Već duže vreme radovi na zgradi Uprave za vanredne situacije i Vatrogasno-spasilačke brigade, ili drugačije novom Vatrogasnom domu u Šukinoj ulici, obustavljeni su. Šta je razlog tome samo se nagađa, a zvaničan odgovor nije uspeo da dobije ni narodni poslanik Dalibor Jekić od ministra Unutrašnjih poslova Ivice Dačića u čijoj ingerenciji su i vatrogasno-spasilačke jedinice. Ovo, međutim, neće sprečiti Jekića da ponovi pitanje samo u drugoj formi, pozivajući se ovog puta na Zakon o dostupnosti informacija od javnog začaja.
Ukoliko se zakon još uvek poštuje, a trebalo bi, Kragujevčani će bar na taj posredni način biti informisani o ovom bitnom pitanju vezanom za njihovu ličnu bezbednost i bezbednost njihove imovine. Možda saznaju tako i kada je novi rok za završetak radova na zdanju od 2.700 kvadratnih metara.
Podsetimo, novembra 2022. godine kamen temeljac za novi takozvani Vatrogasni dom položili su gradonačelnik Nikola Dašić i tadašnji ministar policije Bratislav Gašić. Od tada je ministar više puta davao izjave da će useljenje u novi prostor biti u drugoj polivini 2024. godine, što se ni do danas nije desilo. Obećao je i da biti jedan od najsavremenijih i najopremljenijih vatrogasno-spasilačkih objekata u Srbiji sa 20 vatrogasno spasilačkih vozila.
– Novi objekat će omogućiti da dve vatrogasno-spasilačke jednice Kragujevac i „Zastava” konačno budu na jednom mestu, jedinstveno reaguju sa najsavremenijom opremom, što će dati značajan doprinos većoj bezbednosti svih građana Šumadijskog upravnog okruga, izjavio je Gašić 15. septembra 2022.
Već naredne godine, došlo je do izmene projektne dokumentacije. Radovi su zbog toga privremeno bili usporeni, po rečima pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, Luke Čaušića, koji je bio prisutan i prilikom postavljanja kamena temeljca.
On je izjavio za list „Danas” 24. marta 2023. godine da se nastavljaju radovi na fundiranju objekta.
– Građevinske mašine spremne su da već od sutra budu angažovane na nastavku radova na izgradnji novog objekta, nakon dodatnih geomehaničkih ispitivanja tla koja su ukazala na neophodnost izmene Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje koje je izradilo JP „Urbanizam” iz Kragujevca. Na lokaciji na kojoj će biti izgrađen moderan objekat od 2.700 metara kvadratnih, iako je izmena projekta podrazumevala odlaganje početka radova, u prethodnom periodu izvršeno je ograđivanje placa, određivanje kote pomenutog objekta, urađen je iskop na projektovanoj dubini i izvršeno tamponiranje.
Čaušević je, takođe, nagovestio da je završetak izgradnje prve faze planiran do kraja godine. „Izgradnja nove zgrade, nakon 80 godina, doprineće znatno većoj efikasnosti i bržem reagovanju vatrogasaca u svim vanrednim događajima i u pružanju pomoći našim građanima“.
Onda je prošla cela 2024, i samo dva meseca nas deli i od završetka 2025. i ništa od finiširanja. Zašto?
-Kao što vidimo, na kraju smo i 2025. godine, a Vatrogasni dom je u zoni sive gradnje i niko ne daje odgovor kada će se nastaviti radovi na završetku ovog objekta, kaže Dalibor Jekić, narodni poslanik, odbornik Skupštine grada i predsednik Izvršnog odbora Stranke Slobode i pravde.
Po njegovim rečima kragujevački Vatrogasni dom košta državu Republike Srbije 2,4 miliona evra.
Uklonjen i kontejner
– Po našim informacijama, ovaj projekat je stao zato što ima probleme sa statikom. Ugrađeni su šipovi koji su duplo manje dužine od predviđenih, odnosno potrebnih šipova i radi se na rešavanju tog pitanja, kaže Jekić, dodajući da je više puta kao narodni poslanik postavio pitanje ministru Dačiću.
– Ministre Dačiću, kažite građanima i vatrogascima Kragujevca ko je kriv što je obustavljena dalja gradnja, šta ste preduzeli po pitanju nastavka gradnje i da li ćete podneti tužbu protiv izvođača, projektanta ili nadzornog organa, pitao je poslanik SSP.
