Da sa projektom „Čista Srbija” u Kragujevcu nešto ozbiljno škripi i da je tempo radova daleko od najavljenog govore izjave zvaničnika s kraja prošle i početka ove godine da je izgrađeno 37 kilometara kanalizacione mreže, od planirana 42 u „prvoj fazi”. To je urađeno uglavnom u prigradskim naseljima oko grada za tri godine, a najavljeno je na velika zvona da će se u centru Šumadije u okviru ovog projekta izgraditi 360 kilometara kanalizacije.
Ako bi se nastavilo ovim tempom, na preostalu obećanu kanalizaciju čekaće se više od 20 godina. No, zvaničnici grada se na to mnogo ne obaziru, već posećuju gradilišta i najavljuju kraj prve i početak „druge faze” projekta. Tako je gradonačelnik Nikola Dašić u avgustu prošle godine obišao gradilište na postavljanju kanalizacije u jednom okolnom selu, najavljujući „drugu fazu” projekta.
Rekao je da je prva faza pri kraju, a da će drugom biti obuhvaćeni zamena i izgradnja novih kanalizacionih kapaciteta u centru grada. Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika bio je konkretniji, pa je rekao tokom prošlog leta da „uskoro treba da bude potpisan ugovor za drugu fazu projekta koji podrazumeva rekonstrukciju centralnih gradskih ulica.
Da li je grad „ispao” iz projekta?
Nikola Nešić, šef opozicione odborničke grupe „Nova snaga” u Skupštini grada, smatra da je Kragujevac „ispao” iz projekta „Čista Srbija”, jer je potpisivanje „druge faze” projekta bilo upriličeno u Vladi Srbije još u leto 2023. godine. Među potpisnicima tog ugovora nije bilo Kragujevca, što znači da on nije u ovoj fazi projekta, zaključak je Nešića.
I zaista, na sajtu „Čista Srbija” još 12. maja 2023. godine objavljeno je da su potpisani aneksi ugovora, čime je praktično započeta druga faza projekta, te da su ugovori „potpisani sa još osam lokalnih samouprava”. Ovo može da se tumači da su one pridodate onima koje su već ranije potpisale, ali i ne mora. Tadašnji ministar građevine Goran Vesić izjavio je ovom prilikom da ukupna investicija Projekta „Čista Srbija” iznosi 3,5 milijardi evra, a da je ukupna vrednost projekata potpisanih sa ovih osam opština 213 miliona evra.
Nešić ističe da Kragujevcu nikako nije smelo da se desi da ga, po njegovom mišljenju, nema u drugoj fazi i da on mora da bude prisutan u svakoj fazi zbog izuzetno loše pokrivenosti grada kanalizacijom i zbog veoma stare instalacije u užem centru grada. Drugi razlog je što se očekivalo da projekat uposli gradski „Vodovod i kanalizaciju” i omogući im povećanje prihoda jer je, kako kaže, poznato da ovo javno preduzeće nema dovoljno sredstava da isplati plate.
Ovaj odbornik napominje da je bio uporan i tokom 12 skupštinskih sednica tražio je projektnu dolumentaciju za objekte koji će u Kragujevcu biti urađeni u sklopu „Čiste Srbije”. Na kraju ih je dobio, kombinujući i neke od Odbora za izgradnju Skupštine Srbije, čiji je bio član kao poslanik. Nešić je tada zaključio da je Kragujevac radio u ovom projektu „najbolje od najgorih” gledajući ostale opštine po Srbiji, ali da to nije bilo dovoljno, da je trebalo imati aktivniji stav i sa projektima se nametnuti da mi dobijemo više poslova, a ne da sve pokupe iste firme kao glavni izvođači, kao što su „Milenijum tim” ili „Južna Bačka” ili neko treći, uvek ista preduzeća, dok je naš „Vodovod” ostao samo podizvođač, smatra Nešić.
Zapravo, kako je pisano na početku rada na ovom projektu, glavni izviđač na nivou cele zemlje je kineska kompanija CRBC, koja potom bira svoje podizvođače, a oni svoje…
Gradska vlast bez uticaja u Beogradu
Odbornik Nešić ističe da je izrada projektne dokumentacije u ovakvim poslovima dužnost grada jer je logično da ako za nešto aplicirate imate i spremne projekte i da u tom delu nije smelo da se kasni ili podbaci. Sada, kada nas, kako kaže, nema u drugom delu projekta grad hoće to da kompenzuje tako što su odredili 200 miliona dinara iz novog budžeta za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže.
– Ja mislim da je to samo jedna upakovana priča, to ćemo njima prebaciti za eventualne havarije, a ostatak za tekuću likvidnost. „Vodovod”, kao što svi znamo, nema sredstva da isplati plate, zaključuje Nešić.
U svemu ovome veliku ulogu igra, po njemu, loša kadrovska postava na vrhu grada, jer smatra da Nikola Dašić nije izgradio poziciju i nema uticaja da brani kragujevačke interese u vrhu naprednjačke vlasti u Beogradu, što potvrđuje i podatak da on i ovde u gradu postoji neko ko je nadležan nad njim, a to je Bojan Bajagić, regionalni koordinator stranke, tvrdi Nešić.
Ako je tako onda ne treba mnogo da iznenađuje što u toj atmosferi tajnovitosti i netransparentnosti gotovo niko i ne pominje šta je sa dva velika projekta koji bi trebalo da se realizuju u trećoj faze „Čiste Srbije”. Prvi je izgradnja tri velika postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, i to u Cvetojevcu, pored starog koje je odslužilo vek, u Batočini i Stragarima.
Ta tri postrojenja u paketu sa najavljenih 360 kilometara kanalizacije trebalo je da koštaju 190 miliona evra, dok je najveće i najskuplje postrojenje trebalo da bude moderna komunalna deponija „Vitlište” za koju je planirano 118 miliona evra. Sada se ovi projekti ne pominju, a cela kampanja „Čista Srbija”, prema izjavi Ivice Momčilovića, kada je bio zamenik gradonačelnika 2021. godine, treba da traje pet godina i da se završi krajem 2026. godine.
Dotle teško da će i temelji ovih velikih građevina biti postavljeni. Može li Kragujevac da ispadne trajno i iz treće faze „Čiste Srbije”? Nikola Nešić ne zna odgovor, dopuštajući da grad možda i može da se vrati u fazu tri, ali ostaje nerazjašnjeno zašto smo preskočili fazu dva.
– Opet se vraćamo na pozicioniranje gradske vlasti. Pitanje je koliko država para ima, koliko su spremni da se zaduže za projekat, kaže Nešić.
U isto vreme na sajtu projekta „Čista Srbija” osmog februara objavljena je vest da se u Kragujevcu radi i da je započela izgradnja tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Međutim, iako su gradilišta po ovom sajtu locirana u kragujevačkoj opštini, to ne odgovara ni geografskoj ni zvaničnoj upravnoj podeli opština. Naime, ova tri mesta gde se gradi su Gruža, Knić i Kusovac – Toponica, sva tri u Opštini Knić, čime se sajt grubo ogrešio o tu malu lokalnu upravu i bio velikodušan prema Kragujevcu, pripisujuću mu nešto što nije njegovo.
Piše: Miloš Pantić
