Za Nacrt zakona o zaštiti potrošača (ZZP) koji je na javnoj raspravi, Udruženje potrošača „Efektiva” tvrdi da donosi samo kozmetičke izmene, kao paravan za uvođenje one koja može umanjiti zaštitu za potrošače, a favorizovati trgovce. Problematična je izmena člana četiri ZZP, jer ostavlja mogućnost da potrošači izvuku deblji kraj. Za „Efektivu” ovim rešenjem Ministarstvo trgovine praktično ukida primenu ZZP koji gubi status krovnog propisa i postaje samo „poštapalica”. To znači da bi odredbu Zakona mogli da „prešišaju” i niži propisi, na primer odluke jedinica lokalnih samouprava koje predviđaju manju zaštitu za potrošače, a veću za pružaoce usluga.
Dosadašnjim članom ZZP-a predviđeno je da se taj zakon primenjuje na odnos trgovaca i potrošača, osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača. Kako navode u „Efektivi”, to se sada perfidno menja, budući da taj drugi propis više ne mora da obezbedi viši stepen zaštite kupaca, već može da naloži viši stepen zaštite trgovaca.
– Oni sada faktički uklanjaju taj stav, briše se „veći stepen zaštite” i kažu da se ZZP primenjuje, osim ako ne postoji neki drugi propis. To znači da taj drugi propis više ne mora da daje veći stepen zaštite potrošaču, kaže za „Kragujevačke” Dejan Gavrilović iz „Efektive”.
On navodi da zakon može u tom slučaju da „nadjača” i niži akt, uredba na primer ili odluka lokalne samouprave, koja može biti nepovoljnija po potrošače.
– To znači da će svaka odluka lokalne samouprave ili neki drugi propis moći da poništi odredbu zakona, da povećava stepen zaštite trgovaca, a umanjuje stepen zaštite potrošača. Na taj način ZZP postaje mrtvo slovo na papiru, ako nekim drugim propisom njegove odredbe mogu da se pregaze, smatra Gavrilović.
Zašto su izmene „opasne”
U „Efektivi” objašnjavaju da je izmena člana četiri „opasna” jer svaka jedinica lokalne samouprave može da donese akt niže pravne snage, kojim će da poništi odredbu ZZP-a. Bukvalno će svaka toplana ili parking servis u različitim gradovima, moći da imaju svoje propise, navode u „Efektivi”.
Upozoravaju da već sada postoje sektorski zakoni koji potrošačima daju manja prava od onih iz ZZP i da su gotovo svi opšti akti lokalnih samouprava na teritorijama Republike Srbije koji regulišu rad komunalnih preduzeća, naročito toplana i vodovoda, neusklađeni sa ZZP. Navode i da je sabotiranje ZZP zapravo bestidno ozakonjivanje takvog stanja – u korist komunalnih preduzeća, a na štetu građana. Ocenjuju da je samo Ministarstvo trgovine u nizu kolektivnih sporova protiv vodovoda širom Srbije, utvrđivalo da su akti lokalnih samouprava suprotni ZZP na štetu potrošača.
„Efektiva” navodi da je nova garnitura u Ministarstvu trgovine očito postavljena da uništi prava potrošača, najviše u korist komunalnih preduzeća, ali i krupnih trgovaca, mobilnih i kablovskih operatera…
Brojne negativne posledice
– Imamo sada Zakon o poštanskim uslugama koji kaže da je rok za odgovor na reklamaciju korisnika 15 dana, a u ZZP-u stoji osam. Kada se ovaj Zakon promeni može da se primenjuje taj duži rok. Po Zakonu o energetici rok je osam dana, ali EPS može da naloži rok od dva meseca za odgovor. Ili recimo, sadašnji ZZP ne dozoljava primenu člana 197 Zakona o energetici da se brojila očitavaju jednom u tri meseca, ali kada se izmeni onda će to moći, kaže Gavrilović.
I propis lokalne samouprave može da „izgura” primenu ZZP na štetu potrošača.
– Ako u ZZP-u stoji da je rok za odgovor na reklamaciju osam dana, lokalne samouprave mogu da donesu svoj propis koji nalaže da je rok za odgovor šest meseci i on će se i primeniti umesto zakonskog rešenja iako je nepovoljniji za potrošače, kaže Gavrilović.
Svaka jedinica lokalne samoprave moći će da donese akt kojim će da reguliše odnos toplane i korisnika i može da predvidi da nije dozvoljeno isključenje sa mreže i nametaće neke uslove za to.
– U tom slučaju niko neće moći da se pozove na ZZP. U svakom gradu može da bude drugačije rešenje, kako izmaštaju. Nastalo bi potpuno bezakonje, divlji zapad. Ne bismo imali identičan položaj potrošača na teritoriji Srbije, objasnio je Gavrilović.
