Dobili smo veličanstven „Ekspo paviljonˮ, ali on neće biti građevina na specijalizovanoj izložbi u Beogradu 2027. godine koju Aleksandar Vučić najavljuje kao spektakularni događaj. Taj novi arhitektonski izum sada je samo u formi projekta, a osmislio ga je kragujevački arhitekta dr Aleksandar Rudnik Milanović.
Vrednost projekta potvrđena je dodelom treće nagrade na jednom od najprestižnijih međunarodnih takmičenja za dizajn „A̕ Desing Awardˮ u Italiji, u gradu Komo, u kategoriji „Arhitektura, zgradarstvo i konstrukcijeˮ.
Uručivanje nagrada obaviće se 17. jula i Rudnik Milanović dobio je poziv za ovu svečanost.
Nagrade nisu novčane, ali su izuzetno vredne, jer je reč o profesionalnom takmičenju sa kojeg dobitnici nagrada donose međunarodno priznate sertifikate i 3D štampane trofeje. Takođe, organizator za pobednike vrši promociju na posebnim veb stranicama, uz štampanje knjige sa nagrađenim radovima i njihovo publikovanje u internet časopisima koji su povezani sa organizatorom, objašnjava autor.
Omaž svetskom naučniku
Impresivan utisak Rudnikovog projekta najpre će se steći sa fotografija osmišljenog objekta, a arhitekta otkriva šta mu je bila glavna inspircija za ovaj dizajn.
– Inspirisan sam doprinosom Nikole Tesle u osvetljavanju Ekspo sajma u Čikagu 1893. godine i njegovim čuvenim Long Ajlend tornjem u nameri da poveže svet postavljanjem mreže takvih telekomunikacionih tornjeva. Dakle, projekat Ekspo paviljona dobio je ideju u misiji Teslinih dela i mojoj nameri da je ugradim u jedinstveni arhitektonski dizajn. To je omaž njegovoj posvećenosti nauci i poboljšanju kvaliteta života na planeti Zemlji, ali i potrebi da i u 21. veku podsetim na Teslina dela. Osim tornja koji podseća na onaj Teslin, projektovani paviljon je u formi oktagona, odnosno osmougla. I Teslin toranj nastao je na osmougaonoj osnovi kao savršenom geometrijskom obliku koji se vekovima koristio u projektovanju javnih zgrada. Bilo je prirodno da se oko tornja formira aneks kao osmougaoni paviljon, koji je sa tornjem kao centralnim delom povezan natkrivenim staklenim atrijumom sa solarnim panelima, objašnjava Rudnik Milanović.
On otkriva da se oktagon pojavljuje u raznim arhitektonskim formama, kako kod nas, tako i širom sveta.
Kod nas je on posebno važan kao element koji nosi glavnu kupolu mnogih crkvenih objekata, od kojih je veći broj njih deo zaštićenog nasleđa u Srbiji, poput manastira Žiča. Gradac, Dečani, Kalenić, Gračanica, Krušedol…
– Oktagon, odnosno osmougaonik, često se dovodi u vezu i sa kineskim simbolom Ba Gua, koji služi kao odličan metod za procenu energetskog polja u okruženju. Zato u mom projektu paviljona „Ekspo oktagonˮ predstavlja objekat sa posebnom energijom i energetskim poljem koji okružuje Teslin toranj i promoviše njegovu misiju vezanu za najefikasniji način korišćenja energije, posebno jer je objekat tornja planiran i kao energetski solarni kolektor, pojašnjava sagovornik.
U obrazloženju nagrade za njegov projekat koje je formulisao međunarodni žiri, sastavljen od uglednih naučnika, profesionalaca u kreativnom dizajnu i iskusnih preduzetnika, navodi se da „inovacije i eksperimenti i u 21. veku izazivaju značajno interesovanje globalne publike. Nagrađeni dizajn crpi inspiraciju iz kule Nikole Tesle, sa rekonstrukcijom Teslinog tornja kao vidikovca u jezgru kolekcije. Poseban detalj je platforma za posmatranje na vrhu kule. Stakleni atrijum nudi impresivan prizor za posetioce iz unutrašnjosti oktagona.
Ovaj dizajn simbolično predstavlja bezvremensko svemirsko vozilo za dolazak dobrog zdravlja i srećeˮ.
Inače, kompletan Rudnikov „Ekspo paviljonˮ je impresivnih dimenzija, s obzirom da je namenjen velikoj svetskoj izložbi. Kula sa vidikovcem na vrhu visoka je 57 metara i njena površina je 44 hiljade kvadrata. Prizemlje oktagona ima 88 hiljada kvadrata, prvi i drugi sprat, atrijum i zeleni krovni park pokrivaju 28 hiljada, što sve ukupno daje površinu od čak 215 hiljada kvadratnih metara.
