Ovogodišnji konkurs za upis dece u vrtiće zvanično je završen, objavljene su liste onih koji su „prošli” i od septembra će krenuti u jedan od 16 gradskih obdaništa. Obeshrabrujuće deluje podatak da u njima ima mesta za samo 404, a na konkurs se prijavilo pet puta više – 2.224 mališana. Oni koji su ostali ispod crte, pokušaće u drugom krugu da se upišu u neki od privatnih vrtića, kojih u Kragujevcu ima 20.
Ove godine grad će sa 360 miliona dinara subvencionisati boravak za 2.700 dece u privatnim vrtićima, a u zavisnosti od broja bodova i raspoloživih kapaciteta, biće organizovan i treći upisni krug. Onima koji i posle toga ostanu ispod crte, ne preostaje ništa drugo nego da odustanu od obdaništa ili da plaćaju punu cenu koja je sada oko 19.000 dinara mesečno.
Nakon što se okonča drama oko prijave i upisa, vrtići od septembra otvaraju vrata novim krisnicima. Reklo bi se da je tu kraj problemima kako za roditelje, tako i za zaposlene u predškolskim ustanovama, ali pokazalo se da nije baš tako. Nakon što deca krenu u obdaništa, roditeljima se svakog meseca ispostavljaju računi za uslugu čuvanja i boravka dece. Međutim, i pored toga što na sve načine pokušavaju da obezbede mesto u nekoj od predškolskih ustanova za svoje mališane, kada stignu računi za naplatu mnogi ih stavljaju na poslednje mesto ili ih potpuno ignorišu. Neka ranija iskustva gvore da najčešće duguju oni koji su dobrog imovinskog stanja, ali nekako uvek „zaborave” da plate račun.
Nekad su potrebne i tužbe
Veliki broj roditelja ovu obavezu stavlja na prvo mesto i redovno izmiruje, ali je popriličan broj onih koji je zanemaruju ili na nju „zaboravljaju”.
Podaci govore da „zaboravni” duguju preko 4,6 miliona dinara gradskim vrtićima, gde čuvanje dece i ishrana koštaju koliko jedan boks najjeftinijih cigareta – 3.830 dinara, ili 1.850 dinara ukoliko dete iz opravdanih razloga ne dolazi u vrtić. Ako se prvi iznos podeli sa brojem radnih dana (22), dobija se cifra od 174 dinara koju roditelji treba da izdvoje za celodnevno čuvanje deteta i tri obroka. Poređenja radi, ukoliko se angažuje osoba za čuvanje deteta u sopstvenoj režiji, cena je od najmanje 350 dinara po satu, ili 2.800 dinara dnevno i više za osmočasovno radno vreme. Podrazumeva se da ako joj se ne plati, neće se pojaviti narednog jutra ili u zakazano vreme, pa je tu broj „zaboravnih” sveden na nivo statističke greške.
Međutim, kada je reč o kolektivnom boravku u vrtićima, situacija je znatno drugačija. Iz PU „Nada Naumović”, u okviru koje posluje devet vrtića i ima ukupno 1.663 dece, na zahtev redakcije „Kragujevačkih novina” poslali su zvaniče podatke, gde tvrde da im roditelji duguju preko tri miliona dinara!? U proseku kasne sa plaćanjem mesec i po dana, pa su u ovoj ustanovi prinuđeni da periodično šalju opomene, kada se dug ne izmiruje više od dva meseca. Ako i to ne pomogne, podnose se tužbe, a od početka ove godine podneto je 15 tužbi.
Ni u drugoj gradskoj Predškolskoj ustanovi „Đurđevdan” situacija nije mnogo bolja. U sedam vrtića, koliko ih ima u okviru ove ustanove, je 1.500 mališana u celodnevnom i 320 u četvoročasovnom predškolskom boravku. Dugovanja roditelja se kreću u iznosu od 1,6 miliona dinara i redovno im se šalju opomene, kao podsetnik da treba da namire ovu obavezu. Većina roditelja nakon toga izmiri dugovanja, ali za one koji to ne učine sledi utuženje. Ove godine utuženo je tridesetak roditelja. Najnepopularnija mera je da se zbog dugovanja roditelja deca ne primaju u vrtiće, ali se ona ne primenjuje.
– Svakako da je za kvalitet realizacije vaspitno obrazovnog procesa važno da i grad i roditelji redovno izmiruju svoje obaveze prema ustanovi da bi se obezbeđivale namirnice za ishranu dece, obnavljao inventar i isplaćivale zarade vaspitačima i ostalim zaposlenima, kaže Dušan Zeka Aleksić, član Gradskog veća za obrazovanje.