On tvrdi da nisu dobili odgovor do dana današnjeg.
– Videli smo otvaranje Vatrogasnog doma u Lapovu, kome su prisustvovali predsednik Vlade Đuro Macut i ministar Ivica Dačić, a i čelnici grada Kragujevca, koji verovatno i nisu iskoristili priliku da pitaju kada će se nastaviti radovi na našem vatrogasnom domu, koji je od izuzetnog značaja za grad. To jeste dobra investicija, ali je u problemu, naglašava Jekić uz konstataciju da je izvođač radova bio „Jadran”, jedna od firmi koja je, kako tvrdi, bliska Srpskoj naprednoj stranci.
Pre nekoliko meseci je uklonjen i kontejner, što znači da skorije neće biti nastavljena izgradnja Vatrogasnog doma.
– Ali, ja ću se zvanično još jedanput obratiti ministru Unutrašnjih poslova, kao poslanik i pitaću ga kada će biti nastavljeni radovi na novom objektu. Pozvaćemo se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, jer smatram ako je u pitanju novac građana Srbije i da 2,4 miliona evra nisu mala sredstva koja su izdvojena za izgradnju ovog objekta, kaže Dalibor Jekić.
Insistiranje na odgovornosti
Po njegovim rečima, objekat treba da bude u funkciji građana i zaštite imovine, jer svedoci smo velikog broja požara koji su se dešavali u prethodnom periodu, zbog čega je novi vatrogasni dom i te kako potreban.
– Smatram da bi se postigao mnogo veći stepen efikasnosti vatrogasne jedinice i brzina reakcije jer je nova lokacija ispod sajmišta mnogo bolja od postojeće u centru grada, kaže Jekić.
Po njemu, kako trenutno stvari stoje neće skorije krenuti ni realizacija izgradnje još jednog manjeg vatrogasnog objekta na potezu Erdoglija – Kolonija koji bi pokrio potrebe stanovništa tog dela grada, kako je prvobitno bilo planirano kad i gradnja Vatrogasnog doma u Lapovu.
I dalje čitav posao se odvija preko preko starog Vatrogasnog doma koga je za 90 godina vreme pregazilo. Nema nikakve dileme da nije na adekvatnom mestu i da sigurno usporava reakciju vatrogsaca, jer smo svi svesni gužvi u saobraćaju koje su prisutne u Kragujevcu pogotovo u poslednje dve godine.
– Verovatno bi se postigao još veći stepen zaštite izgradnjom još jednog manjeg vatrogasnog doma u Erdogliji, Koloniji ili nekoj drugoj lokaciji. Svesni smo da se grad dosta proširio i ima mnogo više privrednih subjekata nego nekada i sve to sada treba zaštititi od potencijalnih požara i nekih drugih neželjenih situacija, kaže Jekić.
Po njegovom mišljenju, objekat koji je sada u upotrebi kasnije treba staviti u funkciju kulture, jer smo svedoci, kako ističe, da Kragujevac ima problem sa prostorima koji služe ovoj nameni. Kulturne manifesrtacije se održavaju u neadekvatnim prostorima, što, po Jekiću, nije primereno za grad koji je četvrti po veličini u Srbiji.
– Sa druge strane, moramo da pomenemo stav Stranke Slobode i pravde, da MUP ne treba da bude smešten u zgradi Skupštine grada, već da Policijska uprva treba da dobije adekvatnu zgradu. Uopšte ne shvatamo zašto se ne radi na rešavanju i tog problema. Mislimo, pre svega, na zgradu Komande korpusa, koja je u vlasništvu države, odnosno Ministarstva odbrane, prazna je i propada. Po nama, ona je adekvatna za zgradu gde treba da bude smešteno Ministarstvo unutrašnjih poslova, kaže naš sagovornik.
No, to je ipak viša politika međusektorskih državnih organa. Dok oni političe i kalkulišu građani ispaštaju. U Dom samoupravljača idu po lična dokumenta, u Opštinsku zgradu po drugim policijskim osnovama,
Saobraćajna policija je smeštena u pošti kod Šest tolola, a vatrogasci su na istom mestu od 1933. godine i nepromenjenim smeštajnim kapacitetima od 800 kvadrata i kule od još 150 kvadrata.
