Među osam istraživačkih i obrazovnih institucija iz Srbije čiji je zajednički projekat ove godine odobrila Evropska komisija našao se i Prirodno matematički fakultet (PMF) iz Kragujevca, jedina obrazovna ustanova južno od Beograda. Projekat je, inače, vezan za oblast veštačke inteligencije, vredan 3,8 miliona evra koji u naredne tri godine, treba da dovede do stvaranja takozvane antene fabrike veštačke inteligencije u Srbiji.
Partneri na ovom projektu uz PMF su Institut za fiziku u Beogradu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu (koji koordiniše projektom), Institut Mihajlo Pupin, Institut za veštačku inteligenciju, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Metropolitan, kao i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Projekat pod nazivom SAIFA (The Serbian Artificial Intelligence Antenna Factory), postaće nacionalna platforma za razvoj i testiranje veštačke inteligencije, odnosno centar koji podržava inovacije veštačke inteligencije tokom celog njenog životnog ciklusa. SAIFA će ponuditi pristup računarskim resursima, alatima veštačke inteligencije, skupovima podataka i konsultantskim uslugama za akademsku zajednicu, javnu upravu, startapove i industriju. „Fabrika” će se fokusirati na oblasti kao što su kultura i jezik, životna sredina, zdravlje i energetika.
Neophodni super kompjuteri
– Krenulo je tako što smo se prijavili na konkurs zajedno sa konzorcijumom srpskih institucija na proleće ove godine. Dobili smo i podršku od državne Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, što je omogućilo da uopšte konkurišemo. Iskren da budem, 70 posto je bilo da ćemo proći. Znao sam da je konzorcijum dobar i da iza sebe ima projekte ove vrste. Ovi projekti nisu skoncentrisani na neku konkretnu primenu, nego na podizanje kapaciteta, širenje ekosistema, edukaciju i podršku privrednim subjektima. Pored nas prošlo je još nekoliko država i svako ima viziju kako će to da izvede. Realizaciju treba da krenemo početkom naredne godine, dok se završi administracija, kaže prof. dr Miloš Ivanović, redovni profesor na Institutu za matematiku i nformatiku PMF-a i koordinator u projektu ovog fakulteta.
On dalje objašnjava da je ideja da se od postojećih resursa, kao i onih koje posedeuju kolege u Evropi, napravi jedan eko sistem koji će omogućiti upliv nove tehnologije – veštačke inteligencije, mašinskog učenja, modelovanja i simulacija ne samo u javne ustanove, nego i u privredu.
– Da bi projekat mogao da se realizuje potrebni je čitava „mašinerija” – hardver. To znači da treba obezbediti veoma jake, takozvane super računare koji su jako skupi, troše mnogo energije i ne mogu svi da ih priušte. Ideja je da se i mi koji nemamo tako jake resurse uključimo tako što ćemo formirati konzorcijum koji se bavi konkretnim primenama veštačke inteligencije, ne samo u nauci, nego i u privredi. Konkretno, mi smo decenijama prisutni na ovom terenu, jer prijavljujemo i dobijamo projekte, što samostalno, što zajedno sa partnerima i jedini smo partner južno od Beograda. Prepoznati smo kao ekipa koju čine ljudi sa PMF-a, kao i koleginica Fatima Živić sa FIN-a koja nam je mnogo pomogla svojim velikim iskustvom na pisanju ovog projekta. U našem timu je još Boban Stojanović, i još pet-šest kolega sa PMF-a, sa odseka za matematiku i informatiku. Preko projekta imaćemo mogućnost da finansiramo plate učesnika u projektu, da zadržimo ljude na fakultetu, jer poznato je da su u visokom obrazovanju osnovne plate jako male, i da kupimo nešto od opreme, objašnjava prof. Ivanović.
Inače, na ovom odseku već dve decenije bave oblašću koja se zove računarstvo visokih preformansi, tako da su u ovom projektu prijavili nešto što već rade i unapređuju. Reč je o sistemu koji omogućava rano upozoravanje na poplave, odnosno sistem za predviđanje vodostaja, koji su već radili u saradnji sa kompanijom „Vodena”, kragujevačkom firmom koja postoji već 11 godina.
U saradnji sa njima radili su razne softvere iz oblasti hidrologije i hidroinformatike, vezano za vode, kao i projekte koji se tiču obnovljivih izvora energije.
