Veliko iznenađenje čekalo je meštanina Gornjih Jarušica i uglednog poljoprivrednika kada je nedavno pokušao u osiguravajućem društvu „DDOR”, filijali Kragujevac, da osigura useve od grada za narednu sezonu. Osiguranje se obnavlja na svakih godinu dana i do sada je to činio u ovoj firmi.
Međutim, sada su ga odbili sa obrazloženjem da je njegovo selo, odnosno cela katastarska opština koja mu pripada, zabranjeno za ovu vrstu osiguranja. Razlog su velike štete od ove nepogode koje su nastale proteklih godina, zbog čega je uprava kompanije donela takvu odluku.
Ovaj domaćin kaže da prvi put čuje da se celo selo, pa i okolna, kao što su Čumić ili Gornje i Donje Krčmare zabrane za osiguranje. Dobio je dobronameran savet da osigura imanje kod neke druge kuće, pa ako i oni odbiju onda će biti razloga za brigu. Naš sagovornik razgovarao je sa službenicom u Osuguravajućem društvu „Dunav”, gde su mu rekli da za tu kuću zabrana „DDOR” nema značaj i da će doći kod njega da pogledaju sve potrebne papire i stanje na terenu. Prošlo je nekoliko nedelja, ali se niko iz te firme nije pojavio.
Obavezan dolazak u poslovnicu
U „Dunav” osiguranju potvrđuju da meštani Gornjih Jarušica mogu da se osiguraju kod njih od grada i da zabrana iz druge kuće njih ne obavezuje, ali meštani moraju da dođu kod njih lično, obave razgovor i prođu kroz odgovarajuću proceduru. Oni, kako smo saznali, ne uvode zabrane za cela naselja, jer može se desiti da grad zahvati jedan deo sela, a drugi ostane neoštećen.
Zato na lice mesta odlazi agronom i obilazi parcele i useve. Ima slučajeva gde je kod jednog domaćina isplata štete veća od uplaćenih premija i on se tretira kao „negativan osiguranik”. Kod takvih se rešenje nalazi u povećanju premije, kažu u filijali ove firme.
I u filijali Osiguravajućeg društva „Delta đenerali” kažu da zabrana iz konkurentske firme za njih ne znači ništa i da imaju lični pristup osiguranju svakog poljoprivrednika, ali on mora da dođe i obavi razgovor kako bi se utvrdili svi detalji.
Iz „DDOR”-a zvanično odgovaraju da je ovo prvi put da su morali da donesu ovakvu odluku, ali s obzirom na intenzitet i raspored vremenskih nepogoda poslednjih godina verovatno nije i poslednji, jer je „DDOR” privatna kompanija koja, u krajnjoj liniji, ima odgovornost prema svojim akcionarima, kako se navodi u odgovoru našoj redakciji.
– Reč je o teritorijalnim jedinicama u kojima godinama imamo višestruko veće štete od premije i činjenici da je rizik tamo postao gotovo izvestan. To se kosi sa osnovnim principima delatnosti osiguranja da događaj mora da bude budući i neizvestan da bi mogao biti osiguran. U tim selima se osigurava mahom voće, kod koga je osiguranje i inače vrlo skupo. Smatrali smo da je korektnije da se povučemo, nego da našim klijentima podižemo cenu osiguranja do potpuno neprihvatljivog nivoa. Uprkos tome, upravo na području Kragujevca smo u pojedinim mestima gde je to bilo moguće i uprkos rezultatima nastavili sa osiguranjem, piše u odgovoru „DDOR”-a našoj redakciji, uz napomenu da će odluka biti ponovo razmatrana pred narednu sezonu osiguravanja, sledeće zime.
Loše informisani
Ljubiša Nektarijević, šef odborničke grupe „Volim selo svoje” u kragujevačkoj Skupštini i proizvođač iz Divostina, kaže da prvi put čuje da osiguravajuća kuća neće da osigurava.
On je ranije sklapao ugovore sa „DDOR”-om i „Dunavom” i zna da su Novosađani imali praksu da u jednoj katastarskoj opštini, kada jedne godine bude štete od grada, za sledeću godinu podignu visinu premije. „Dunav” je, po njegovim rečima, to radio često, ali ne samo na jednoj katastarskoj opštini ili jednom selu, već na području cele opštine.
Sada, sa obećanjima drugih kuća da za njih zabrana ne važi i pozivima odbijenim seljacima da dođu na razgovor, govori da je otežano osiguranje useva, i to u situaciji kada je mali procenat proizvođača koji sklapaju ugovore o zaštiti od grada, negde oko 10 posto, smatra Nektarijević. Zašto je procenat tako mali ako se zna da na području grada Kragujevca opština refundira 30 posto premije osiguranja, a država 70 posto, pa izađe da je osiguranje za seljaka besplatno.
– Kragujevac jeste jedna od opština gde je povraćaj sredstava za osiguravanje useva 100 posto i to znači besplatno, ali nije to tako jednostavno kako se čini i ima puno stepenica na tom putu, objašljava odbornik Nektarijević.
Treba uzeti u obzir da država u ovom momentu još nije obavila povraćaj premije osiguranja svim poljoprivrednicima i neki još čekaju. Isplata je počela početkom godine, ali još nije dovršena, dok je grad Kragujevac svoje isplatio.