Ima onih koji nikad ne plate
Ništa bolja situacija nije ni u privatnim vrtićima, gde deca borave uz subvenciju grada i plaćaju u proseku od 8.500 do 9.500 dinara.
Ukoliko nemaju pravo na subvencije, plaćaju punu cenu boravka u iznosu od nešto više od 19.000 dinara. U privatnim vrtićima se ne umanjuje iznos zbog nedolaska dece, jer su njihovi troškovi fiksni i moraju sami da ih pokrivaju, počev od zarada zaposlenih, preko nabavke hrane i opreme, plaćanja komunalija, do sredstava za higijenu.
Inače, u gradu ima 20 privatnih obdaništa i u njima je ukupno 2.700 dece, čiji roditelji imaju pravo na gradske subvencije. Samo u jednom od privatnih vrtića koji ima 250 mališana, roditelji uz subvencije duguju oko 500 hiljada dinara. I u ovim vrtićima se uručuju opomene, ide se na utuženja, ali se deca ne ispisuju, niti ih vraćaju iz vrtića zbog dugova roditelja. Nije redak slučaj da kad se dug nagomila roditelj sam ispiše dete i nikada ne plati, što je nedavno učinio jedan roditelj nakon godinu dana neplaćanja i duga od 100 hiljada dinara.
Milan Joksimović, vlasnik vrtića „Petar Pan” i predsednik udruženja privatnih vrtića u Kragujevcu kaže da su svi u „istom košu”.
– Platežna moć roditelja je takva kakva je i svuda je isto. Imamo ugovore sa roditeljima i ako žele da ih obnove moraju da isplate prethodna dugovanja. Svakako da neplaćanje predstavlja veliki problem za sve nas, jer dobavljači traže novac za isporučenu hranu ili opremu, sredstva za higijenu, moraju da se plate komunalni troškovi, a mnogi su u kreditima i rate moraju da se izmiruju na vreme. Sve to mora da se ispoštuje, tako da nas dugovanja dovode u velike probleme, objašnjava Joksimović.
On dodaje da vrtići zahtevaju stalna ulaganja i potrebu da se zadrži kvalitet, ali prihodi nisu redovni i u planiranoj meri.
Naš sagovornik kaže da se trude da ispoštuju roditelje, da se dogovore ako je potrebno, kako bi se održalo redovno funkcionisanje.
Inače, roditelji koji imaju pravo na gradske subvencije plaćaju 20 posto od ukupne cene, dok 80 odsto pokriva grad. Po potrebi grad dodatno obezbeđuje sredstva za određene radove ili obnovu inventara, ali samo za svoje vrtiće.
Krajem aprila doneta je odluka da se za boravak dece u vrtićima čiji je osnivač lokalna samouprava plaća mesečno oko 400 dinara više. Naime, Gradsko veće je usvojilo rešenje kojim se povećava ekonomska cena programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama za 2024. godinu. Ovom odlukom ekonomska cena za celodnevni boravak dece do polaska u predškolsko povećava se sa 19.150 na 21.045 dinara. Ekonomska cena za predškolce koji u vrtiću ne ostaju duže od četiri sata povećava se sa 17.808 na 19.486 dinara. Samim tim i iznos od 20 odsto učešća koji plaćaju roditelji biće povećan sa 3.830 na 4.209 dinara za decu do polaska u predškolsko, odnosno sa 3.562 na 3.897 dinara za predškolce.
Zanimljivo je da je ove godine raspisan konkurs za 141 mesto manje nego prethodne ili upola manje nego 2021. godine, kada je primljeno preko 700 mališana. Razlog je što ovom prilikom nisu obuhvaćene pojedine uzrasne grupe u vrtićima „Leptirić” i „Crvenkapa”, ali će po okončanju konkursa broj mesta biti uvećan, a roditelji pozivani po redosledu sa rang liste.
Podsećanja radi treba navesti da je „Leptirić” početkom prošle godine zatvoren. Zgrada je bila u lošem stanju, a kako je objekat u procesu restitucije, grad nije mogao da investira u njegovo sređivanje.
Deca iz ovog vrtića su tada raseljena u tri najbliža obdaništa „Crvenkapu”, „Bambi” i „Lane”. Pored toga, ove godine planirana su i veća izdvajanja za subvencionisanje boravka dece u privatnim vrtićima, gde iz godine u godinu, kapaciteti za upis dece uz subvencije konstantno rastu.
