Svake godine sve manje brucoša upisuje nastavničke smerove, a kako bi ih motivisalo da se opredele za ova zanimanja, Ministarstvo prosvete dodeljuje stipedije studentima matematike, fizike, informatike, srpskog jezika i književnosti, engleskog i nemačkog jezika. Stipendije su ove školske godine 19.800 dinara i dodeljivaće se studentima univerziteta u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici).
Korisnici stipendija su u obavezi da u roku od dve godine od diplomiranja prihvate posao u školi na teritoriji Srbije koji im se ponudi i da ostanu da rade u školi najmanje onoliko koliko su primali stipendiju, inače će morati da vrate novac.
Razumljiv pad motivisanosti
Ministarka prosvete u tehničkom mandatu Slavica Đukić Dejanović nedavno je izjavila da se neke profesije u pedagogiji gase i da nema interesovanja za njih.
– Kod nas je to matematika, fizika, informatika, hemija, engleski, nemački i srpski jezik. Mi smo u protekloj godini davali stipendije onim studentima koji se na fakultetima pripremaju da budu pedagozi iz ovih predmeta, ali nismo postigli neki zadovoljavajući rezultat. Sa rektorom Beogradskog univerziteta i dekanima odgovarajućih fakulteta nedavno sam imala razgovor i opredelili smo se da zajedno sa drugim ministarstvima, a pre svega sa kreatorima i menadžmentom pomenutih fakulteta, napravimo jedan stimulativni pristup, da povećamo atraktivnost pedagoških zanimanja, rekla je Đukić Dejanović.
Da manjkaju studenti pomenutih smerova svedoči i njihovo brojno stanje na kragujevačkim fakultetima. Iz tabele se vidi da je poslednjih pet-šest godina smanjeno interesovanje za fiziku, hemiju, matematiku, biologiju, srpski i nemački, a rapidan pad se beleži poslednje tri godine. Fiziku je ove godine na PMF-u upisalo svega devet studenata od planiranih 25 mesta, hemiju je upisalo 27, a slobodnih mesta bilo je 65, matematiku je odabralo 30 od mogućih 50, a biologiju 20 od slobodnih 35 mesta.
Za srpski jezik i književnost bilo je zainteresovano svega 17, a za nemački 23 studenta. Solidno interesovanje i dalje beleži smer za informatiku za koji je sve popunjeno, kao i engleski jezik koji je popunjen oko osamdeset posto.
Primećuje se da je do pre osam do deset godina interesovanje za ova zanimanja bilo u „punom jeku”, odnosno da su predviđene kvote bile ispunjene.
Nastavnici ovih deficitarnih zanimanja na pitanje o tome kako bi se povećalo interesovanje za navedene smerove saglasni su u mišljenjima – bolji položaj nastavnika, lakše dolaženje do posla i veće plate zaposlenih.
Teško zapošljavanje je jedan od uzroka smanjenog interesovanja za ove smerove. Iako trenutno nema potreba za profesorima društveno-humanističkih nauka, kažu da će verovatno jednom doći vreme kada ih više ne bude bilo i da je to jedan od razloga za dodelu ovih stipendija.
Govore i o nemotivisanosti učenika na koju entuzijastični profesor nailazi na početku svog rada, kao i da je neophodno preispitati kriterijume za ocenjivanje, kojima bi se i status nastavnika poboljšao.
Oni tvrde da bi unapređeni položaj nastavnika podstakao mlade da upisuju ove smerove, a ne samo one koji su profitabilniji, kako bi se ugled nastavnika vratio na početnu tačku. Smatraju da je prosveta osnova svakog društva i da ako se profesorskim zanimanjima ne pruža nikakav podstrek, biće doveden u pitanje opstanak ovih smerova.
Beneficije za sve studente
Šta o ovoj temi misle studenti?
Studentkinja treće godine srpskog jezika i književnosti Emilija Raketić kaže da bi mladi trebalo da imaju veću podršku države, jer smatra da njihova zalaganja i znanja nisu prepoznata i da je to jedan od razloga zašto se mladi ne odlučuju za ova zanimanja. Ona tvrdi da je prvu godinu studija srbistike upisalo preko dvadeset studenata, a da ih je sada na trećoj godini – osam. Najveći deo njih odustaje zbog obima studija ili se, pak, nisu pronašli u tome.
– Nakon završenih osnovnih i master studija nemamo garanciju za zapošljavanje. Pored toga, treba da se daju beneficije za one koji žele da rade u prosveti. Studenti treba da pomažu budućim kolegama, a i da se organizovanjem „tribina” promoviše značaj prosvetnih radnika, ali i samog srpskog jezika, kaže Emilija.
Što se tiče stipendija, studentkinja smatra da bi pred uslovima koje treba ispuniti i oni najbolji poklekli, jer zbog obimnosti studija srbistike gotovo da nije moguće diplomirati „u roku”. Kaže da je nakon okončanja studija svaki početak težak i da je kao polazna tačka slanje u druge gradove korektno, ali da ona ne bi pristala na to, jer misli da bi se osetila odbačeno od strane kolega iz nove sredine.
Studentkinja anglistike Daša Nikolić i studentkinja germanistike Ana Gloginjić smatraju da je stipendija dobra motivacija i potvrda da njihovi smerovi ipak imaju značaja u društvu. Za uslov prihvatanja posla u školi bilo gde na teritoriji Srbije, Ana kaže da bi to bilo dobro iskustvo, ali da ona to ne bi prihvatila, jer ne želi da se udaljava od porodice.
– Drago mi je da postoji ova stipendija, ali s obzirom na to da su profesorska zanimanja deficitarna, neophodno je da svaki student dobije pomoć. Iako mladi vole prosvetu kao poziv, hrle ka profesijama koja su isplativija, kaže studenktinja Emilija Raketić.
USLOVI ZA DOBIJANJE STIPENDIJE
Prestrogi kriterijumi
Pravo na državnu stipendiju imaju studenti fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini u drugu ili treću godinu osnovnih studija, čije se školovanje finansira iz budžeta, koji nisu u radnom odnosu, koji imaju srpsko državljanstvo, koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, koji su prema nastavnom programu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50 i koji imaju prebivalište u Srbiji.
U Kragujevcu nastavnički smerovi se pohađaju na Prirodno-matematičkom fakultetu (matematika, informatika, fizika) i na Filološko-umetničkom fakultetu (engleski jezik i književnost, nemački jezik i književnost i srpski jezik i književnost).
Predviđena je dodela 250 stipendija i to do sedamdeset za matematičare, pedeset za fizičare, po četrdeset za studente informatike i engleskog jezika, do trideset stipendija za buduće profesore srpskog jezika i književnosti i do dvadeset iz oblasti nemačkog jezika.
Stipendisti koji su upisali programe koji u svom nazivu nemaju odrednicu profesor ili nastavnik obavezuju se da tokom daljeg studiranja iz grupe izbornih predmeta biraju predmete iz didaktike, pedagogije, metodike nastave i psihologije.
Stipendista se obavezuju da će u roku od dve godine od diplomiranja prihvatiti posao u školi na teritoriji Srbije koji im se ponudi i da će ostati da radi u školi najmanje onoliko koliko je primao ovu stipendiju.
U suprotnom, stipendista se obavezuju da će u dvostruko dužem roku od vremena u kojem je primao stipendiju vratiti ukupan iznos stipendije koji je primao, uvećan za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije i uvećan za još tri posto.
