Na Svetskoj juniorskoj olimpijadi za učenike do 16 godina koja je održana nedavno u Bukureštu (Rumunija), učenik Prve kragujevačke gimnazije Nemanja Maslak osvojio je bronzanu medalju, predstavljajući Osnovnu školu „Stanislav Sremčevićˮ.
– Ovaj visoki plasman mi mnogo znači, zato što sam osvojio medalju na prvom svetskom takmičenju na kojem sam učestvovao. Ponosam sam na uspeh i vidim da su drugi oko mene ponosni, što mi zaista znači, jer mi je to motivacija da nastavim, kaže Nemanja.
Na olimpijadi je bilo više od trista takmičara iz pedeset zemalja sveta, a srpsku reprezentaciju, pored Nemanje, činili su učenici Matematičke gimnazije u Beogradu – Filip Kilibarda, koji je osvojio zlatnu medalju, Stefan Sekulić Drdovski i Bogdan Milovanović, koji su osvojili srebrno odličje, a Damjan Tropin i Aleksa Nikolić, osvojili su bronzanu medalju. Reprezentaciju su predvodili profesori kragujevačkog i beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta, a učenici su dobili medalje i simbolične nagrade.
Deset dana u Bukureštu
– Nemanja Maslak je učestvovao na Svetskoj juniorskoj olimpijadi iz prirodnih nauka (fizike, hemije i biologije) kao član reprezentacije koju su činili učenici Matematičke gimnazije i zato je njegov uspeh veći, kaže profesorka fizike Osnovne škole „Stanislav Sremčevićˮ Snežana Milićević.
U osmom razredu, nakon opštinskog, okružnog i republičkog nivoa, Nemanja se kvalifikovao za Srpsku fizičku olimpijadu, na kojoj je učestovalo četrdesetak najboljih učenika. Na ovoj olimpijadi je izabrano dvadesetoro najuspešnijih, koji su se takmičili na izbornom turniru, gde je odabrano najboljih šestoro, koji su činili reprezentaciju.
– S obzirom da sam na svim takmičenjima, uključujući i Srpsku fizičku olimpijadu, bio učenik osmog razreda Osnovne škole „Stanislav Sremčevićˮ, računa se da sam na izbornom i svetskom takmičenju bio đak ove škole, objašnjava Nemanja.
Učenici su boravili deset dana u Bukureštu, a takmičenje je trajalo tri dana. U svakom danu su dobijali pitanja iz fizike, hemije i biologije i svi su polagali zadatke iz sva tri predmeta, a svakog dana su polagali sve predmete. Prvog dana su imali pitanja sa više ponuđenih odgovora, drugog dana zadatke bez ponuđenih odgovora, a trećeg dana su radili eksperimente.
– Atmosfera tokom takmičenja bila je opuštena. Svim takmičarima su bili oduzeti mobilni telefoni, tako da smo uživali i družili se bez ovih uređaja, kaže Nemanja.
U prvom krugu zadataka sa više ponuđenih odgovora imali su po deset pitanja iz sva tri predmeta. Nemanja kaže da su u odnosu na prošlu godinu, zadaci iz fizike bili mnogo teži, da su iz hemije bili istog nivoa kao što su svake godine, dok su iz biologije bili malo lakši u odnosu na prošlu godinu.
-Na prvom testu ponuđeni odgovori bi trebalo da budu „pomoćˮ, ali oni su međusobno veoma slični, tako da se ne može samo na osnovu ponuđenih odgovora pretpostaviti šta je tačno, već treba svaki zadatak uraditi kao da ne postoje ponuđena rešenja, tvrdi Nemanja.
Na teorijskom delu takmičenja zadaci su bili svih tipova iz različitih oblasti ovih nauka.
