Nema na vidiku parlamentarnih izbora jer nadležan za njihovo raspisivanje (predsednik Republike) neće da stavlja na kocku vlast svojih naprednjaka. Formalni izgovor za odlaganje on stvarno ima, pošto bi to bili vanredni, prevremeni izbori, međutim vladajuća klika beži kao đavo od krsta i od redovnih izbora, tamo gde izabranim garniturama ističe četvorogodišnji mandat.
Konkretno, takav slučaj je sa izborima za savete mesnih zajednica na administrativnoj teritoriji grada Kragujevca. Da je „reda i poretkaˮ, kako priliči uređenoj državi, građani bi do 10. oktobra trebalo da glasaju za ove predstavničke organe u zajednicama koje su oblik najneposrednijeg učešća građana o pitanjima koja se tiču njihove lokalne sredine. Međutim, ti izbori niti su raspisani, niti su pokrenute potrebne procedure, a ne zna se ni kada će.
Dakle, članovima saveta mesnih zajednica za dvadesetak dana ističu četvorogodišnji mandati i posle toga ova tela gube svaki legalitet.
Odgovor bez odgovora
Da objasnimo. Prethodni izbori održani su 3. oktobra 2021. godine, s tim što su na jednom biračkom mestu ponovljeni sedam dana kasnije, pa su se saveti ustoličili 10. oktobra. Tada je cela procedura obavljena kako treba. Naime, još 4. avgusta tadašnji predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović potpisao je odliku o raspisivanju izbora za članove saveta mesnih zajednica za 3. oktobar i već sutradan su počele da teku izborne radnje. Istoga dana doneto je rešenje o utvrđivanju biračkih mesta, doneta odluka o broju članova saveta za svaku mesnu zajednicu i određen rokovnik za ceo izborni proces.
Zatim su do 8. avgusta odborničke grupe u gradskoj Skupštini dostavile predloge za članove biračkih odbora, koji su već sutradan imenovani i 10. avgusta je upućen poziv građanima za predlaganje kandidata.
Kandidovanje je trajalo do 17. septembra i onda su zaključene konačne liste sa imenima potencijalnih članova saveta za koje će građani glasati 3. oktobra.
Pošto za protekle četiri godine ništa nije promenjeno u ovoj proceduri, isti kalendar trebalo je da važi i za ovu 2025. godinu. Međutim, od toga ničega još nema – kao da su izbori za savete mesnih zajednica – bukvalno ukinuti.
„Kragujevačkeˮ su se obratile predsedniku Skupštine grada Ivici Momčiloviću, koji je ovlašćen za raspisivanje ovih izbora, pitanjima zašto kasne izborne procedure, da li će i kada biti raspisani izbori za savete i postoje li neki objektivni razlozi zašto do sada ništa nije učinjeno, iako su svi rokovi istekli?
Dobili smo Momčilovićev pisani odgovor koji glasi:
– Dana 26. avgusta 2025. godine, na predlog Gradskog veća i inicijativu građana sa dela teritorije Mesne zajednice Maršić, Skupština grada Kragujevca donela je odluku o obrazovanju Mesne zajedenice Maršić – Staro selo. Nakon usaglašavanja akata kojima se uređuje oblast mesne samouprave, a po obaveštenju nadležne gradske uprave da su se stekli formalno-pravni uslovi, Skupština grada Kragujevca preduzeće dalje aktivnosti
Dakle, gospodin nadležni ni rečju nije pomenuo izbore za članove saveta mesnih zajednica, a pitanja su bila vrlo direktna. Novinarima su poznate ovakve političke eskivaže kada sa sagovornikom nema razgovora „licem u liceˮ, već se sve svodi na pisanje „odgovoraˮ, a od odgovora na pitanja nema ni traga. Iz konkretne „komunikacijeˮ jedino se ispravno može zaključiti – da ovih izbora u dogledno vreme neće biti!
