U Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac još ne postoji mogućnost porođaja u prisustvu partnera ili nekog drugog srodnika bliskog porodilji. Usluga ovog tipa nikada nikome nije pružena u kragujevačkom porodilištu, niti je to ikada bila aktuelna tema. Nije postojala ni u Beogradu, pre dvadesetak godina, kada je tamo na specijalizaciji bila direktorka ovdašnje Ginekološko akušerske klinike prof. dr Aleksandra Dimitrijević, koja je na toj funkciji čitavu deceniju.
Dakle, ne samo zbog proceduralnih, epidemioloških ili funkcionalnih razloga, nego zbog nedostatka prostora u kome bi porođaj mogao da se nesmetano odvija. Narodni Front je kasnije uveo prisustvo partnera, ali se ta usluga naplaćivala. Ona ne zna koliko, niti kako bi se ovde kod nas to regulisalo, a uostalom, kaže, taj ekonomski deo verovatno bi Uprava Centra regulisala.
Napominje da je nužno obezbediti pre svega intimu porodilji i njenom pratiocu, a prostor kojim trenutno raspolažu nije dovoljan za uvođenje ove usluge. U planu je pretveranje dve bolesničke sobe u apartmane. Ne bi to bilo ni veliko ulaganje, niti bi odviše remetilo njihov dosadašnji rad, ali to podrazumeva i otvaranje novog radnog mesta za babicu koja bi stalno bila prisutna u tom prostoru. Ukoliko bi država donela tu odluku o porođajima u pratnji vrlo brzo bi mogli da se prilagode.
– To jeste danas aktuelna tema i mislim da će brzo biti sprovedeno u svim porodilištima u Srbiji, po ugledu na zemlje Zapadne Evrope i Amerike. Nažalost, u našem porodilištu trenutno ne postoje tehničke mogućnosti za takvu priču, jer bi to praktično značilo ukoliko jedan partner uđe sa svojom partnerkom u porođajnu salu da bi on, maltene, prisustvovao svim porođajima drugih žena, kaže dr Dimitrijević.
Nisu u mogućnosti u ovim prostornim kapacitetima da naprave tu intimnu atmosferu, ali poslali su zahtev Ministarstvu zdravlja da ih finansijski podrži da naprave jednu tehničku adaptaciju prostora, gde bi napravili po sopstvenoj zamisli dva apartmana za takav vid porođaja. I to bi bili apartmani u kojima bi partner mogao da bude prisutan, da dolazi i odlazi To je za sada samo na nivou ideje koja se brzo može realizovati.
– Nije se desilo do sada, nažalost, iz razloga što svi mi funkcionišemo i radimo u zgradama koje su projektovane mnogo ranije, još u prošlom veku, kada se tkava stvar nije ni uzimala u obzir. Mnogi od nas rade u prostorima koji nisu adaptirani za ono što treba da se radi. Naše porodilište je jedno od retkih koje ima i prostornu adaptaciju, da se zaista zove porodilište, ali nažalost nikad nije bilo predviđeno, pošto je zgrada građena sedamdesetih godina prošlog veka, prisustvo partnera ili nekog člana porodice. Znači, nikada nismo uspeli najviše iz tih prostornih razloga, objašnjava direktorka GAK-a.
Po njenim rečima oni nemaju ništa protiv toga da bilo ko od rodbine koga porodilja izabere bude prisutan na porođaju. To ne bi ni smetalo specijalistima za vreme intervencije, ali ne misli da bi prisustvo člana porodice na porođaju porodilji omogućili bog zna koliko bolji tretman nego inače, kako se obično misli.
Šta bi bilo u slučaju da partner ili neki drugi srodnik nije dovoljno psihički jak ili zdravstveno stabilan da može da iznese sam tok porođaja, primera radi, onesvesti se?
Kažu da se i to dešavalo.
– Nikada nisam bila svedok tome, ali znam da je bilo takvih slučajeva. Prosto se ta osoba udalji sa porođaja i mi nastavimo da radimo dalje. Baš izuzetno profesionalno radimo svoj posao i tako nešto u tom trenutku ne bi nam odvuklo pažnju, jer bi bio u drugom planu, kaže dr Dimitrijević.
