Nedavno Državno takmičenje u slem poeziji u Novom Sadu iznedrilo je novog šampiona – Damira Nedića, pesnika iz Kragujevca. Nedić je pobedio u konkurenciji 18 autora. Finalno veče, održano u Rusinskom kulturnom centru, privuklo je preko sto posetilaca, što ukazuje na rastuću popularnost slem poezije u Srbiji.
Damir objašnjava da se prijava za takmičenje sastoji od slanja tri pesme u pisanom obliku i jedne u audio ili video formatu. Nakon odabira finalista, usledila su tri eliminaciona kruga, a u superfinalu je bilo pet takmičara. Pobednik je izabran kombinovanim glasovima publike i stručnog žirija.
– Žiri mora da čuje kako se to zapravo izvodi, jer je u pitanju slem, a ne obična poezija, ističe Nedić.
Kao državni prvak, on će predstavljati Srbiju na Evropskom prvenstvu u Berlinu. Ovo nije Nedićevo prvo evropsko takmičenje, već je učestvovao u Briselu tokom pandemije koronom, gde je zauzeo drugo mesto.
Nedić napominje da većina izvođača na evropskim takmičenjima izvodi pesme na maternjem jeziku, uz obezbeđene titlove. Ipak, izvođači sa Balkana ređe ulaze u finale svetskih takmičenja, delom zbog manje medijske praćenosti.
Za razliku od klasičnih književnih večeri, gde vlada tišina, na slem nastupima publika aktivno učestvuje – sedi, pije, razgovara i ima pravo da zviždi, aplaudira, reaguje, pa čak i da se uključi ponavljanjem stihova.
Slem poezija je, zapravo, izvođenje autorske poezije napamet, pred publikom, u vidu performansa i glumačkih sposobnosti. Ključna karakteristika slem poezije je da nisu dozvoljeni nikakvi rekviziti, papir, niti bilo šta osim glasa i tela. Sa glasom i telom izvođači mogu da rade šta god žele kako bi privukli i zadržali pažnju publike.
Slem poezija je nastala 80-ih godina u Čikagu, kao odgovor na pad interesovanja za klasične književne večeri u bibliotekama. Cilj je bio vratiti poeziju publici, premeštajući je u kafiće i noćne klubove, slično načinu na koji se nekada govorila na trgovima. Danas se slem nastupi širom sveta organizuju poput koncerata, sa plaćenim ulaznicama, i privlače ljude sličnih interesovanja, formirajući „velike poetske žurke”.
– Postoje razni načini izvođenja: neki izvođači se drže glumačkog pristupa, neki su bliski stendapu i unose komične elemente, dok mnogi reperi takođe učestvuju, s obzirom na to da je rep na granici sa slemom. Teme su raznovrsne i šarene, baš kao i načini izvođenja, objašnjava Nedić.
Stil, inspiracija i odnos sa publikom
Damir objašnjava da on poeziju ne piše primarno kao slem. Njegov stil izvođenja je oblikovan ranijim amaterskim bavljenjem glumom, što mu pomaže u performansu. Sebe ne smatra klasičnim slemerom, ali je, kako kaže, sticajem čudnih okolnosti postao to.
– Pišem angažovanu poeziju, koja je izuzetno popularna u slem svetu, ali takođe mešam angažovane i ljubavne teme, provlačeći različite sadržaje.
Nedić kaže da nijedan nastup nije isti, čak i sa istom pesmom, jer sve zavisi od reakcije publike. Priprema za nastup traje nekoliko meseci i zahteva ne samo učenje napamet, već i sigurnost i sposobnost izvođenja onako kako je planirano.
– Iskrenost i energija su ključni, čak i ako publika ne razume tekst. Trudim se da mi pesme ne budu iste u više krugova takmičenja, kako se ne bih ponavljao.
Nedić priznaje da i dalje ima tremu pre nastupa, ali da je to, kako kaže, ono što je potrebno. Međutim, tokom samog nastupa malo toga pamti, već se više seća reakcije publike na kraju. Ističe kvalitet nastupa i drugih finalista, smatrajući da je svako od njih zaslužio pobedu. Nedić je ponosan na rastuću slem scenu u Srbiji i sve brojniju publiku, s obzirom na to da je pre desetak godina bilo nezamislivo da preko sto ljudi plati ulaz za poetsko veče.
– Uloga publike u slam poeziji je presudna. Slem poezija je nastala zbog publike, jer su se klasične književne večeri otuđile od šire javnosti. Slem poezija pokušava da se vrati publici. Ne publiku da vrati u biblioteke, već ona ide publici „na noge” u kafiće, u noćne klubove, tamo gde je prava publika, objašnjava Nedić.
On nema poseban ritual pre nastupa; uglavnom prelista pesmu kako ne bi zaboravio neki deo, ali je cilj da publika ne primeti eventualne propuste. Njegov ritual je podrška među samim slemerima i slemerkama.
– Među umetnicima nema takmičarskog duha jer „umetnost nije sport”. Mi smo svi prijatelji i jedna velika pesnička porodica koja se međusobno podržava.
Inspiracija i budući planovi
Damir Nedić je rođen 1984. godine u Kragujevcu, gde je završio školu i jedno vreme radio kao radio voditelj. On je takođe predstavnik Udruženja građana „Sklopka”, koje organizuje kulturne manifestacije, pre svega „KG slem” takmičenje u slem poeziji. Uprkos tome što ove godine nisu dobili finansijsku podršku od grada, Nedić ističe da ih to neće sprečiti da nastave sa organizacijom manifestacije koja je prepoznata u regionu. Pored svega, Nedić ima i bend pod nazivom „Bauk”, čiji će prvi album uskoro biti objavljen.
Počeo je da piše u mladosti, ali se ozbiljnije posvetio poeziji nakon učešća u književnoj radionici SKC-a. Do sada je objavio tri samostalne zbirke poezije: „Ugrizi”, „Nešto si zaboravio” i „Kada kamen poleti”. Takođe je uređivao zbornike, objavljivao priče i višestruko nagrađivan za prozu i poeziju. Jedna od njegovih knjiga proglašena je za Knjigu dana od strane Narodne biblioteke Srbije.
– Inspiraciju pronalazim u svakodnevnom životu i ne mogu da zamislim život bez pisanja. Nema pisanja bez čitanja. Ne prođe mi nijedan dan bez napisanog reda ili bez pročitanog reda. Pisanje za mene predstavlja način života, iako od njega ne živim.
Kao uzore, Nedić ističe Brehta, Majakovskog i Nerudu, ali i svoje savremenike, jer je, kako kaže, važno pratiti savremenu scenu. Smatra da je pesnička scena u Srbiji, uključujući i slem, nikada jača u istoriji.
– Osim poezije, bavim se i prozom. Svoju prvu priču napisao sam za konkurs „Vranac” iz Podgorice, osvojivši drugu nagradu. Trenutno radim na svom prvom romanu i četvrtoj zbirci poezije.
Nedić je za kraj najavio da će u narednom periodu u Kragujevcu organizovati književne večeri i čitanja poezije, te performanse, kako bi prikupili donacije za organizaciju KG slema i sličnih projekata, s obzirom na to da ove godine nisu uspeli da obezbede finansiranje.
Piše: Maja Đorđević