Takvu odluku svakako nije doneo gospodin Momčilović (inače on je iz Socijalističke partije koja je koalicioni partner naprednjaka), već je stav da se ne obavi jedan proces koji je po zakonu obavezujući formulisan na nekom „višem mestuˮ. Uostalom, Kragujevac nije izuzetak u opstrukciji izbora u mesnim zajednicama od strane vlasti. Letos smo takvom odnosu svedočili u mnogim vojvođanskim opštinama gde izbori nisu održani, već su nalaženi drugi modaliteti, svi odreda nezakoniti, ali o tome kasnije?
I stara iskustva su loša
Zašto vlasti u lokalnim zajednicama ne žele izbore na najnižem nivou društvenog organizovanja?
Prvo treba razjasniti da saveti mesnih zajednica nisu organi vlasti, niti su izbori za njih zamišljeni kroz nadmetanje političkih stranaka i drugih političkih subjekata, kao što je to kod parlamentarnih ili lokalnih izbora. Drugim rečima, za mesta članova saveta ne nadmeću se stranačke liste ili pojedinci sa jasnim stranačkim predznakom, već građani iz lokalne sredine koji su i na glasačkim listićima predstavljeni samo imenom i prezimenom, godinom rođenja i zanimanjem. Postupak je jednostavan, izabrani su oni sa najvećim brojem glasova.
Međutim, u praksi je sasvim druga priča. U visokocentralizovanoj partijskoj državi sve postaje politika, pa vladajuća stanka i u izborima koji bi trebalo da imaju dominantno građansku notu vodi surovu borbu za prestiž. Ona želi da baš svuda bude – pobednik. Gradski odbornik i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Ivan Dubljanin ovo stanje opisuje na dosadašnjim iskustvima.
– Vučić i naprednjaci svoj imidž nepobedivosti gradili su svuda i na svakom mestu. Kampanja za predsedničke izbore ili za savete mesnih zajednica, potpuno svejedno, značila je korišćenje svih državnih i stranačkih resursa. Poraz nije smeo da se dogodi nigde, što je značilo da tamo gde se nije moglo pobediti vršen je pritisak na protivkandidate da se ne kandiduju ili da se povuku. Svedočili smo u Kragujevcu da su nadležni odbijali da kandidatima koji nisu pod kontrolom vlasti predaju potrebne obrasce, a ako bi ih i dobili, nisu mogli u predviđenom roku da ih preuzmu i overe, dok je kontrola izbora bila, u najmanju ruku, upitna. Tako izvojevane pobede prikazivane su kao dokaz velike podrške vlasti. Iako kandidati nisu formalno političke stranke, „pobedniciˮ su bili ljudi predloženi i aminovani od partija na vlasti, navodi Dubljanin.
Tako je bilo pre četiri ili pre osam godina, međutim danas je domaća politička scena bitno promenjena. Srpska napredna stranka je tokom proteklih građanskih protesta evidentno znatno izgubila na poverenju građana i njeni stratezi očigledno više nisu sigurni u lake pobede, pa ni kada je reč o mesnim zajednicama. S druge strane, ovi osnovni oblici organizovanja građana svesno su godinama marginalizovani, svođeni su na forme bez sadržaja, pa su i izbori za članove njihovih saveta bili skoro nebitni, osim za naprednjake. To pokazuju i podaci da je u gradskim sredinama izlaznost na ove izbore bila veoma mala, glasalo je svega nekoliko procenata od broja građana sa pravom glasa. Izuzeci su bila neka sela.
Procena je da bi danas ta slika bila znatno drugačija. Prvo, veliki broj građana izašao je iz političke apatije i porasla je njihova svest o participaciji u društvenim procesima, a veoma je verovatno da bi se u kandidovanje ljudi za članove saveta mesnih zajednica, kao i u potonju izbornu kampanju, uključili ovi novi zborovi građana, opozicione političke stranke, a možda i studenti. Stratezi iz vladajućih struktura to vrlo dovro znaju, pa da slučajno ovde-onde ne bi bili gubitnici – „prave se ludiˮ pred obavezom izbora u osnovnim ćelijama društva.