– To je već žestoko kašnjenje, jer je nekom isplaćeno, a drugom nije i sve to jako traljavo ide. Ako još i osiguravajuće kuće neće da osiguraju, pa kao hoće, ali ne dođu, onda imamo veliki problem, smatra Nektarijević.
Jeste malo čudno, napominje on, da se ljudima nudi besplatna usluga, a oni to ne prihvataju. Ali, kako kaže, poljoprivrednici nemaju tu naviku da se osiguravaju, a ni to što je besplatno nije nimalo lako ostvariti. Treba „gomilu” papira odneti u osiguravajuću kuću, a potom uzimati te papire i slati ih dalje u opštinu ili Republiku.
– Ipak, lakše je sve to nego trpeti štetu od grada, zaključuje odbornik.
Grad i Republika ne rade mnogo na edukaciji seoskog stanovništva o osiguranju useva, pa bi trebalo i uz pomoć zaposlenih iz Poljoprivredne stanice obići svaku kuću i objasniti detaljanije. Na primer, mnogo seljaka još ne zna da je osiguranje za njih besplatno.
Nektarijević kaže da grad Kragujevac ima jednu kvotu u budžetu za potrebe povraćaja premije osiguranja i kad se ona potroši onda nema više za druge. Prošle godine je za obe namene grad izdvojio šest miliona dinara, a za ovu godinu planirano je devet miliona. Ako se zna da je maksimalan povraćaj premije po domaćinstvu 50.000 dinara, onda je ovih devet miliona dovoljno za osiguranje 180 domaćinstava. Ako bi se procenat osiguranih povećao na 15 ili 20 odsto domaćinstava ne bi bilo dovoljno sredstava u gradskoj kasi da pokrije ova ulaganja i vrati ih proizvođačima.
Možda je i to jedan od razloga što se osiguravanje od grada dovoljno ne popularizuje po selima. To je i jedini vid osiguranja useva, jer osigurenje od mraza ne postoji, a ima mnogo problema sa osiguravanjem od poplava, jer neke kuće to ne prihvataju.
Odbornik Nektarijević kaže da bi povećanje osiguranja do 15 ili 20 posto bilo dobro, a da je zapravo toliko ozbiljnih domaćinstava koja nešto proizvode i ostalo u selima. Ovi koji osiguravaju useve najviše su voćari, a tu su premije skuplje, u pitanju su milioni dinara.
Nektarijević već dve godine osigurava svoje useve u Divostinu, jer je nezadovoljan procenama štete kod firme gde je imao ugovor. Kako kaže, kada dođu procenjivači oni gledaju da umanje realnu štetu, a ako je ispod pet posto ne isplaćuju nikakvu odštetu, ili kažu da će doći pred ubiranje useva kada se bolje vidi procenat štete.
Ako su imali mnogo isplaćenih šteta na nekom području, oni će narednih godina povećati premije i nadoknaditi uloženo, zaključuje naš sagovornik, ili će uvesti zabrane osiguranja, kao što su počeli.
PROTIVGRADNA ZAŠTITA
Štete se ne ponavljaju
Stanje u organizaciji i delovanju protivgradne odbrane na teritoriji Kragujevca ima i te kakve veze sa ponašanjem osiguravajućih društava oko osiguranja useva od grada, smatra odbornik iz Divostina Ljubiša Nektarijević.
On navodi da u Čumiću, koji se nalazi na listi zabrane osiguranja od dve protivgradne stanice jedna ne radi zbog nedostatka strelaca. Isti slučaj je, kaže, bio prošle godine u Drači. Prvo jedna stanica nije radila zbog nekog drveća koje je ometalo ispaljivanje raketa, a sada ne radi zato što nema strelaca.
– Tako od 30 protivgradnih stanica na teritoriji grada dve ne rade, pa već imamo dve „rupe u odbrani”, što nije nimalo beznačajno, napominje Nektarijević.
No, prema podacima iz Radarskog centra „Bešnjaja” podaci su drugačiji i nema sela kod kojih se godinama pojavljuju velike štete od grada, na šta se poziva „DDOR”.
Radarski centar „Bešnjaja”, kako se navodi, jedan je od 13 centara koliko ih ima na teritoriji Republike Srbije koji sprovode operativne poslove odbrane od grada od 15. aprila do 15. oktobra, koliko traje sezona.
„Bešnjaja” pokriva 10 lokalnih samouprava u tri okruga. Na teritoriji grada Kragujevca aktivno je 26 lansirnih stanica i sve one snabdevene su sa po 10 raketa, a grad Kragujevac je donirao 75 raketa, pa sada svaka ima po 13.
Do trećeg juna ove godine sprovedena su dva dejstva od početka sezone i to 22. aprila kada je ukupno utrošeno 25 raketa i 8. maja kada je utrošeno 77 raketa. Šteta je zabeležena u maju na teritoriji Jagodine u selu Međureč.
Na teritoriji koju brani Radarski centar „Bešnjaja” ne može se reći da se nastala šteta od grada ponavlja u istim selima. Poslednjih godina nismo imali štete većih razmera, stoji u pismu našoj redakciji, uz opasku Marine Prešić Tutuš, rukovodioca Centra, da protivgradna zaštita nije sto posto zaštita, pa voćari i povrtari treba da razmišljaju i o osiguranju useva.
Piše: Miloš Pantić
