KRAGUJEVAC – Stadion: FK Radnički. Sudija: Janoš Almaši (Mađarska). Strelac: Živković u 30. i 81. minutu.
RADNIČKI 1923: Topalović, Vešković, Đorđević, Radivojević, N. Matić, Živadinović, Žabarac (Milivojević), Živković, Stefanović, Nikolić, Paunović.
LOKOMOTIVA: Flešar, Ištok, Urban, Slosjarik, Knap, Šuprni, Ondo, Ioder (Micio), Luža, Hric, Farkaš.
– Čehoslovački prvak izbegao je katastrofu. Radnički je propustio priliku da obezbedi dovoljnu zalihu golova za revanš u Košicama. Igra se rasplamsala tek posle vođstva Kragujevčana u 30. Minutu, posle brze i majstorski izvedene akcije. Napadači domaćeg tima došli su do cilja u četiri poteza. Paunović je proigrao Stefanovića, ovaj proturio loptu Žabarcu, koji je iz trka centrirao. U elegantnom skoku loptu je dočekao Živković i pored nemoćnog reprezentativnog golmana Čehoslovačke Flešara pogodio mrežu…“, pisala je tadašnja „Politika”.
– Pravo čudo je spaslo Lokomotivu od visokog poraza, stoji dalje u ovom prvom izveštaju sa evropske utakmice Radničkog, objavljenom u „Politici”.
Nedelju dana kasnije usledio je revanš u Košicama i pobeda Čehoslovaka od 1:0, što je donelo Kragujevčanima prolaz u narednu rundu takmičenja. Junak utakmice bio je golman Topalović.
– Topalović je u nekoliko mahova bio doveden u mat poziciju, ali je u najodsutnijim trenucima nalazio najbolja rešenja da sačuva svoju mrežu. Bravuroznim odbranama zadivio je publiku, pisao je list „Politka”. Još se kaže u ovom izveštaju da je bratislavska televizija direktno prenosila utakmicu koja se igrala pod električnim osvetljenjem.
Čudo zvano Honved
Četvrtfinale Srednjeevrospkog kupa dovelo je za rivala čuveni mađarski Honved. Radnički je u Kragujevcu pobedio rezultatom 2:1. Ovaj duel igran je 25. marta 1970. godine.
– Finiš je u dosadašnjim utakmicama za Radnički bio „Ahilova peta” – redovno je, kao po nekom nepisanom pravilu, gubio bodove. Ovog puta, u tom delu utakmice on je poraz pretvorio u pobedu. Za poslednjih 20 minuta Kragujevčani su dali oba gola. Realizatori su bili „rezervisti“ Živković i Šorgić, koji su ušli u igru tek u drugom poluvremenu… Od trenutka kada je Živković iz jedanaesterca savladao Bičkaia, silovito je krenuo u napad da obezbedi razliku za revanš. Iako mu to nije uspelo u potpunosti, ipak je zabeležio uspeh nad renomiranim rivalom, kaže se u tadašnjem izdanju „Politike ekspres”.
Ipak, u revanšu je usledio debakl – poraz od 4:0 i oproštaj od Evrope.
Radničkom je ponovo pripala čast da predstavlja jugoslovenski fudbal u Srednjeevrospkom kupu, ali za razliku od prošle sezone, kada je dogurao do četvrtfinala, ove je ispao već u prvom kolu.
U prvoj utakmici, 28. oktobra 1970. godine, Kragujevčani su na svom stadionu savladali ekipu Lanerosi iz Vićence rezultatom 1:0, a strelac je bio Radivojević u 11. minutu.
Tadašnji mediji (štampani) preneli su sledeće:
– Radnički je ovu utakmicu shvatio neozbiljno. Gotovo svi igrači težili se efektnim, ali jalovim kombinacijama. Jedini izuzetak bio je Živadinović koji se nesebično borio i pored Topalovića onemogućio strelce Lanerosija da postignu izjednačenje koje su prema odnosu snaga na terenu i šansama zaslužili.
