ZAŠTO JE VAŽNO DA SE ČISTI ZA KUĆNIM LJUBIMCIMA: Rešenje u povećanju kazni

Svaki put kad zgazite u travu u bilo kom delu grada u opasnosti ste da naletite na neku od čestih „mina” koju su za sobom ostavili neki pas i njegov neodgovorni vlasnik. Sa ovim problemom mnogo puta su se sreli oni koji održavaju zelene površine, a njihove alatke, trimeri, znaju i te kako da „rasprskaju” stvar. Osim što izaziva gadljivost i neprijatnost, ovakva situacija može doneti i zarazne bolesti.

To je bio povod da od marta ove godine neformlana grupa na čelu sa našom sugrađankom Jelenom Pavlović pokrene projekat „Čist Kragujevac – bez iznenađenja” koji su podržali EU resusrs centar i Beogradska otvorena škola.

U okviru ovog projekta pokrenuli su peticiju kojom traže povećanje kazni za nesavesne vlasnike pasa, izveštavanje Komunalne policije o broju izrečenih kazni, postavljanje držača za kesice koji su najavljivani još pre dve godine i postavljanje edukativnih tabli, kako bi se objasnilo zašto je važno da se čisti za ljubimcima.

Tri kazne za godinu dana

– Ideja je potekla od momenta kada smo iz vaših novina saznali da je Institut za javno zdravlje objavio podatke o tome koliko je u Kragujevcu zaraženo zemljište. Analize uzoraka zemljišta uzetog na više lokacija u gradu pokazale su prisustvo jaja parazita pasa i mačaka u visokom procentu. Ispostavilo se da od 94 uzorka, uzetih na dubini od osam centimetara, čak u 61 uzorku pronađena su jaja parazita. Tu vrstu analize pre kragujevačkog Instituta jedino je u Srbiji uradio beogradski 2018. godine. Koliki je to rizik po zdravlje dece koja najlakše „pokupe” jajašca parazita u kontaktu sa životinjama i igri po zelenim površinama, nije teško pretpostaviti. Ovo je tema o kojoj treba što više da se govori, kako bi se ljudi promenili, objašnjava Jelena Pavlović.

Ona tvrdi da je još pre dve godine upućen predlog gradu da na vidnim mestima postavi držače sa kesicama za skupljanje psećeg izmeta, ali to nije učinjeno.

– Postalo je nemoguće da se hoda po travi, a da se ne ugazi u pseći izmet i to je sada problem koliko sa aspekta vizuelnog, toliko i sa higijenskog, zdravstvenog, ekološkog.

Grad je, doduše, propisao kazne za nesavesne vlasnike pasa u iznosu od 5.000 dinara, ali Komunalna policija koja je za to nadležna teško se „hvata” za papir i olovku. Iako se svakodnevno mogu sresti oni koji okrenu glavu na drugu stranu kada njihov ljubimac obavi svoju fiziološku potrebu, tokom prošle godine napisane su samo tri kazne za ovaj prekršaj!?

Sa ovim problemom, nažalost, sreću se sve lokalne samouprave, a način na koji su mnoge to rešile je kažnjavanje. Tako na primer, pošto molbe i upozorenja nisu pomogliu u Novom Sadu su uvedene kazne u visini od 25.000 dinara i redovno se naplaćuju. Na ovaj način mnogo se toga promenilo i gotovo da više nema onih koji ne čiste za svojim ljubimcima. Za posao naplate kazni zadužena je Komunalna policija, koja to obavlja na licu mesta.

Vaspitna mera – po džepu

– U razgovoru sa ljudima na terenu uočili smo da postoji interesovanje građana za pokretanje peticije kojom tražimo povećanje kazni, izveštavanje Komunalne policije na mesečnom nivou o broju kazni izrečenih u prethodnom mesecu, postavljanje držača za kesice koji su najavljivani još pre dve godine, bar na prometnim mestima i postavljanje edukativnih tabli, jer potrebno je da se objasni zašto je važno da se čisti za ljubimcima, kaže naša sagovornica.

Ona napominje da je primetno sve više onih koji to redovno rade, ali ima i onih drugih koji to ne čine, pa je je jedini način da se prevaspitaju, ako nikako drugačije, kažnjavanjem. Sve što radimo zasniva se na molbama, kaže, a molba je da se peticijom nešto promeni, da učinimo da svima bude bolje, da uslovi za život budu bolji i da nesmetano šetamo po travi.

Inače, projekat se završava krajem juna, a do sada je više od 200 Kragujevčana potpisalo peticiju. Očekuje se da će do kraja meseca skupiti 500 potpisa, a zatim će listu poslati na adrese svih onih koji učestvuju u donošenju odluka u gradu – gradonačelniku, Gradskom veću, Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine, Komunalnoj inspekciji.