Mit o nepobedivosti
– Mi iz Stranke slobode i pravde smatramo da je izbegavanje raspisivanja izbora za savete mesnih zajednica otvoren napad na demokratiju i još jedan pokušaj SNS vlasti da uguši elementarna prava i slobode građana. Vlast se skriva i beži od volje naroda, a jasno je i zašto: boji se da će ove izbore izgubiti, jer su zborovi građana koji se već mesecima organizuju, uz studentske proteste, pokazali ogromno interesovanje i spremnost da preuzmu odgovornost za svoje mesne zajednice, ocenjuje gradski odbornik Obrad Turković.
Sličnog stava je i Milan Tanović, predsednik gradske organizacije POKS-a i takođe odbornik u Skupštini grada.
– Neraspisivanje izbora za članove saveta mesnih zajednica građanima Kragujevca uskraćuju se Ustavom garantovano pravo, a predsednik Skupštine krši i odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i Odluku o mesnoj samoupravi grada Kragujvca, kao i poslovnik i Statut grada. Ovim aktima jasno se propisuje da građani neposredno učestvuju u odlučivanju kroz mesnu samoupravu i da se organ mesne zajednice bira neposredno.
Tanović zaključuje da vlast u Kragujvcu na ovaj način želi potpuno da zadrži političku kontrolu tako što građanima oduzima pravo da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihove svakodnevice – od komunalnih problema do razvoja lokalne zajednice.
Ivan Dubljanin kaže da „zbog stvorenog mita o nepobedivosti porazi kandidata vlasti danas bi označili početak kraja aktuelnog režimaˮ.
– Ako naprednjaci ne mogu da pobede – izbora neće biti. A izbori u ovom trenutku nesumnjivo bi pokazali da ova vlast više nema podršku ni na lokalnom, ni na republičkom nivou. Pala bi u vodu i sva lažna istraživanja javnog mnjenja i čitav koncept medijskih prevara kojom vlast pokušava da podigne svoje obeshrabrene pristalice i konsoliduje poljuljani imidž, ocenjuje Dubljanin.
On navodi rezultate iz Požarevca, „gde su nekim čudom u nekoliko sela pušteni izbori za savete mesnih zajednicaˮ, i gde su naprednjaci pobedili samo tamo gde nisu imali protivkandidate. Gde god je bio predstavnik građana za koga se znalo da nije podržan od vlasti – taj je ubedljivo pobedio.
Država oteta od naroda
I šta sada?
Već je jasno da izbora za savete mesnih zajednica neće biti u propisanom roku, odnosno posle 10. oktobra sadašnji saveti, pravno gledano, neće biti zakoniti, tačnije biće – nepostojeći.
Iz odgovora predsednika Skupštine grada Ivice Momčilovića ne može se naslutiti kada bi ovi izbori mogli da budu raspisivani. On govori o čekanju „obaveštenja nadležne gradske uprave da su se stekli formalno-pravni usloviˮ, ne navodeći koji su to uslovi, kada je Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom grada i statutima mesnih zajednica sve vrlo precizno definisano. A pozivanje na formiranje Mesne zajednice Maršić, kao nove na mapi grada, nije nikakav argument da se izbori ne održe u svim drugim mesnim zajednicama. To bi bilo kao kada bi se, na primer, odlagali redovni lokalni izbori u svim gradovima i opštinama zato što se, recimo, bilo gde u Srbiji formira neka nova jedinica lokalne samouprave.
Zbog odbijanja vladajuće stranke da raspiše izbore za članove saveta mesnih zajednica, u nekim opštinama u Srbiji donošene su nakaradne i nezakonite odluke, naročito u Vojvodini, gde kalendar ovih izbora ide nekoliko meseci ispred. Tako je predsednik Skupštine Sombora u 18 mesnih zajednica svojim rešenjem produžio mandat saveta na neodređeno vreme, u Zrenjaninu je odlučeno da se ovi izbori održe „istog dana, na istim biračkim mestima i sa istim biračkim odborima kada budu održani izbori za narodne poslanike i predsednika Republike.