Kad slikar projektuje
Doktor Aleksandar Rudnik Milanović kaže da njegovo interesovalje za rad i delo Nikole Tesle dugo traje.
– Tokom školovanja u Beogradu nas studente je ispred zgrade Arhitektonskog fakulteta svakodnevno dočekivao Tesla, odnosno njegova skulptura sa otvorenom knjigom. To me je podstaklo da jedan od radova kreiram u njegovu čast, jer je Nikola Tesla, pored statusa svetskog naučnika, do kraja života bio i ponosni Srbin. Iako je živeo u Americi, svaku priliku je koristio da podseti na svoje srpsko poreklo i korene pravoslavlja, koje je imao čvrsto utemeljenje u svom porodičnom stablu.
Priprema i zgrada projekta „Ekspo paviljonˮ trajali su više meseci.
– Izučavao sam brojne knjige o životu Nikole Tesle, kako bih osetio njegovo energetsko polje i napravio pristup kreiranju projekta. Takođe, još kao tinejdžer proučavao sam pristupe i dizajnu svemirskih stanica i letelica, pa Oktagon podseća i na svemirsku stanicu koja je prizemljena. Glavni izazov bio je povezati kulu sa oktagonom, što sam postigao pomoću stubova koji su dizajnirani tako da podsećaju na udare gromova, a ti stubovi služe i kao nosači za stakleni krov atrijuma, kaže Milanović.
Nažalost, njegov nagrađeni skulpturalni prikaz neće biti materijalizovan u Srbiji jer nije bilo prilike da on ovde bude zvanično predstavljen.
– Da je za srpski nacionalni paviljon namenjen izložbi „Ekspo 2027ˮ bio raspisan javni konkurs, svakako bih na njemu učestvovao. Konkurs je najavio glavni urbanista Beograda u Glasniku Inženjerske komore 2023. godine, ali ispostavilo se da je obmanuo javnost jer je umesto arhitektonskog konkursa sprovedena javna nabavka po pozivu i taj poziv je upućen jednom slikaru. Tako smo umesto svetskog konkursa dobili svetski skandal: ponuda za arhitektonski dizajn, i to za objekte od više desetina hiljada kvadratnih metara, data je slikaru koji, naravno, nije stručan da projektuje zahtevne javne građevine, ocenjuje dokazani arhitekta.
On kaže da je taj izabrani slikar, koga ne želi da imenuje, posle raspisa nabavke imao samo devet dana da ponudi projekat, što je takođe besmisleno.
– Predložio je formu koja je gotovo ista kao marokanski paviljon za „Ekspo Dubai 2020ˮ, a on je sličan jednom ranijem projektu pod nazivom „Metropolisˮ belgijske kompanije „DARKˮ. Tako naš nacionalni paviljon za „Ekspoˮ nema nikakve veze sa Srbijom i našim nasleđem u bilo kom smislu. Reč je o kopiji tradicionalne marokanske kuće i marokanskog zaštićenog nasleđa od strane UNESKA, koje se sada promoviše kao Nacionalni paviljon Srbije. Izgleda kao da državi neko namerno namešta projekte iskopiranih paviljona drugih država, jer arhitektonski plagijarizam u Srbiji poprima oblike epidemije.
„Oktagonˮ će naći mesto u svetu
Dakle, nagrađeni projekat Rudnika Milanovića neće zaživeti u Srbiji, ali možda hoće negde u svetu. Pošto su organizatori konkursa u Italiji bogato publikovali nagrađene radove, i tek će to raditi, oktagon inspirisan Nikolom Teslom već privlači pažnju zainteresovanih investitora.
– Cilj mi je da predstavim ovaj dizajn svim zemljama budućim domaćinima izložbe „Ekspoˮ koje su spremne da podrže Oktagon i Nikolu Teslu i istovremeno dobiju priliku da promovišu svoje nacionalne izume koji mogu poboljšati kvalitet života na našoj planeti. Reću ću da sam već imao prve kontakte sa organizatorima sajma „Ekspo Rijad 2030ˮ iz Saudijske Arabije, ali to je tek početak razgovora, objašnjava autor dizajna i dodaje – ako Srbija ne želi Teslin toranj, on će biti izgrađen tamo gde njegova dela poštuju.
A poštuju ga, naravno, u celom civilizovanom svetu, možda najviše u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Nikola Tesla proveo najveći deo života i ostvario najznačajnija naučna dostignuća.