Usledio je revanš 11. novembra u Vićenci i ubedljiv poraz od 3:0, što je bio i kraj evropskog učešća Radničkog za tu godinu, ali i dugi niz decenija potom, do današnjih dana, kada je Radnički ponovo na evropskoj sceni – ovog puta u Ligi konferencije.
Međunarodne utakmice tih godina Radnički je obeležio još jednim, pažnje vrednog učešća, ali i uspeha, osvojivši pehar VOAS (pehar engleske vazduhoplovne kompanije VOAS, prim. aut.).
Kragujevčani su 24. jula 1970. godine, prvi put imali prilike da na svom stadionu vide i jedan engleski tim – Norvič Siti, ali i da golovima Radivojevića u sedmom i D. Matića u 32. minutu, prisustvuju još jednoj pobedi svog tima – 2:0.
– Lider engleske Druge lige sa nekoliko poznatih fudbalera, članova reprezentacije Irske, Škotske i mlade reprezenatcije Engleske savladan je u prvih pola sata igre…, zabeležili su tadašnji štampani mediji.
Igrao je te godine Radnički još sijaset međunarodnih utakmica, različitim povodima. Sa trećeplasiranim timom brazilskog prvenstva Kuritibom (1:1), koji je bio na evropskoj turneji, ali i sa italijanskim Torinom (0:0), 21. oktobra 1970. godine u okviru Oktobarskih svečanosti.
Ona utakmica o kojoj se svakako najviše priča, bila je protiv brazilskog šampiona Santosa, koji je predvodio legendarni Pele, 15. septembra 1969. godine. U istoriji je ostalo upamćeno „velikih“ 4:4, koliko je bilo na kraju susreta u duelu ova dva tima.
– Radnički je ponovo slavio veliki uspeh, pisala je tadašnja „Politika”. Kragujevčani su uskratili svojoj publici najveću senzaciju jeseni: pobedu nad bivšim prvakom sveta, ali su pružili slavnim gostima ne samo jak otpor, već u pojedinim fazama im pokazali da se u Kragujevcu gaji fudbal na visokom tehničkom nivou. Pored Pelea i Edua (trostrukog strelca na ovom susretu, prim. aut.), veliku igru dao je Vladeta Žabarac, brzo krilo Radničkog, „ubistvenog“ driblinga. Šteta je što je kiša pokvarila kragujevačku predstavu. Klizava lopta bila je teška za hvatanje, umanjila je sjaj jednog velikog golmana Gilmara, velikana među golmanima…
Srećno „crveni”
Prošlo je 55 godina i Radnički je ponovo na evropskoj sceni, ovog puta u Ligi konferencija, zahvaljujući istorijskom uspehu, plasmanu na peto mesto Super lige. Želimo mu puno sreće, pre svega na žrebu koji je zakazan za 19. jun, ali i utakmicama koje će uslediti, zatim, kroz drugo kolo kvalifikacija, krajem jula i početkom avgusta.
Namera je bila samo da se prisetimo jedne sjajne generacije kragujevačkih fudbalera, njihovih sjajnih igara sa tadašnjim protivnicima bivše Jugoslavije, kao što su splitski Hajduk, zagrebački Dinamo, sarajevski Željezničar i Sarajevo, skopski Vardar, Olimpija iz Ljubljane, Čelik iz Zenice, Sloboda iz Tuzle, Velež iz Mostara i naravno beogradski klubovi Crvena zvezda, Partizan, OFK Beograd, Radnički Niš…
Da se prisetimo svega, i podsetimo, pre svega mlađe generacije, ali na neki način odamo počast i onima starijima, u mnogome nam je, što se dokumentovanja tiče, pomogla Monografija „Sportsko društvo Radnički, fudbalski klub 1923-1983“, autora Kragujevčanina Dimitrija Tadića, koja je izdata povodom šest decenija postojanja ovog kluba, i koja je, čisto podsećanja radi, štampana u štampariji „Nikola Nikolić“, koja odavno ne postoji u Kragujevcu.
Dakle, ovogodišnje učešće u Ligi konferencija nije prvi izlazak kluba na međunarodnu scenu, kao što je više puta rečeno na kraju proteklog prvenstva u kome je Radnički zabeležio sjajan rezultat.