U UKC-u su se porađale osobe sa različitim oblicima invaliditeta, pa ni tada nije bila dozvoljena pratnja srodnika ili partnera, iako bi im u tom trenutku njihova fizička prisutnost možda porođaj učinila prijatnijim.
– U takvim situacijama unapred organizujemo osoblje tako da uvek neko bude prisutan pored porodilje. Imali smo porodilje sa cerebralnim paralizama, zatim sa paraplegijama… i uvek se pojača nadzor, uvek je neko od tehničara prisutan da se takvoj ženi nađe, a u krajnjem sučaju naše porodilje ne ostaju dugo u porodilištu, dva dana kda je normalan porođaj, četiri dana carski rezovi, tako da to nije nešto što je nama otežavalo da u tim periodima pojačamo smene, da bi se pružila adekvatna nega osobi koja ne hoda samostalno, kaže dr Aleksandra Dimitrijević.
Aktuelna je tema i akušerskog nasilja i potpisivanja peticije da se omogući besplatna pratnja mamama na porođaju. Da li je to možda malo i kampanjski rađeno kako bi se u što više privatnih klinika u budućnosti obavljali porođaji, a ne samo u državnim porodilištima, kao do sada?
– Nisam na taj način razmišljala. Tema akušerskog nasilja je prisutna u našoj zemlji već nekoliko godina. Privatna porodilišta u Beogradu već funkcionišu lepo i broj porođaja se kod njih svake godine povećava. To je lični izbor i u to zaista ne ulazim. Ne kažem da nema sporadičnih slučajeva, možda i nasilja, ali sigurno to ne može da se generalizuje. Mislim da je svakom od nas lekara u interesu da svaka žena iz porodilišta izađe zadovoljna, zdrava i da njeno dete bude zdravo, tako da prostio ne znam šta stoji iza toga. Ne mislim da se na taj način favorizuju privatna porodilišta. Pre svega, mislim da se na osnovu nekih pojedinačnih slučajeva sada gradi jedna globalna kampanja u koju su se uključile žene koje nisu trpele nasilje i da se sada pod tim terminom nasilje podvode neke protokolarne stvari koje mi po protokolima radimo u porodilištima, objašnjava dr Aleksandra Dimitrijević.
To je procena lekara i ako on to kaže da mora da se uradi, onda nema govora da je to nasilje. Ne može da se kaže daje indukovani porođaj nasilje, tačno se zna koje su to situacije kada porođaj mora da se indikuje – ne može da se prepusti ženi da ona odluči o porođaju.
– Postoje situacije i kada ženi ne možemo sve da kažemo sa osmehom, zaključuje dr Dimitrijević.
Ona tvrdi, koliko je njoj poznato, da u kragujevačkom porodilištu nije bilo pritužbi na akušersko nasilje za vreme od kada je ona rukovodioc klinike. Tvrdi da niko od pacijenata nije došao kod nje lično da joj se požali na tretman bilo kod lekara, sestre ili babice. A u priče rekla- kazala ne ulazi, ali kao rukovodilac je prva na udaru i svako ko ima bilo kakav problem u njihovoj klinici može da se obrati.
– Nikada to zaista nisam doživela koliko sam na čelu klinike, kategorična je dr Aleksandra Dimitrijević.
A o besplatnoj pratnji na porođajima samo je kratko rekla da je to stvar o kojoj treba da razgovaraju Ministarstvo zdravlja i Fond zdrvstvenog osiguranja, jer njima je sasvim svejedno da li će neko ko je prisutan da plaća to ili ne. Svoj posao će raditi bilo to plaćeno ustanovi, ili ne, ukoliko se takva odluka donese.
Ali, u Zapadnoj evropi i Americi to prisustvo patnera ili člana porodice nije ni zamišljeno tako da oni čuvaju porodilju od doktora. Iz humanog, ljudskog razloga dozvoljeno je ocu da prisustvuje tom činu, možda najvažnijem u njegovom životu – da gleda kako se njegovo dete rađa. A ne da bi trudnu ženu „štitio” od lekara.
