokovi u centralnom delu grada. Ovde treba posebnu pažnju obratiti na tretman zaštićenih prostorno-istorijskih celina, pri čemu, kako ističe glavni urbanista Radulović, pre svega treba misliti na Milošev venac i Staro gradsko jezgro.
Postoje tri nivoa zaštite objekata i zona u ovom području. Spomenici kulture od izuzetnog značaja su zgrada Starog suda i kuća Svetozara Markovića. Zgrada Gimnazije je zaštićena kao spomenik od velikog značaja, a ostalo su zaštićena kulturna dobra. Nažalost, nije rađena posebna Studija zaštite za ovaj prostor u okviru kojeg je Staro gradsko jezgro, što je, po Raduloviću trebalo da se radi, ali zakon iz perioda kada je ovaj prostor proglašen za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, nije to tražio.
To je trebalo da radi Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, i on je za izmene PGR-a poslao neke uslove, a studije će, kako najavljuje gradski urbanista, raditi za pojedinačne planove detaljne regulacije, što znači samih užih kvartova. Zavod je dao i predlog da se proširi zona Starog gradskog jezgra koja ima veliku zaštitu kao kulturno istorijska celina i sada se čeka rok od tri godine da se izjasni Republika, a dotle prostor ima prethodnu zaštitu.
– Šta to znači za pojedinačne zgrade u ovom prostoru? Nisu pod zaštitom zgrade nego kompleks zemljišta u kome su zgrade sastavni deo. Za svaku pojedinačno treba da se izjasni Zavod, a ima i onih bezvrednih objekata koji mogu da se ruše, objašnjava Radulović.
Moramo, dakle, da čekamo Studije o zašiti ove prostorne celine, kao i drugih vrednih objekata u drugim celinama, od Bulevara kraljice Marije do Lepenice i od poteza „Big fešn”, bivša „Plaza” do ulica grada Sirena i Zmaj Jovine dokle se prostire područje ovog PGR-a o kome govorimo. Samo Staro gradsko jezgro omeđeno je Ulicom kneza Miloša od Karađorđeve do Prve gimnazije, dok se sa druge strane naslanja na Mali park i prostor do Ureda.
Mnogo posla, malo volje
Ima tu mnogo posla za nove odluke za koje do sada nije bilo političke volje, a ni potrebnih studija stručnjaka. Recimo, kultna kafana „Stara Srbija” stavljena je na listu zaštićenih kulturnih dobara prošle godine, sa još tri vredna objekta u zaštićenom području Staro gradsko jezgro. Da li to znači da pri obnovi ove ulice spratnost i izgled kafane ne smeju da se menjaju i da će ta spratnost uticati na okolne objekte.
Ne mora da znači, kaže Ivan Radulović, i nastavlja da može da se zaštiti samo prednja fasada, ili da se da mogućnost izgradnje u staklu. Ima primera da je moguće uklopiti dogradnju čak i u zaštićenim zonama, tvrdi on, dodajući da je pogrešno vezivati se za spratnost „Stare Srbije” i da treba da ostane večito onako, jer niko neće imati motiva da tu nešto napravi, ali neka bude kako Zavod kaže, napominje on.
Glavni urbanista ukazuje da u blizini stoji izvanredni stari objekat, gde je nekada bila Stambena zadruga „Sloga”, koji je potpuno devastiran. Sada je pitanje kako pristupiti parceli. Ako se da svakome da iz Karađorđeve pristupi svojoj parceli devastiraćemo Karađorđevu kao trgovačku ulicu, smatra Radulović, a pozadi su oni zatvoreni javnom garažom i treba da im se obezbedi jedna zajednička ulica, što treba da reši PDR, pa i pominjana studija.
Kada smo već na tom terenu, dijagonalno od Hotela „Zelengora” stoji stara zgrada za koju se nezvanično može čuti da je tu nekada bio Konzulat Turske. Da li će se ona sačuvati? Ta zgrada nije pod zaštitom, a glas da je bila konzulat Radulović je čuo, iako nije video dokaze. Po njemu, taj objekat ne treba štititi jer je preblizu ulice, koju treba odmaknuti, jer će investitori tu nešto da grade. Radulović se zalaže da pitanje kako će investitor tu graditi i šta treba da reši PDR (Plan detaljne regulacije) za ceo taj blok, da bi Zavod uradio preciznu Studiju.
Za potez sa desne strane Ulice Crvenog barjaka, idući ka zgradi Stare tržnice, gde postoje magacini sa velikim neuređenim dvorištima, što je prostor koji pripada Starom gradskom jezgru, glavni urbanista kaže da postoji plan detaljne regulacije i zna se kako da se gradi i u ovom momentu, dok još nisu stupile izmene starog PGR-a, ali da je očigledno da ti duboki i uski placevi nisu imovinski rešeni.
Svakako, i ovde i u drugim delovima Stare varoši moralo bi da se vodi računa o saobraćaju, pa bi ova zona morala da ostane pretežno namenjena poslovanju, pošto stanovanje traži proširenje saobraćajnica ili neko drugo rešenje. Jedno od njih je zabrana saobraćaja u tim zonama i pristup stanarima iz nekih garaža van same parcele.
Sem pobrojanih dilema ono što hitno i kroz novi plan treba rešavati jeste jedna velika podzemna garaža, koja može da ide i četiri nivoa pod zemlju, kod Skupštine grada, zalaže se Radulović. Takođe, potrebno je i 12 kilometara novih biciklističkih staza duž korita Lepenice, kao i uspostavljanje žutih traka za vozila javnog saobraćaja. Za prostor Zelenog prodora treba naći rešenje da li će se vratiti na prvobitni koncept, ili ići na nešto novo. Sve to predviđaju izmene PGR-a za Centar – Stara varoš, samo se odlaže, a do kad će – ne zna se
Piše: Miloš Pantić