Poseta za respekt
Bilo je komentara ove sezone na posećenost utakmica Radničkog, čak je i strageg „crvenih“ Feđa Dudić pozivao navijače da dođu u što većem broju i podrže Radnički na putu istorijskog plasmana što se domaćeg fudbala tiče.
Tim povodom istražili smo kako se kretala posećenost na fudbalskim utakmicama „crvenih“ u jesen 1969. godine i došli do veoma zanimljivih podataka.
Naime, najviše navijača u jesenjem delu takmičanja, te godine, imao je Partizan, u proseku 15.500 gledalaca. Odmah iza bio je Radnički sa blizu 11.000 gledalaca. Kako je to izgledalo protiv pojedinih rivala pokazuju sledeći podaci: protiv Hajduka iz Splita 22.300, Crvene zvezde 18.675, Radničkog iz Niša 16.641, Slobode iz Tuzle 11.202, Željezničara iz Sarajeva 8.432, Veleža iz Mostara 6.736 prodatih ulaznica i tako dalje.
Zanimljivo je da je protiv Hajduka bilo najviše gledalaca, a protiv Crvene zvezde najpunija kasa – prihod od prodatih ulaznica iznosio je tadašnjih 245.610 dinara.
MOGUĆI RIVALI RADNIČKOG U LIGI KONFERENCIJE
Grčki AEK, Hajduk Split, Budućnost Podgorica…
Radnički 1923 startovaće od drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencija i neće biti među nosiocima prilikom žrebanja koje je zakazano za 19. jun.
A mogući rivali mogli bi biti: FK Kopenhagen (Danska), Gent (Belgija), Bašakšehir (Turska), Kluž (Rumunija), Midtjilend (Danska), Legija (Poljska), Makabi Haifa (Izrael), Jurgorden (Švedska), Utreht (Holandija), CSKA Sofija (Bugarska), Omonija (Kipar), Žalgiris (Litvanija), Gimaraiš (Portugalija), Astana (Kazahstan), Dinamo Tbilisi (Gruzija), Vaduz (Lihtenštajn), DAC Streda (Slovačka), Škendija (Makedonija), Fehervar (Mađarska), Mlada Boleslav (Češka), Banjik Ostrava (Češka), Sent Miren (Škotska), B36 (Farska Ostrva), Univerzitatea (Rumunija), Cirih (Švajcarska), Sent Galen (Švajcarska), Partizani Tirana (Albanija), Riga (Letonija), Olimpija (Slovenija), Dnjepar (Ukrajina), AEK Atina (Grčka), Linfild (S. Irska), KuPS (Finska), Zrinjski (BiH), Hajduk (Hrvatska), Brejdablik (Island), Osijek (Hrvatska), Didelanž (Luksemburg), Spartak Trnava (Slovačka), AEK Larnaka (Kipar), Austrija Beč (Austrija), Budućnost (Crna Gora), Ararat Jermenija (Jermenija).
FUDBALSKO PRVENSTVO SUPER LIGE POČINJE 20. JULA
Pre Evrope – Pančevci
Fudbalska sezona Mocart Bet Super lige 2024/25 počinje 20. jula, kada će, u okviru prvog kola, Radnički 1923 ugostiti pančevački Železničar.
Na stadionu „Čika Dača“ gosti će u prvom delu sezone, koji će trajati do 14. decembra, biti još niški Radnički, Vojvodina, Crvena zvezda, novajlije u ovom rangu takmičenja Tekstilac iz Odžaka i Jedinstvo iz Uba, zatim Čukarički, Napredak, IMT i Spartak iz Subotice. „Crveni“ će gostovati IMT-u, Spartaku, OFK Beogradu, lučanskoj Mladosti, Novom Pazaru, TSC-u, Partizanu, Železničaru, niškom Radničkom i Vojvodini.
Prolećni deo šampionata igra se od 1. februara do 5. aprila, posle čega se liga deli na plej of i plej aut takmičenje.
Piše: Saša Soković
