– Učili smo o reciklaži i od starih novina napravili novi papir. Prvo smo cepkali novine, sipali vodu na njih i promešali smo ih mikserom. Posle toga, stavili smo tu smesu na tablu i tapkali je i tako smo napravili papir, objašnjava sedmogodišnji mališan Mihajlo Minić.
Predškolska ustanova „Đurđevdan” učestvuje u programu „Erazmus plus” ekološkim projektom „Šetnjom do otkrića”, koji je počeo u maju prošle godine, a završava se krajem ovog meseca. Ovo je jedan od 34 odobrena od preko 130 prijavljenih projekata. Odnosi se na edukaciju zaposlenih, koji nakon obuka prenose znanja na druge vaspitače, a potom primenjuju nova znanja u radu sa decom. U ovim aktivnostima učestvuju deca od jaslica do predškolaca, a vaspitači su imali priliku da prisustvuju obukama u Pazinu i Splitu u Hrvatskoj.
Reciklaža, tradicija, kultura…
Vaspitači su sa prve obuke u Hrvatskoj preneli različita učenja o reciklaži, tradiciji, interkulturalnosti, učenje na otvorenom… Svaki vrtić u okviru ove predškolske ustanove imao je svoj „zadatak”.
Pre odlaska vaspitača na obuku u Pazin roditelji i deca su kroz razne radionice izrađivali suvenire Kragujevca i Srbije, koje su vaspitači delili mališanima i kolegama u Hrvatskoj.
– Na ovaj način deca su imala priliku da nešto novo nauče o gradu, zemlji i tradiciji. Na drugoj obuci u Splitu, vaspitači su se predstavljali hranom, kaže vaspitačica vrtića „Ciciban” i učesnica ovog projekta Olivera Mijailović.
Deca vrtića „Ciciban” naučila su na koji način mogu da recikliraju, šta je to kompostiranje, kako se pravi komposter (organsko đubrivo nastalo slaganjem kora od jaja, voća, povrća, lišća, guma, kafe…), pravili su baštu. Takođe, naučili su na koji način mogu da iskoriste stari papir i kojom tehnikom reciklaže mogu ponovo da ga „ožive”.
Sedmogodišnja Staša Manojlović objašnjava kako su od plastičnih flaša napravili različite korisne predmete.
Prvo su isekli gornji deo i zatim ih bojili i pravili od njih vaze za cveće u obliku praseta i Sunđer Boba. Kažu i da su u otvoreni „sanduk” stavljali kore od banana, travu, grančice, lišće i tako pravili đubrivo i novu zemlju u koju su sadili cveće i druge biljke.
– Naj ovaj način deca se uče i odgovornosti, tako što imaju „obavezu” da pleve travu, zalivaju i brinu o biljkama i da na kraju imaju proizvod koji ih dodatno inspiriše da se zdravo hrane i da imaju zdrave stilove života, objašnjava vaspitačica Olivera.
U vrtiću „Kolibri” vaspitači su deci kroz projekte „S kolena na koleno”, „Od vunice do lutkice, od lutkice do pozornice” približavali tradiciju, tako što su ih učili starim igrama (cupaljke, tašunaljke), a u saradnji sa Kulturno-umetničkim društvom „Dukati”, govorili su im o srpskoj narodnoj nošnji, ali ih učili i raznim igrama i plesovima.
Što se tiče učenja o drugim narodima i kulturama, ovaj vrtić je imao saradnju sa gošćom iz Rusije, koja im je predstavljala babuške, rusku hranu i igre. Takođe, upoznali su se sa indijskom kulturom, nošnjama i igrama, zahvaljujući gošći iz Indije.
Istraživali su šta je vunica, gde se može naći i šta sve može s njom da se radi, pa su onda napravili lutkice, a potom „zajedno” sa lutkicama pevali stare tašunaljke, cupalice, tašalice.
Učenje na otvorenom
Na drugoj obuci u Splitu, vaspitači su imali priliku da nešto novo saznaju o učenju na otvorenom. Praksa je da se deca kada je lepo vreme izvode napolje, ali to nije baš jednostavan proces. Prvo treba da se nađe prostor u gradu i vaspitači procenjuju kvalitet tog mesta za učenje i bezbednost dece. Slede pripreme za izvođenje dece – pripremanje materijala koji će da izazove znatiželju kod njih, realizacija aktivnosti u tom ambijentu, a nakon toga, u vrtiću se radi procena kvaliteta onoga što su uradili zajedno sa decom.
Jedan od osnovnih ciljeva projekta je to da deca sama istražuju i dolaze do zaključka. Vrtić „Čuperak” za ovu namenu koristio je „Eko park”. Napravili su igraonice na otvorenom, gde su deca imala priliku da u šumi rade svoje zadatke.
– Deca su radoznala, ako mi kao vaspitači umemo da na pravi način probudimo interesovanje, onda je to priča koja je lepa i za njih i za nas. Oni vrlo lepo reaguju i uživaju u tome, kaže vaspitačica Jelena.
U vrtiću „Bubamara” u okviru projekta „Mi smo deo prirode” deca su imala zadatak da zakopavaju razne materijale u zemlju (plastiku, staklo, papir, koru od banane) i da ih posle određenog vremena otkopaju, kako bi videli šta se sa tim dešava.
– Videli su, recimo, da se kora od banane razlaže mnogo brže od plastike i na taj način su naučili koliko vremena treba da se nešto razloži, ali i to da koru od banane mogu da bace na ulicu (iako ne bi trebalo), ali da plastičnu bocu nikako ne bi trebalo. Takođe, naučili su gde mogu da odlože plastičnu flašu ili papir, kaže Olivera.
Osim što vaspitači rade sa decom, uključene su i porodice. Organizuju se edukativne i kreativne radionice, gde se roditelji informišu i edukuju.
Vaspitačice kažu da je predškolska ustanova kroz ovaj projekat uključena u različite aktivnosti lokalne zajednice, sarađuje sa Javno-komunalnim preduzećem, „Vodovod i kanalizacija”, različitim udruženjima ekološkog tipa („Ekomar”), sa planinskim udruženjem „Žeželj”, a kažu da imaju i podršku lokalne samouprave.
One dodaju da je Predškolska ustanova „Đurđevdan” obezbedila uslove za nastavak projekta i izradila protokol za izvođenje i učenje dece na otvorenom.
Rezultat projekta je i zbirka primera prakse, gde će vaspitači imati priliku da pogledaju kako su njihove kolege u ovoj ustanovi podigli praksu i svakodnevne aktivnosti na viši nivo.
– Bilo je lepo biti deo evropskog obrazovnog prostora i veliko je zadovoljstvo predstavljati svoj grad i zemlju i razgovarati sa kolegama iz Španije, Finske, Litvanije, Nemačke i mnogih drugih evrposkih zemljada, zaključuje Jelena Obradović.
Piše: Maja Đorđević