– Očekujem da će neko od njih da reaguje i da će se nešto promeniti, optimistična je Jelena.

Veoma je važno što su zvanična udruženja prepoznala značaj ove akcije i što podržavaju takve aktivnosti po svim gradovima u Srbiji.

– Nama je ovo značajno jer smo potpuno neprofitni i ne dobijamo ni od koga novac, ne tražimo ni donacije. Potrebno je samo da neko plati štampanje flajera, izradu video snimka, sponzorisanje na društvenim mrežama, jer u suprotnom sve bismo morali da finansiramo iz svog džepa, kaže Jelena.

Inače, najuži tim sa kojim radi čine tri člana, ali kada organizuju otvorene akcije pozivaju i sugrađane i zajedno dele propagandni materijal, pričaju sa njima, objašnjavaju im šta rade. Jeleni nije prvi put da se bavi društveno korisnim aktovnostima i ima dosta iskustva u tome. Poslednja akcija bila je namenjena vozačima i bahatom parkiranju, a redovno organizuju i akcije čišćenja „zavrni rukave”, gde je učestvovalo više od 40 ljudi. Za akciju „Zasadi svoje drvo i gledaj kako raste” prijavilo se više ljudi nego što je bilo sadnica. Sve što ova grupa radi može se pratiti na sajtu „Dešavanja u našem gradu”.

UPOZORENJE INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE
Najzagađenije u Velikom parku

Institut za javno zdravlje baveći se javno-zdravstvenim problemima, još pre tri godine predložio je Gradskoj upravi za društvene delatnosti da se uradi projekat pod nazivom „Prevencija i kontrola epidemije alergijskih simptoma kod dece na teritoriji grada Kragujevca”. Naime, po nekim podacima zdravstvenih organizacija koji su upoređeni sa bazom podataka kragujevačkog Instituta, alergijske reakcije kao što su curenja nosa, suzenje očiju, pogađa između 10 i 30 posto populacije, ali se ne otkrije uvek pravi uzrok. U Srbiji se skoro ništa nije radilo po pitanju da se istraže paraziti kod kućnih ljubimaca, kod pasa i mačaka, a koji mogu uticati na alergije i uopšte na zdravlje dece.

Činjenica je da u gradu postoji veliki broj kućnih ljubimaca koji se šetaju po javnim površinama i to je jedan opšti kulturalni trend u Srbiji. Šetnja kućnih ljubimaca na zelenim površinama podrazumeva da oni vrlo često vrše nuždu, a da vlasnici pasa još uvek nemaju dovoljno visok nivo društvene svesti da pokupe izmet svojih ljubimaca. Namera stručnjaka Instituta za javno zdravlje bila je uporede rezultate sa beogradskim, gde je rađena analiza pre sedam godina. Tamo su javne zelene površine bile kontaminirane jajima parazita od 85 do 100 posto, a kod nas 61 odsto.

Prilikom analize uzoraka najpre je utvrđen stepen kontaminacije zelenih površina na kojima se deca najčešće igraju u Velikom parku, Šumaricama, Jezeru „Bubanj”, Šumaričkom jezeru, u parku Ilina Voda, Pivarskom parku i na svim većim igralištima. Po propisanoj metodologiji, uzimano je po 250 grama zemlje do dubine od osam centimetara, jer se pokazalo da se na toj dubini najčešće nalaze jaja parazita.

– Rezultati su pokazali da je zemljište i u Kragujevcu kontaminirano i da je od 94 uzorka zemljišta utvrđena kontaminacija jajima psećeg parazita u 61 posto slučajeva. Naročito je kontaminirano zemljište u Spomen parku Šumarice, gde su svi ispitivani uzorci bili pozitivni. Na Pivari je bilo 75 posto, dok je oko solitera „Y”, Hotela „Kragujevac” i u naselju Aerodrom dve tećine uzoraka bilo pozitivno, kaže Ranković.

Testirajući decu koja su se javljala zbog alergija, a bilo ih je 150, utvrđeno je da je samo jedan uzorak bio pozitivan na prisustvo parazita. U Francuskoj, na primer, rezultati pokazuju da svako treće dete koje se leči od alergije može biti kontaminirano jajima pomenutog parazita.

Cilj je da se kroz ovakve akcije podigne nivo higijene u društvu, da se metodom dehermetizacije čiste zelene površine koje izgledaju lepo, a mogu biti zagađene, da se postave table sa obaveštenja na javnim površinama koje skreću pažnju vlasnicima pasa da se izmet ne ostavlja nego da se kupi. Da postavimo nosače sa kesama koji će biti dostupni vlasnicima pasa, da se skrene pažnja veterinarima da u dogovoru sa vlasnicima kućne ljubimce češće podvrgavaju čišćenju od parazita.

Po svemu sudeći, sva upozorenja ostala su samo na papiru.

Piše: Gordana Božić