Novac često košta previše – Ralf Voldo Emerson, filozof
Tek što smo uspeli da, na jadevite jade, najurimo zlu i podlu 2023. godinu, konačno nam stiže prelepi čedni januar, koji se više neće ponoviti tokom ove dražesno-prestupne godine. To je mesec proslava i vatrometa. Punim srcem slavili smo sve i svašta, čak i ništa, nove , stare i POLOVNE godine. Neki nedužni volovi su naše novogodišnje spontano oduševljenje platili svojom glavom i zato su se ponosno vrteli na ražnju, pred gladnim očima i još gladnijim stomacima građana. Nauka kaže, što je građanin više razdragan, manje se primećuje da je gladan, a to je prava stvar.
Na trgovima širom naše drage Srbije širila se muzička vriska neobučenih i ne naročito talentovanih pevačica, koje imaju lepše noge nego glas, ali u opštoj novogodišnjoj razdraganosti to nikom nije smetalo. Naprotiv. Da bi mogli da im se isplate honorari, tu dernjavu smo morali da podvedemo pod istorijski važnu stavku – kulturni program. I zato nam je kultura u ovakvom stanju.
U toku novogodišnjih praznika i mene uhvatila neka svečana euforija, a tada se, obično bacim na čitanje novina, što mi je oduvek bilo veliko zadovoljstvo. I oduševim se: u jednim visoko tiražnim novinama članak kako su baš tih dana sedmoro naših učenika na Međunarodnoj naučnoj olimpijadi osvijili pregršt zlatnih i srebrnih medalja u velikoj konkurenciji. Ali, avaj! Tekst samo par redaka, najsitnijim slovima koje možete pročitati samo ako prethodno posetite oftalmologa. Nema imena i prezimena naših mladih genijalaca, samo njihovi inicijali K.R, V.T, S.B, N.Z, P.E, M.S,T.S…Ovako se piše o kriminalcima, ali malo detljnije i romantičnije… Ovaj člančić je na samom kraju novina, uz čitulje i oglase. Ja poludeh kao bivši prosvetnik radnik i na brzinu popih dva bromozepana…
Tešim se, samo da će jednog dana baš ovi mladi genijalci pod svojim punim imenima, a ne inicijalima, praviti fabrike u kojima se neće dešavati da se samo u toku jednog januarskog dana otruju dve smene nedužnih radnika. Zna se i krivac ovog nemilog aleksinačkog događaja. Zove se LEPAK! Još nije uhapšen jer se nalazi u bekstvu. Mi nismo zakazali, već lepak.
Ali, ne predajem se ja tako lako. Okrenuh sredinu istih novina, dve strane u boji i prijatnom koloru, pišu o poznatom folk pevaču koji je pošao na prazničnu tezgu na poznatu planinu. Pevač nije stigao na koncert jer ga je saobraćajna policija uhvatila da vozi bez dozvole i pod značajnom dozom narkotika. Šta ovde ne valja? Drogirani pevač je heroj koji se bori protiv milicije, koja ga sprečava da peva širokim narodni masama. I ometa ga da uzme honoračić od nekoliko desetina hiljada evrića. Novinski tekst je jako tužan i emotivan da čednom čitaocu kreću suze niz novogodišnje lice, jer folk-umetnika sprečavaju da uzme lovu.
Eto, opet lova, lova, na sve strane samo lova… Njeno veličanstvo lova!
Ipak najlepši i najradosniji je bio januarski vatromet turističkih vaučera. Neki građani koji su cele noći džupreli pored poštanskih šaltera, od kojih su se pojedini lancem vezali za šalter, da ih ne bi masa bezobraznika izbacila iz reda, bili su znojavi i crveni od sreće kad su uspeli da predaju dokumenta. Oni ostali, koji su izvisili, bili su zeleni od muke, i plavi od vaučer-modrica koje su dobili u ovom teškom turističkom ratu.
Najgore je prošao jedan Kragujevčanin, koji se umesto za poštanski šalter vezao za zgodnu poštansku radnicu iza šaltera i ona sad traži da je oženi. Podnela je, čak, i odšetni zahtev Sindikatu neudatih poštanskih radnica Srbije. Jadna žena, nije znala kako tog dana da ugasi požar i veliki vaučer – plamen mirnog stanovništva koje je sve više padalo u turističku vatru kako je jutro odmicalo. NJeno radno mesto je odmah, zbog ovih januarskih događanja, preimenovano u – poštansku vatrogasilicu, kako se to kaže po najnovijim gramatičkim pravilima, koja poštuju rodnu ravnopravnost i turističke čežnje našeg naroda.
Kad smo već kod januarske vaučerske groznice, još ih ne podelismo sve, a već se pojavio novokomponovani preduzetnički biznis – preprodaja turističkih vaučera. Vaučer u vrednosti deset hiljada dinara možeš kupiti za samo tri hiljade. Mislim nešto, jesmo maštovit narod, nama nema spasa. Lova je zakon.
Lova, lova, na sve strane samo lova… Njeno veličanstvo lova!
Kad ponekad sebi dozvoliim luksuz da počnem da razmišljam filozofski o lovi, ili bar polufilozovski, postavljam sebi pitanje da li su prvo izmišnjene pare ili pranje para… Znam, znam šta ćete reći – prvo su nastale pare. E, nije tačno! Pitajte svakog ko se dobro i brzo obogatio, odgovoriće vam: Šta će mi pare ako ne mogu da se operu. To finansijski nije higijenski. Pranje pare je lična higijena kontaverznih bizismena, mudruje drugi.
Dakle, čovečanstvo je prvo izmislilo razne prljave načine da opere pare, pa tek je onda pristupilo izmišljanju raznih vrsta para. U početku preci današnjih kontraverznih biznismena, tkz. kontraverzni preci, pare su zvali lova, jer su često odlazili u lov. To je neko moje viđenje finanskije istorije sveta.
Neko me neki dan pita: Ovo preprodavanje turističkih vaučera, da li je i to pranje para? Nikako, dreknuh ja patriotski uvređeno i nastavih: To je samo humana preprodaja naših prirodnih lepota u skladu sa onim velikim načelom – UPOZNAJ DOMOVINU DA BI JE VIŠE VOLEO!
