JKP „Šumadija” u čijem sastavu posluju „Gradska groblja” povećalo je cenu pogrebnih usluga za 10 posto po odluci Privremenog organa grada Kragujevca sa primenom od 1. februara ove godine. Međutim, nisu linearno podigli cene baš svih usluga, bilo je i izuzetaka – recimo grobnice i to one najskuplje, mermerne, sa više kovčega ostale su na istom nivou kao pre ovog poskupljenja, jer su im cene ionako jake i deset odsto na postojeću cenu bilo bi mnogo. A takve grobnice dosežu cenu i do milion i po dinara i retko ko može to da priušti.
Po novom tarifniku naknada za godišnje održavanje jednog grobnog mesta porasla je na 924, a godišnja naknada za zakup po grobnom mestu na 506 dinara, bez obzira o kom groblju je reč, što je prihvatljivo za svačiji džep.
– Gledali smo da posupljenje bude najviše deset posto, generalno sve je poskupelo, ali ima nekih stvari koje nismo dirali. Održavanje i zakup, uskladili smo sa rastom cena na malo, i za nekih 60 dinara je otišlo naviše po grobnom mestu, tako da to nije puno. Ranije je bila praksa da za četiri – pet godina bude povećanje za 30-40 procenata, a ovako gledamo da ispratimo cene i vežemo za rast cena na malo, kaže Darko Zečević, rukovodilac sektora Groblja.
Po novom cenovniku jednogrobna mesta sa mogućnošću sahrane dva pokojnika na Varoškom groblju, i to ona osnovna varijanta „impala” iznosi 683.000 dinara. To znači da ima samo horizontalno kamen i sa strane „prano zrno”. Kada je recimo sve u kamenu, što je i najskuplja opcija, cena je 860.000 dinara i nju praktično diktira vrsta granita.
Najjeftinije jednogrobno mesto je na betoniranoj parceli – 130.000 dinara na Bozmanu, što bi se reklo klasično sahranjivanje.
Međutim i tu ima razlike u zavisnosti od zone sahranjivanja, a postoje tri na Bozmanu. Prva je oko crkve, kapele i upravne zgrade, i tu najjeftinije jednogrobno mesto košta 300.000 dinara, druga zona je poviše kapela, nekih stotinak metara i tamo je jedan grob 180.000 dinara, a treća zona je na nekih 200-300 metara od upravne zgrade i dalje i košta 130.000 dinara. Dvogrobno mesto košta oko 170.000 dinara.
Ali zato jednogrobna mesta na Palilulskom, Varoškom i Sušičkom groblju, kojih pri tom retko ima, imaju jedinstvenu cenu od 395.000 dinara. Ova groblja se inače računaju kao ekstra zona i nije bitno gde se konkretno grobno mesto nalazi na tim grobljima.
U ponudi i dalje su ostale najskuplje dvogrobne grobnice, gde može da se sahrani četvoro pokojnika, mada im, kako kaže Darko Zečević, nisu menjali cene, jer i najmanja nivelacija se uhvati mnogo. Ozidane grobnice sa poklopnim pločama, konkretno na Bozmanu, nalaze se do same crkve i one su oko milion i po dinara za četiri osobe. Postoje i jednogrobne 1/2 dakle, mada su ređe.
Najjeftinije je sahranjivanje na novoj parceli groblja u Malim Pčelicama, koju je grad otkupio i dao „Gradskim grobljima” na upravljanje, pre tri godine. Ali, na ovom groblju mogu se sahranjivati samo meštani koji žive na teritoriji Malih Pčelica, Stanova i Višnjaka, dakle nije namenjeno za sve stanovnike Kragujevca. Razlog tome je što je groblje u Stanovu popunjeno i nema mogućnost daljeg širenja i sahranjivanja, a isti slučaj je i u Malim Pčelicama sa starim grobljem.
– U tom naselju jedno mesto košta 93.000 dinara sa betonskim opsegom i trotoarom, a imaju mogućnost i sa kamenim opsegom, što je nešto skuplje. Tamo su zemljane parcele i na drugi način se one uređuju, jer je i teren nepristupačniji – ima i pad, tako da sve to utiče na formiranje cene, objašnjava naš sagovornik.
Proširen Bozman za hektar
Troškovi ukopa su 12.300 dinara, bez obzira na kom se groblju sahranjuje – Bozman, Varoško, Sušičko, Palilule i nova parcela na Pčeličkom groblju. Uz to idu troškovi prevoza, hladnjače, preuzimanje pokojnika, oblačenje… To se na kraju nakupi i ne može se tačno reći koliko jedna sahrana košta, jer raspon cene kovčega je od 23.000 dinara za takozvani „socijalac” do 237.000 za bolji hrastov, oko 4.000-5.000 dinara košta krstača, pa pokrov 1.800… Upotreba kapele 3.570 dinara…
Znajući u kakvoj se finansijskoj situaciji nalazi veći deo naše populacije, rukovodstvo Sektora groblja je građanima ponudilo povlastice da nešto mogu platiti i na rate.
