Boris Kovačević, bivši Koordinator Radne grupe za obnovu Vojno tehničkog zavoda i nekadašnji pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodnu saradnju tvrdi da su topovi koji su se nalazili ispred Čaurnice uklonjeni, kako bi se pripremio prostor za baštu buduće pivnice na toj lokaciji.
– Spekulacije, nejasnoće i višenedeljni rebusi za kompletnu javnost u vezi sa tim gde se su i zašto odnešeni topovi koji su se nalazili ispred Čaurnice samo su početak realizacije plana ekipe bivšeg gradonačelnika da daleko od očiju javnosti uzurpira, prisvoji i podredi sopstvenim interesima objekat u centru Kragujevca od izuzetnog istorijskog i kullturnog značaja, navodi Kovačević.
On dodaje da se radi o planu osmišljenom iza zatvorenih vrata, po kome će jedan od najvrednijih, najbolje pozicioniranih i objekat u najboljem stanju u ovom prostoru, zgrada Čaurnice, postati „privatno vlasništvo u narednih 25 godina i tu će biti, opet odlukom iza zatvorenih vrata – kafana ili popularno rečeno pivnica”.
– E sad, kako se pivo najviše pije leti a kafana, odnosno pivnica najbolje radi po lepom vremenu, neophodno je otvoriti baštu pivnice da bi ona radila punim kapacitetom 360 dana u godini i prihodovala u skladu sa planovima.Međutim , tu se našao “mali” problem, a to su dva velika topa, koja se nalaze ispred ulaza u objekat, baš na mestu gde je bašta planirana, a koji zauzimaju veliki prostor i koji bi teško korenspondirali sa budućim baštenskim inventarom i poželjnim brojem sedećih mesta. Tu sad, ponovo stupa na snagu odluka iza zatvorenih vrata i epilog je poznat: topovi su, a da niko nedeljama nije znao ni kad, ni kako, ni zašto,odneti na restauraciju koja će trajati nekoliko meseci, nakon čega će biti vraćeni ali ne na mesto gde stoje više od pola veka, već kako rekoše ”nekoliko metara pored, šta je tu problem” a taman izvan granica buduće bašte. Jeste da topovi imaju ogromnu istorijsku i simboličku vrednost i da se nalaze na grbu grada Kragujevca, ali jednostavno nisu se uklopili u budući koncept bašte i nisu kompatibilni sa kafanom , odnosno pivnicom. Žao nam je topovi i istorijo našeg grada, no hard feelings, ima nešto preče, ocenjuje Kovačević.
On ističe da je sve počelo pre dve godine, kada je bivši gradonačelnik obesmislio Radnu grupu koja se, kako tvrdi, ozbiljno i temeljno bavila obnovom VTZ-a, a u kojoj su sedeli ljudi iz različitih struka povezanih sa ovim prostorom, urbanisti, arhitekte ali i profesori Arhitektonskog fakulteta, Filuma, ljudi iz republičkog Zavoda za zaštitu spomenika, privrede, kulture..
– Jedan ovakav zahtevan projekat podrazumevao je da se uključi celokupna stručna javnost u realizaciju ali takodje uz učešće samih građana, kao i mladih i kreativnih ličnosti. Radna grupa, po svom sastavu vrlo široka koja je obuhvatila različite profesije i kompetencije dodatno je emitovala želju za participacijom što većeg broja ljudi, pa je sa tim razlogom realizovala niz aktivnosti, poput studentiskih kreativnih radionica na temu budućnosti Kneževog arsenala ,stručnih rasprava o prostoru VTZ-a, sagledavanja medjunarodnih iskustava sa sličnim kompleksima i raspisivanja i realizacije međunarodnog konkursa za Vojno tehnički Zavod za šta smo dobili prvu nagradu Međunarodnog Salona urbanizma. Ponuđen je najsavremeniji koncept rešavanja obnove Kneževog arsenala. Idejni temelj za osmišljavanje ovog prostora bila su rešenja Međunarodnog konkursa, najsavremeniji predlozi koji su svoju primenu i održivost dokazali u gradovima širom Evrope. Upravo takav konkurs, bivši gradonačelnik je uz pomoć svog ađutanta, neuspešno pokušao da obori i poništi. Kako mu to nije pošlo za rukom, u potpunosti ga je ignorisao, tvrdi Kovačević
Kako navodi, obesmišljavanje Radne grupe i ignorisanje Međunarodnog konkursa su imale za cilj upravo eliminaciju iz celokupnog procesa mišljenja struke, javnosti i transparetnosti. Cilj je bio, ističe Kovačević, da se odluke donose iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti, a takve su odluke po pravilu daleko i od interesa grada.
– Tragom informacije šta se dešava sa topovima i gde i zašto su nestali, zainteresovani Kragujevčani I lokalni portali su u odsustvu adekvatnih sagovornika i pouzdanih informacija znali da zalutaju u potpuno pogrešnu ulicu i okrive ustanove i institucije, od kojih pojedine, poput Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture vrlo profesionalno obavljaju svoj posao i koji su u konkretnom slučaju odgovarali na formalne zahteve, vešto upakovane u foliju ispod koje se ne vidi niti se može videti stvarana namera, budući da u Zavodu nisu ni upoznati sa idejom izdvajanja Čaurnice i njenim pretvaranjem u kafanu privatnog vlasnika. VTZ je najveći potencijal našeg grada, koji Kragujevac može učiniti prepoznatljivim u Evropi i privlačiti brojne posetioce, pa se sa njim kao takvim mora upravljati pažljivo i strateški. Ovakvi kompleksi se u celom svetu rešavaju celovito i potencijalnim partnerima se predstavlja zahvat i potencijal čitavog prostora. Nikakvo izdvajanje pojedinačnih objekata ne dolazi u obzir i siguran je put u propast obnove celog kompleksa. Obnovom ovakvih, autentičnih prostornih celina rukovode tela sastavljena od ozbiljnih, odgovornihi i kompetentnih. Proces obnove je javan i transparentan i građani u svakom momentu znaju dokle se stiglo i šta su naredni koraci. U Kragujevcu sada, to je proces sakriven od očiju javnosti, gde odluke donose bivši gradonačelnik i par njegovih prijatelja bez ikakvih kompetencija, ljudi koji ne poznaju ovaj prostor i koji ga očigledno i ne razumeju, ljudi koji su rukovođeni isključivo vlastitim interesima. Za njih je strateška obnova Kneževog Arsenala pretvaranje gradske Čaurnice u Kafanu privatnog vlasnika. I za realizaciju ove ideje spremni su da skrnave i prekrajaju istoriju grada i sklanjaju sve što im se nađe na putu pa makar to bili i simboli našeg grada, topovi, koji se decenijama nalaze na tom mestu. Nezamislivo, ali nažalost tužno i istinito, zaključuje Kovačević.
