Kragujevčanin Matej Jokić osvojio je zlatnu medalju u šahu na Sportskim igrama mladih u Splitu.
Jedanaestogodišnjak je sa šest pobeda i jednom nerešenom partijom osvojio prvo mesto. Matej je na ovom takmičenju pobedio i gruzijskog velemajstora Arazmiparašvilija Zurabu.
U Splitu su se okupili takmičari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske. Konkurencija je bila velika, a Matej se takmičio u kadetskoj konkurenciji uzrasta do 13 godina.
– U Matejevoj konkurenciji je bilo osam takmičara iz regiona. Princip je da svi šahisti međusobno igraju. Matej igra brzopotezni šah, a klasični još uvek ne, kaže predsednik šahovskog kluba „Kaisaˮ Danijel Gajić.
Šest pobeda i remi
Matej je u pratnji oca boravio u Splitu šest dana. Takmičari iz regiona imaju šahovski „stažˮ i nisu bili „naivniˮ protivnici.
– Igrao sam sa šahistom iz Srbije i sa po dva takmičara iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Svi protivnici su bili dobri i trebalo je truda da se savladaju. Partija se igra na vreme, svaki igrač ima deset minuta plus pet sekundi i kada padne zastavica, taj igrač je izgubio, objašnjava Matej.
Ono što izdvaja kao veći uspeh od zlatnog odličja je pobeda nad velemajstorom iz Gruzije i u dosadašnjoj karijeri bilo mu je najteže da igra protiv njega.
– Za mene zlatna medalja znači uspeh i veoma sam ponosan na nju. Ali više od medalje mi znači partija sa velemajstorom, koja je trajala sat i po vremena, a završila se tako što mi je predao partiju, kaže Matej.
Atmosfera na takmičenju je bila pozitivna, nije bilo tenzija. Mladi Kragujevčanin je imao svega jedan remi, jer se partija igrala u ranim jutarnjim časovima, a njemu baš to vreme „ne ležiˮ.
– Kasnije se „probudioˮ. Više voli da igra noću. Kada bi imalo noćnih turnira, bio bi prvak sveta. Od druge partije, šest je dobio za redom i već je bilo izvesno da će da pobedi. Posle šeste partije nije morao ni da igra, ali je odigrao i tu, šaljivo priča Matejev otac Bojan.
Na završnoj večeri svi mladi šahisti imali su priliku da odigraju simultanku sa super velemajstorem iz Gruzije, koji je jedan od deset najboljih šahista na svetu.
– Najveći uspeh je što je sa jedanaest godina pobedio velemajstora (predsednika Svetske šahovske federacije) i Matej mu nije dao šansu da se „povratiˮ u igru, tvrdi otac.
Partija protiv Gruzijca je počela tako što je Matej, po savetu trenera Nikole Radovanovića, odigrao takozvano „otvaranje E-5ˮ.
– Otvaranja su bitna kako bi se znalo koji su prvih petnaestak poteza i kako bi u sredini igre figure stajale na dobrim pozicijama (u centru table). Matej je sam odigrao nastavak i priveo je kraju, objašnjava trener.
Šah – od treće godine
Matej Jokić pohađa peti razred Osnovne škole „Milutin i Draginja Todorovićˮ i odličan je đak. Šah je počeo da igra sa tri i po godine, a od 2021. je u šahovskom klubu „Kaisaˮ. U svet šaha uveo ga je otac Bojan, a najzanimljivije mu je što za svaki potez mora dobro da se promisli.
– Volim šah jer razmišljam u toku igre. Tata mi je rekao da sa njim mogu da igram samo šah, pošto volim i druge društvene igre, kaže ovaj dečak.
Kao trogodišnjak brzo je učio poteze i samostalno je dolazio do zaključaka kako koja figura finkcioniše.
– Kada je imao tri godine pokazao sam mu prve šahovske poteze i bio sam iznenađen kako ih je brzo upamtio i počeo samostalno da ih povezuje. Zajedno smo igrali do sedme godine, kada je prvi put otišao na školsko takmičenje. Bio je prvak škole, Kragujevca i kasnije regiona. Njegov talenat se potvrdio kada je samostalnim vežbanjem osvojio treće mesto na republičkom turniru, priča Bojan.
Što se tiče Matejevih dosadašnjih uspeha, osvojio je dve bronzane medalje na Balkanskom prvenstvu i bio je prvak države u kadetskoj kategoriji.
– Sve što može, osvojio je. Na takmičenjima gde nije uzeo prvo mesto, bio je među prva tri, kaže otac dečaka.
Matej se priprema za turnir tako što se najpre informiše o protivniku u šahovskoj bazi (koliko protivnik ima partija, koji mu je način igre…) i sa trenerom pokušava da spremi poteze koji bi mogli da iznenade konkurenta. Zatim se priprema otvaranje u kojem se smišlja prvih deset-petnaest poteza, a nakon toga sledi središnjica (računanje, kombinacije, izmena figura, napad na kralja…).
– U mlađim uzrastima dešavaju se previdi, jer početnici nemaju dovoljno iskustva. U završinici partije, kada ostane malo figura, treba da se znaju pravila kako bi umeli da se „snađuˮ, kaže trener Nikola.
Skup sport
Šah je sport koji je važan za razvoj mozga dece, jer je neophodno „uključiti sve vijugeˮ. Najbolje je početi sa treninzima u što mlađem uzrastu, ali nije kasno i od dvanaeste godine. Trening u ovom šahovskom klubu je svakog dana. Za decu do šest godina je dva puta nedeljno po četrdesetak minuta, a stariji vežbaju i po dva-tri sata.
– Ovo je igra važna za razvoj mozga. Dok traje partija, deca treba da razmišljaju unapred, deluju preventivno i budu oprezni. Bitno je da u igru uđu smireni i koncentrisani, kaže Danijel Gajić.
Prednosti šaha su putovanja po svetu, sticanje poznanstava i prijatelja. Osim toga, šahisti su vrlo promišljeni u donošenju životnih odluka.
– Jedan pogrešan potez u šahu dovodi do poraza. Zato je dobar jer doprinosi u donošenju pravih odluka, kaže Nikola Radovanović.
Veliki broj dece koja bi želela da se takmiče u ovom sportu, nemaju tu mogućnost, zato što su neophodna velika finansijska sredstva, koja roditelji ne mogu da im priušte ili nisu zainteresovani da ih usavršavaju u ovoj igri.
– Da jedan ozbiljan takmičar ode na turnir, potrebno je oko milion dinara. Veliko takmičenje traje nekoliko dana, a neophodni su troškovi za smeštaj, pratilac, treneri, hrana… Čak su i jednodnevni izleti skupi, kaže predsednik kluba Gajić.
Piše: Maja Đorđević