Profesor Ivanović objašnjava da je, na primer, moguće dan ranije, na osnovu vremenske prognoze, predvideti kolike će biti potrebe za solarnom energijom, a onda u skladu sa tim planirati proizvodnju kako bi se ostvarile uštede i da se energija ne bi rasipala.
Takođe, do sada je već bilo nekoliko projekata vezanih za poplave. Ideja je da preko javno dostupnih podataka, kao što su satelitski snimci, vremenska prognoza, raznih merenja i senzora, uz pomoć metoda veštačke inteligencije naprave modeli koji će moći da predviđaju šta će biti sutra ili za nedelju dana i da daju rano upozorenje i preporuke za mere koje treba sprovesti u smislu odbrane. Ovaj projekat je eksperimentalno imao proveru na slivu reke Kolubara.
– Moramo da prikupimo što više podataka, jer se bavimo softverom. Već 20 godina radimo računarstvo visokih performansi, što podrazumeva korišćenje jakih računara, koji se sastoje od više računara povezanih u brzu mrežu i mogu zajedno da rade proračune. Mi to već dugo radimo, u smislu proračuna koji su vezani između ostalog i za hidroinformatiku, kao što je, recimo, bezbednost brana. Te računare koriste i kolege sa hemije koje rade proračune za farmaceutsku industriju, kaže Ivanović.
Najveći kapital su ljudi
Ovaj projekat, međutim, nije usmeren samo na jednu delatnost, već će se obezbediti podizanje svesti o eko sisemu tako što će napraviti servise za podršku i edukaciju i to je, zapravo, jezgro projekta.
– Napravićemo radionice gde će ljudi iz kompanija u lokalu moći da dobiju informacije, da uđu u ovaj svet i da uz podršku provajdera hardvera koriste prednosti modernih tehnologija, tvrdi naš sagovornik.
Kako je za sprovođenje projekta neophodan super računar očekuje se da će državna Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu da zanovi državni super kompjuter, koji je još uvek dobar, ali je u upotrebi već tri-četiri godine i vreme ga je „pregazilo”. Već je planiran ozbiljan projekat i opredeljen novac da se od tog računara napravi nekoliko puta jači, ali još uvek je neuzvesno kada će se to dogoditi.
Naš sagovornik naglašava da je ovo je pokušaj da postanemo deo tog evropskog i svetskog pokreta koji će iskoristiti prednosti koje veštačka inteligencija pruža.
– PMF će dobiti 300-400 hiljada evra u ovom projektu. Smatram da su najveći kapital ljudi i voleo bih da za tri godine koliko traje projekat finansiramo nekoliko mladih ljudi, da oni primaju platu ili dodatak na platu kojim bi bili zadovoljni i da rade neke interesantne stvari, da nauče i da znanje prenesu drugima. Sada imamo studente završne godine sa kojima smo razgovarali i predočili im da postoji mogućnost da učestvuju u projektu, da održe neke časove, a da budu finasirani. Ima zainteresovanih i uvek gledamo da to budu mladi ljudi koji bi mogli da pripreme diplomski rad tako što će na određenom projektu da naprave rezultat i da ga verifikuju kroz neku upotrebu, kaže Miloš Ivanović.
Očekuje se da će kompanije da se zainteresuju i uključe u ovaj projekat i da počnu da koriste nove metode.
-Ideja je da kompanijama preko podrške, za njih besplatne, pokažemo kako neke stvari mogu da urade brže, jednostavnije i efikasnije i da, kako bih rekao, posejemo to seme ovde. Očekujemo da u evropskom smislu podignemo ovaj region. Nauka u Srbiji se, inače, velikim delom finnasira od evropskog novca. Imali smo mogućnost i pre pristupnih pregovora da ravnopravno sa ostalim zemljama prijavljujemo projekte i veza sa Evropom prvo je uspostavljena u naučno-istraživačkoj oblasti, zaključuje naš sagovornik.
Najzad, ovakvi projekti bi trebalo da promene sliku o ljudima sa ovih prostora kao jeftinoj radnoj snazi. Shodno rezultatima koje u tom smislu postižu, izdvajanje za visokoobrazovanje trebalo bi da bude daleko veće i pametnije.
Piše: Gordana Božić