U timu sa Stefanom i Bogdanom
– Najzanimljiviji mi je bio drugi krug takmičenja, a to je teorija. Kod teorije sva pitanja dolaze u obzir i ove godine su ih zaista dobro osmislili. Za eksperiment tim se deli u dve grupe sa po tri učesnika. Svaka ekipa dobija po jedan eksperiment iz fizike, hemije i biologije, koje treba odraditi za tri sata. Eksperiment iz biologije se sastojao iz pravljenja tri preparata od lista četinara, gledanja pod mikroskopom, prepoznavanje tkiva i određivanje vrste četinara. Zadatak iz hemije je bila kvalitativna provera supstanci, a iz fizike provera Arhimedovog zakona i sile akcije i reakcije. Bio sam u timu sa Stefanom i Bogdanom. Podelili smo se tako da svaki član radi svoj predmet, a ja sam radio biologiju, kaže Nemanja.
S obzirom da se članovi reprezentacije biraju pomoću izbornog takmičenja koje je u septembru, priprema za olimpijadu je trajala od leta. Gradivo za takmičenje iz fizike i hemije obuhvata drugi razred, a iz biologije i treći razred srednje škole. Pošto trenutno ne pohađa biologiju, ovaj predmet je samostalno pripremio, a iz fizike i hemije je imao dodatne časove sa profesorima iz Gimnazije.
– Priprema je bila teška i uglavnom sam morao sam da se pripremam i u udžbenicima tražim i „izvlačimˮ ono šta je bitno. Za ovu olimpijadu mi je bila potrebna teorija iz starijih razreda. Spremao sam zadatke tako što sam vežbao one koji su se pojavljivali prethodnih godina, kaže Nemanja.
On navodi da mu je hemija bila najzanimljivija za učenje, da se veliki deo gradiva fizike u prvom i drugom razredu podudara sa znanjem iz osnovne škole, dok se iz hemije, iako se ponavlja gradivo iz osnovne škole, saznaju i novi podaci.
INTERESOVANJA MLADOG ISTRAŽIVAČA
Od fizike do klavira
Nemanja Maslak ima 15 godina, završio je Osnovnu školu „Stanislav Sremčevićˮ i učenik je prvog razreda Prve kragujevačke gimnazije specijalnog odeljenja matematičkog smera. Bio je đak generacije u osnovnoj školi i učenik širokih interesovanja. Otac mu je mašinski inženjer, a majka farmaceut.
– Nemanja je učestvovao na takmičenjima iz fizike, hemije, engleskog i srpskog jezika i na svim poljima je ostvarivao nagrade, kaže profesorka Snežana Milićević.
Ovo mu je prva međunarodna olimpijada, a od trećeg razreda osnovne škole počeo je da se takmiči iz matematike, što mi je bila „odskočna daskaˮ za dalja takmičenja.
– U trećem i četvrtom razredu bio sam opušten i uživao sam u pripremi za takmičenja i onda sam nastavio i širio predmete iz kojih se takmičim. U osmom razredu imam prvu nagradu na republičkom takmičenju iz fizike i drugu nagradu na republičkom iz matematike. Takođe, imao sam plasman na državne turnire iz engleskog, srpskog jezika i hemije, navodi Nemanja.
Naučna oblast koja ga najviše interesuje je fizika, a odmah zatim i hemija. LJubav prema ovim naukama potekla je iz osnovne škole.
– Fiziku sam zavoleo od šestog razreda, jer mi je bilo zanimljivo da radim zadatke, a slična priča je i za hemiju kada smo od sedmog razreda počeli da pričamo o atomima i njihovih osobinama.
Nemanja je učesnik naučnih kampova, član je Centar za talente, koji svake godine vodi najbolje učenike na kamp na Kopaoniku. Pored „prirodnjačnihˮ nauka, završio je osnovnu muzičku školu na odseku na klavir.
Za šesti rođendan tetka mi je poklonila klavijaturu, koju sam konstantno svirao, ali loše, pa me je majka upisala u muzičku školu, kako bih naučio da sviram, priseća se kroz smeh ovaj dečak.
Planira da se kao gimnazijalac takmiči iz matematike, fizike i hemije, a ako iskrsne neki međunarodi turnir – prijaviće se.
Piše: Maja Đorđević