On je naveo da bi toplana, kao i lokalna samouprava mogla, ako se ukine član četiri ZZP da donese odluku da naplaćuje uslugu čak i onim korisnicima koji nemaju daljinsko grejanje.
– Imamo takve slučajeve da se ljudi isključe sa grejanja, a toplana im naplaćuje pasivna grejanja, izmišljaju neke stavke, jer toplani bi najbolje bilo da svi plaćamo grejanje, a da ga niko nema, da su troškovi nula, a profit sto posto. U nekim gradovima imamo uslov da ako hoćete da se usključite sa grejanja morate u potpunosti da izolujete cevi i stan, da navodno ne biste primali topolotu od susednog stana. To je suludo, ali to su uslovi koje oni postavljaju, navodi Gavrilović.
Zakon se (ne) menja zbog EU
– Radna grupa koja je radila na donošenju nacrta ZZP se nije sastaja poslednjih godinu i po dana. Odjednom se pojavljuje tekst jer Zakon navodno mora da bude usklađen sa evropskim normama, ali to nije istina. Tvrdim da je jedini razlog sadašnje izmene ZZP zapravo izmena člana četiri, a sve drugo je dodato da bi progurali ono što im je najbitnije. Ostale izmene su kozmetičke, a obrazlažu ih navodnim usklađivanjem sa pravilima EU, smatra Gavrilović.
On podseća da je još 2014. godine u zakon ubačena odredba člana četiri koja se sada u nacrtu novog zakona briše, kao i da su tada u izradi zakona učestvovali evropski stručnjaci.
U „Efektivi” smatraju da je izmenu koja može biti na štetu potrošača „neko naknadno ubacio ovih dana i pokušao da progura da niko ne primeti, a mi smo primetili i digli buku da se spreči izmena člana četiri”.
U „Efektivi” zapažaju da su se na javnoj raspravi o nacrtu ZZP pojavili predstavnici energetičara – EPS i EDS, koji su se zahvalili Ministarstvu trgovine na donošenju novog ZZP.
– Ako se trgovac zahvaljuje Ministarstvu na donošenju ZZP, onda kome taj zakon odgovara više – trgovcu ili potrošaču? Sve je jasno, zaključio je Gavrilović.
ORGANIZACIJA POTROŠAČA KRAGUJEVAC
Kazne za nasrtljive trgovce
U Organizaciji potrošača Kragujevac objašnjavaju da je nova verzija ZZP rezultat usklađivanja sa tri nove direktive EU. Izdvajaju neke novine.
– Uvodi se deveti oblik nasrtljive poslovne prakse i odnosi se na prodaju od vrata do vrata, van poslovnih prostorija trgovca, dakle kada neko uputi poziv za besplatnu večeru, za besplatan izlet, uglavnom starijem potrošaču, koji posle njihove priče oseti da mora da kupi nešto. To više neće biti slučaj i time će potrošač apsolutno biti zaštićen. Znači da trgovac koji vrši takve radnje rizikuje zaista visoke kazne, kaže Zoran Nikolić, predsednik Organizacije potrošača Kragujevac.
Poseban naglasak stavljen je na digitalnu sferu – prvi put se sistematski uređuju prava potrošača kada kupuju digitalne sadržaje, koriste onlajn usluge ili proizvode sa digitalnim elementima
– Primera radi, ako softver telefona ne funkcioniše kako treba, to značiti da telefon nije ispravan i prodavac neće više moći da se „vadi” kako je kvar do softvera. Novina se odnosi i na proveru recenzija za hotele, da li su prave ili lažne, da li su od stvarnih ljudi ili rezultat veštačke inteligencije, kaže Nikolić.
On napominje da će doći i do usklađivanja ZZP sa sektorskim propisima i tada može biti primenjeno rešenje iz tog drugog propisa, odnosno zakona.
– Ovu izmenu neki su dočekali suviše oštro. Moram da napomenem da je to deo pristupa direktive EU i da je nova odredba prisutna i u crnogorskom i hrvatskom zakonu, kaže Nikolić.
On smatra da potrošač neće ostati bez zaštite, samo će se ta zaštita prilagoditi u sektorskim propisima.
– Ne može se dogoditi da sutra lokalno preduzeće ili opština donese propis jači od ZZP. Poštovaće se pravna hijerarhija, a to znači da ne može ni jedan podzakonski akt, lokalna odluka, uredba i slično da budu iznad zakona. Zakon će se uvek primenjivati i nikakva uredba lokalnih vlasti ne može da umanji prava potrošača koja im je dao zakon. Primedbe u tom smislu zaista ne stoje, kaže Nikolić.
On ocenjuje da je kod sporne nove odredbe u pitanju samo „loš prevod” direktive EU, te će biti preciznije formulisana kako bi se izbegla pometnja i tumačenje da su niži propisi jači od Zakona o zaštiti potrošača.
Piše: Gordana Mirović