– Oktagon je moguće postaviti u bilo kom „Ekspoˮ kompleksu, a moguće je i da bude na lokaciji nekadašnje Tesline laboratorije na Long Ajlendu gde je podignut njegov čuveni toranj, nažalost demontiran 1917. godine. Kad ovo kažem, otkriću za vaše novine da sam dobio poziv Tesline naučne fondacije u SAD da Oktagon predstavim u Americi. Postoji nagoveštaj da bi ta Fondacija radila na prikupljanju donacija za njegovu izgradnju. Takođe, imao sam prijem u našem Ministarstvu inostranih poslova kod gospođe koja vodi sektor za promociju Nikole Tesle i saradnju Srbije i SAD na tom polju. Njoj se moje rešenje izuzetno svidelo i predložila je da fontana koju sam dizajnirao kao prateći deo Oktagona bude izgrađena upravo na pomenutoj lokaciji u Americi.
Na kraju, ne baš u šali, Rudnik Milanović pominje i Ilona Maska, američkog milijardera, preduzetnika i inženjera, koji je, između ostalih, osnivač, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji „Teslaˮ.
– I Mask bi mogao da izgradi Oktagon kao jednu od njegovih centrala i kao omaž Teslinom opsednutošću umrežavanjem planete putem elektromagnetskih talasa, što je tema kojom se Mask bavi danas kao moderni Tesla, zaključuje Aleksandar Rudnik Milanović.
O TORNJU U KOLORADU
Neostvarena Teslina ideja
Početkom 20. veka Nikola Tesla postao je poznat po svom radu na naizmeničnoj struji, ali je imao i druge velike ideje. Tesla je izgradio džinovski toranj za slanje električne energije širom sveta, ali stvari se nisu odvijale onako kako je planirano.
Toranj je bio visok 57 metara, sa osnovom uramljenom drvetom, a džinovska kugla na vrhu, prečnika 20 metara, napravljena je od čelika. U zemlji ispod nalazili su se tuneli i sistem gvozdenog korena koji je prodirao duboko u zemlju. Tesla je verovao da je to toranj samo početak čitavog sistema, koji bi mogao da isporučuje struju bez žica – čitavom svetu.
U svojoj laboratoriji u Koloradu radio je na eksperimentu za bežični prenos, pokušavajući da struju pošalje celom svetu. Iz njegovih beleški o ovom radu teško je izvući precizne zaključke, ali čini se da je najmanje u jednoj situaciji imao uspeha. Na kraju, Tesla se vratio u NJujork, mada je ostao uveren da ovu ideju može da pretoči u stvarnost – u mnogo većoj meri.
Tesla je za ovaj posao od DŽ.P. Morgana obezbedio podršku od 150 hiljada dolara, jer je on bio zainteresovan za ideju o bežičnoj komunikaciji. U isto vreme italijanski pronalazač Guljelmo Markoni predstavio je sistem bežične telegrafije slanjem poruka sa brodova na kopno, ali Tesline ideje bile su veće.
Izgradnja tornja počela je 1901. godine na Long Ajlendu i Tesla je zamišljao da će to biti početak gradnje mreže kula – najmanje trideset širom sveta. Verovao je da će te kule/ tornjevi omogućiti slanje struje kroz atmosferu, u koju bi mogao da se uključi svako sa ispravnom opremom. Očekivanja su bila da će električna energija biti sveprisutna na planeti.
Ipak, ova Teslina ideja nikada ne bi uspela, jer se električna energija može preneti kroz vazduh, ali količina snage koja je potrebna za slanje bilo kog značajnog iznosa činio bi ovaj sistem nepraktičnim. Čak i da je pokušao da napravi mrežu kula, Tesla ne bi mogao da obezbedi toliko novca, jer Morgan nije više želeo da ga finansira.
Tesla je u projekat založio svoju imovinu, ali finansijski problemi su se povećavali. Na kraju je novi vlasnik 1917. godine odlučio da toranj uništi dinamitom i pretvori ga u metalni otpad. Posle prve eksplozije kula se nakrivila, a potom su je radnici srušili.
(„Zanimljiva geografija”)
DOSADAŠNJE MEĐUNARODNE NAGRADE
Najviše priznanja iz Italije
Osim brojnih nagrađenih projekata u zemlji, arhitekta dr Aleksandar Rudnik Milanović ima i više međunarodnih priznanja, neka od njih su:
2012: finalista za konkurs za Muzej na Tajvanu (Narodna Republika Kina), finalni krug selekcije
2014: bronzani trofej za konceptualni dizajn Muzeja za rad pod nazivom „The Vagrant” (A’ Design Award, Komo) Italija
2016: počasno priznanje za konceptualni dizajn kule sa parkom iznad pruge za London/ Vauxhall Linear Park/ „A’ Design Award” (A’ Design Award, Komo) Italija
2021: počasno priznanje za konceptualni dizajn – kula mešovite namene za zemlje Bliskog istoka pod nazivom „Abaya Tower” (A’ Design Award, Komo) Italija
2025: bronzani trofej za konceptualni dizajn za 2024/25. godinu za rad pod nazivom „Octagon” Ekspo paviljon (A’ Design Award, Komo) Italija
Piše: Miroslav Jovanović