U opštini Inđija promenjena je opštinska odluka o mesnim zajednicama kojom se omogućava da članovi saveta mesnih zajednica i po isteku mandata nastave da obavljaju redovne poslove, što je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ima i primera gde su po nalogu lokalnih vlasti članovi saveta prenosili svoja ovlašćenja na sekretare mesnih zajednica, što je takođe protivzakonito, jer je član saveta neposredno biran na izborima, dok je sekretar postavljeni opštinski činovnik.
Kakva će „gimnastikaˮ biti primenjena u Kragujevcu – sada nije poznato. Milan Tanović je 5. septembra predsedniku gradske Skupštine postavio odborničko pitanje vezano za (ne)raspisivanje izbora za savete mesnih zajednica, ali odgovor još nije dobio. On kaže da će, ukoliko vlast nastavi sa opstrukcijom ovog procesa, iskoristiti sva pravna sredstva.
– Zbog ćutanja uprave POKS će pokrenuti postupak pred Upravnim sudom, obratićemo se Ministarstvu državne uprave i lokalne samopurave, na kraju i Ustavnom sudu, najavljuje Tanović, bez očekivanja u pozitivan ishod jer „vrana vrani oči ne vadiˮ.
Obrad Turković kaže da „saveti kojima istekne mandat nemaju ni legalitet ni legitimitet da donose odluke u ime građanaˮ.
– Saveti mesnih zajednica za nas su nukleus demokratije, a vlast SNS-a pokušava čak i na ovom, najosnovnijem nivou građanskog odlučivanja, da spreči narod da izabere svoje predstavnike, zaključuje Turković.
Ivan Dubljanin projektuje i moguću širu sliku koja počinje od opstrukcije izbora u mesnim zajednicama.
– Čitava ujdurma sa neraspisivanjem ovih izbora jeste mogući uvod po posledicama u još veće kršenje zakona. Šta bi vlast sprečilo da sutra uvede vanredno stanje ili, jednostavno, napravi politički ambijent u kome bi opravdali i neraspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora. U državi otetoj od naroda nijedan scenario nije nemoguć i isključen.
PODACI IZ 2021. GODINE
Mala izlaznost, naročito u gradu
Prethodni izbori za članove saveta mesnih zajednica održani su 3. oktobra 2021, s tim što su na jednom biračkom mestu – u Adžinim Livadama, ponovljeni 10. oktobra.
Odlukom komisije za sprovođenje izbora utvrđen je broj članova saveta koji se biraju u svakoj mesnoj zajednici i on se kretao od tri do sedam, što je zavisilo od broja birača u svakoj izbornoj jedinici. Po tri člana imale su uglavnom seoske mesne zajednice, dok je po sedam članova birano u većim gradskim sredinama, kao što su Aerodrom, Palilule, Beloševac, Stanovo…
Izlaznost na izborima bila je veoma šarenolika. Tako je, na primer, u Bagremaru glasalo samo 2,5 posto punoletnih građana (110 od 4.336 upisanih) u mesnim zajednicama „Centarˮ i „21. oktobarˮ oko šest procenata, u Sušici preko 16, Lepenici oko 13, Ilićevu 21, Ždraljici 24 posto i tako dalje.
S druge strane, u većini sela odziv je bio znatno veći, ali u njima je i neuporedivo manji broj birača. Tako je u Dulenima glasalo 76 posto građana (56 od 74), u Kutlovu 48 posto (93 od 192), Donjim Grbicama 62 posto itd.
Od ukupnog broja upisanih birača na celoj teritoriji grada Kragujevca (152.422) na izborima za savete mesnih zajednica glasalo je 16.373 građana ili 10,74 procenata.
Izabrani članovi saveta mesnih zajednica iz svog sastava biraju predsednika saveta i zamenika, a svi ove poslove obavljaju volonterski.
Piše: Miroslav Jovanović