– Znam da je praksa u Beogradu i Novom Sadu da se traškovi sahrane, to jest ukopa i svega propratnog što ide, izmiri pre sahrane. E, kod nas to nije praksa. Mi našim sugrađanima izlazimo u susret u smislu da nakon sahrane, sačekamo nedelju dana da ljudi dođu sebi, objašnjava Darko Zečević.
Velika je pomoć plaćanje na rate, pogotovo kada kupuju novo grobno mesto, jer su ti troškovi malo veći. Inače, za vreme pandemije Bozman se proširio za još jedan hektar. Dve parcele su popunjene mnogo brže za vreme kovida no inače. Naš sagovornik kao primer navodi decembar te godine kada su obavili čak 182 sahrane na svim grobljima kojim upravljaju, a neki prosek je između 60-70 sahrana mesečno. Ukupno oni gazduju sa 20.000 grobnih mesta, naplata zakupnine nije loša, s tom što dosta njih godinama ne plaća zakup iako im šalju račune i opomene.
A kako stojimo sa grobnim mestima na Sušičkom, Palilulskom i Varoškom groblju?
– Ta groblja nisu konzervirana, kako se misli. I dalje na Varoškom, Palilulskom, a Sušičkom groblju, ređe, ima sahrana gde je neko sahranio jednog od roditelja, pa je ostalo prostora da se sahrani drugi. U skladu sa zakonom i Odlukom o sahranjivanju gledamo da našim sugrađanima, kad god postoji mogućnost da sahrane nekog svog, izađemo u susret da ne bi zakupljivali novo grobno mesto. Kad se zatvori taj krug u nekom trenutku, zatvoriće se i konzerviti ta groblja, niko ne beži od toga. Ali, za sada još uvek obavljamo sahranjivanje, a ponajviše na Varoškom groblju kaže Zečević.
Po njegovim rečima najveća zainteresovanost je za Varoško groblje, bilo da se kupi nova paracela ili da se ljude sahrane na postojeće. Pošto je taj prostor ograničen ovo preduzeće se opredelilo za prekopavanje grobnih mesta neplatiša, iako to nije popularna metoda, o čemu svedoče gomile armiranog betona i naslaganih nadgrobnih spomenika jedan preko drugog baš na Gradskom groblju.
Zainteresovanim kupcima se nude i klasična grobna mesta, ili grobnice koje su podigli na mestima starih. Jedno takvo ukopano dvogrobno mesto košta oko pola miliona dinara, pa naviše – u zavisnosti od opremljenosti. Postoji mogućnost dubljeg ukopavanja da mogu da se sahranjuju jedni preko drugih.
– Imamo situaciju gde su čitave porodice preminule, pa neplaćanja… Odlukom o sahranjivanju nakon deset godina mi stičemo uslov da ta grobna mesta vratimo sebi na korišćenje, međutim i tu smo neku granicu pomerili na 20 i 30 godina. Ostale ne diramo, kaže Zečević.
Posmrtni ostaci osoba čije grobove prekopavaju završavaju u kolektivnoj grobnici na Bozmanu – u osarijumu (to je grobnica sa policama gde se kosti čuvaju u specijalnim vrećama sa brojevima).
– Ja sam 17 godina zaposlen na groblju i nismo imali ni jedan slučaj do sada da je neko nekoga tražio, nakon što smo mi to sproveli i rešili na ovaj način s osarijumom, tvrdi Zečević.
FORMIRANJE GROBLJA ZA KUĆNE LJUBIMCE
Krematorijum za životinje pre nego za ljude
Kako iz godine u godinu raste broj kućnih ljubimaca, tako se pojavila potreba i za njihovim uređenim sahranjivanjem. Na tu nužnost su prvi upozorili veterinari, što znači da i Kragujevac u bliskoj budućnosti može da očekuje formiranje jednog ovakog groblja.
Prvi u ovaj poduhvat krenuo je Beograd i već tri godine su u postupku za odobrenje lokacije i svih propratnih sadržaja. Njihovim stopama krenuće i Kragujevac, čim prestonički profunkcioniše. Išli su kod kolega u Beograd, pogledali njihov projekat i dokumentaciju koja je, kako kaže rukovodilac Groblja, preobimna.
– O lokaciji morali bismo da se dogovorimo sa svojim osnivačem, jer bi nam gradska uprava opredelila, odnosno kupila parcelu i dala na upravljanje. Definitivno nema drugog načina da se pohrane ostaci, a da se ne spale, što je najbitnije zbog zemljišta, podzemnih voda i zdravlja ljudi… To je ključ, pa sve ono propratno, lokacija, i još mnogo toga, kaže Darko Zečević.
Inače, groblje za kućne ljubimce ne može da bude u sklopu groblja gde se ljudi sahranjuju, nego na nekoj novoj odvojenoj parceli.