PLANOVI ZA STARI VATROGASNI DOM, ZADUŽBINU JELENE RADOJKIĆ
I legat i spomenik kulture
Požarni ili Vatrogasni dom u Ulici Miloja Pavlovića 1 predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture, odlukom Vlade Republike Srbije od 27. jula 2001. godine. A šta će posle preseljenja biti sa njim?
– Zgrada će biti sačuvana kao deo kulturne baštine grada Kragujevca. Dugoročna ideja je da se u jednom delu tog prostora napravi Muzej vatrogastva, imajući u vidu istorijski značaj osnivanja prvog Vatrogasnog društva u Kragujevcu.
U zgradi će ostati jedna profesionalna vatrogasna jedinica za potrebe reagovanja u užem centru grada.
Grad Kragujevac, u saradnji sa Ministarstvom kulture i Ministarstvom unutrašnjih poslova, pokrenuće projekat rekonstrukcije, koji podrazumeva sanaciju fasade, a projekat će finansirati grad.
Imajući u vidu da je reč o legatu i spomeniku kulture, svaka rekonstrukcija podrazumeva posebne procedure i dobijanje saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, rečeno je u zvaničnom odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova, koje gazduje objektom zaveštanim Dobrovoljnom vatrogasnom društvu 1933. godine.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture stoji da „zgrada Vatrogasni dom predstavlja reprezentativni objekat eklektizma. Neki od najvećih arhitekata toga vremena kod nas udružili su se na ovom projektu: Mihailo Radovanović, Đorđe Kovaljevski i Radoslav Milosavljević. To je monumentalna ugaona zgrada, modernog arhitektonskog izraza, sa podrumom, prizemljem i petospratnom osmatračkom kulom sa terasom. Sagrađena je od opeke, kamena i armiranog betona, sa primenom velikih konstruktivnih raspona. Pored osnovne namene, objekat je od samog otvaranja bio stecište javnog i kulturnog života grada”. Starije generacije pamte čuvene igranke u Vatrogasnom domu.
Inače, Vatrogasni dom u Kragujevcu ili Požarni dom, namenski je napravljen sredstvima Jelene Radojkić i njene porodice 1933. godine. U želji da sačuva uspomenu na sebe, svog pokojnog muža Nikolu Radojkića, bivšeg blagajnika Ministarstva prosvete i na pokojnu kćer Biseniju, osamdesetogodišnja Jelena Radojkić, odlučila je da sagradi Požarni dom kao zadužbinu u gradu za koji je vezuju uspomene. Izdvojila je 300.000 dinara i o svojim namerama izvestila je jula 1933. godine predsednika opštine Vojislava Kalanovića, koji je njenu ponudu oberučke prihvatio.
– Za Požarni dom se odlučila smatrajući da dobrovoljna vatrogasna četa služi visokohumanim ciljevima i da su njene usluge jako potrebne i korisne narodu u svako doba, napisla je Gordana Jocić u knjizi o legatima „Pitoma loza”, izdavača „Svetlost”, 2004. godine. Međutim, sredstva darodavke od 300.000 tadašnjih dinara nisu bila dovoljna da se posao završi do kraja, zbog čega se Skupština opštine obratila drugim donatorima za pomoć. Odazvalo se njih 60. Na kraju je objekat koštao duplo više, što će mnogo godina kasnije dovesti u pitanje zadužbinski status. Pošto se tu pre radi o donatorstvu nego zadužbinarstvu, gradski oci 1990. godine potegli su to pitanje, očito imajući drugačije planove za Požarni dom. Razmatrana je mogućnost da se Vatrogasni dom pretvori u Dom za kulturno-zabavne i društvene potrebe omladine, kako je bilo i zapisano u programu tadašnjeg samodoprinosa. Hteli su da ga rekonstruišu i dograde, jer će ionako novi Vatrogasni dom da se gradi na prostoru između „Zastavinog servisa” i Carine.
Inače, U prisustvu predstavnika oppštine kragujevačke, i sreskih vlasti, Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, kao i građana Kragujevca, postavljen je kamen temeljac Vatrogasnog doma,17. septembra 1933. godine. Izvođači radova su bili Vasa Nikolić i Živojin Naumović. Ovaj objekat je izgrađen za manje od godinu dana. Zadužbinar Jelena Radojkić, za gradnju vatrogasnog doma, uplatila je celokupan iznos i isto toliko su prikupili Opština i građani svojim dobrovoljnim prilozima. Takođe su i prodavane hartije od vrednosti (obveznice).
Piše Elizabeta Jovanović
