Decenijama u Kragujevcu i u okruženju sretao sam se sa veliki brojem poznanika i prijatelja čija deca nameravaju da studiraju arhitekturu. Pitanje koje su mi postavljali bilo je uvek isto – kada će Univerzitet u Kragujevcu osnovati Arhitektonski fakultet? Odgovor na to pitanje nije jednostavan, ali je pitanje svakako vredno javne objave. Pa pođimo redom.
Univerzitet Kragujevac je od osnivanja 1976. bio prepoznat po školovanju mašinskih inženjera za potrebe fabrike „ZASTAVA automobili” . Kvalitet kadrova pozitivno je uticao na sektore razvoja i projektovanja „Zastave”, ali i proizvodnje koja je obezbeđivala plasman i prosperitet fabrike i grada, sve do raspada Jugoslavije, koji je značajno uticao na status i održivost kako fabrike tako i Fakulteta.
Povratkom FIAT-a situacija se donekle stabilizovala, ali se potreba za mašinskim inženjerima smanjivala. Takav trend se nastavio i u trećoj deceniji 21. veka, na šta ukazuje podatak da na birou rada u regionu ima preko stotinu mašinskih inženjera. Sa druge strane, infrastrukturni razvoj Srbije, posebno u poslednjoj deceniji, posredno je uticao na trend porasta interesovanja za arhitekturu. Novi Sad, Beograd i Niš beleže duplo veći broj prijavljenih na prijemnim ispitima, ali i duplo veću upisnu kvotu u odnosu na prethodne decenije.
U potrazi za zvaničnim brojem upisanih studenata na arhitektonskim fakultetima (AF) u Srbiji, može se doći do podataka da se u proteklih pet godina svake školske godine 150 srednjoškolaca iz regiona (Kragujevac i zapadna Srbija) upisivalo na druge državne univerzitete, usled nepostojanja AF pri Univerzitetu Kragujevac.
Sastanak u Vladi Srbije
Univerzitet Kragujevac je decenijama (u odnosu na ostale državne univerzitetske centre) na začelju liste po pitanju razvoja novih fakulteta. Rektori su svoju ulogu obavljali najčešće u vidu pomoći matičnim fakultetima, ali i kao mogućnost za dodatnu promociju naučnog naučnog rada (upisivanjem koautorstva u istraživačkim radovima u kojima nisu direktno učestvovali), kako bi se nakon rektorskog zvanja uputili ka nominaciji za zvanje akademika.
Sudeći po sadašnjem broju akademika iz Kragujevca (odeljenje SANU u Kragujevcu broji tri akademika), Univerzitet Kragujevac je i na tom planu poslednji, u poređenju sa drugim državnim, pa i privatnim univerzitetima u Srbiji. U deceniji iza nas Kragujevac su napustili akademici i profesori, lekari, matematičari, ali i mnogi talentovani svršeni studenti koji danas rade u internacionalnim kompanijama van grada, pa i van Srbije, dok se najuspešniji studenti sa Univerziteta u Kragujevcu u sve većem broju, a najčešće usled neafirmativnih programa pri matičnim fakultetima, odlučuju da master, pa i doktorske studije nastave na drugim državnim ili interancionalnim univerzitetima.
U susret najavljenoj strategiji infrastrukturnog razvoja SRBIJA 2027, i potrebama za kadrovima iz oblasti arhitekture i urbanizma u Kragujevcu i okruženju, uputio sam inicijativu za osnivanje Arhitektonskog fakulteta kabinetu Vlade Republike Srbije. Na moje veliko iznenađenje, tada premijerka Ana Brnabić je u januaru (odmah po prijemu inicijative) organizovala sastanak po ovoj temi. Sastanak je u ime Vlade vodila g-đa Jovana Cilić Radonjić (direktor Jedinice za implementaciju strateških projekata) u prisustvu pomoćnika ministra za obrazovanje Aleksandra Jovića, kao i predstavnika Univerziteta Kragujevac, prorektora Vladimira Rankovića.
Na sastanku je postignut dogovor da se ova inicijativa konkretizuje detaljnim potrebama za osnivanje fakulteta, i da se Vlada obavesti o tome kako bi dali podršku za osnivanje u adminsitrtaivnom, ali i finansijskkom smislu kroz plan budžeta za 2024. i novi budžet za 2025. godinu. Podrška države za osnivanje Arhitektonskog fakulteta je bila više nego očigledna.
Sastanak u Kragujevcu je održan mesec dana nakon sastanka u Vladi. Rektor Filipović organizovao ga je na Fakultetu inženjerskih nauka (FIN). Pored rektora bili su prisutni dekan FIN-a Savić, prodekani i šefovi katedri, uz prisustvo predsednika Regionalne privredne komore Lučića, koleginice doktoranda Ive Poskurice i mene kao autora inicijative.
Prezentacija je podrazumevala u prvom koraku transformaciju postojećeg neprepoznatljivog programa „Urbano inženjerstvo” u program „Arhitektura i urbanizam” . Drugi korak bio bi osnivanje Katedre za arhitekturu i urbanizam, dok je osnivanje Arhitektonskog fakulteta, kao nezavisne jedinice van FIN-a, planirano kao treći finalni korak. Tokom prezentacije predstavljena je potreba za zamenom pojedinih predmeta na „Urbanom inženjerstvu” (Termodinamike, Termotehnike, Procesne mehanike, Elektrotehnike) predmetima koji su se konretno odnosili na oblasti arhitektura i urbanizam, a radi unapređenja znanja na programu na kojem studenti stiču zvanje – inženjer urbanizma i regionalnog razvoja.
Inače, sasvim je jasno da predmeti čiju smo zamenu predložili nemaju nikakvu praktičnu svrhu u obrazovnom smislu, sem dodatnog angažovanja grupe profesora sa FIN-a, dok se studentima nude teški predmeti koji im nikada neće biti potrebni. Stanje tog programa je bilo toliko loše da je školske 2020. godine zabeležen upis od nula studenata, dok je petogodišnji prosek deset studenta po godini (za program akreditovan za 40 studenata), jer su studenti i posle završetka tog programa teško dolazili do posla.
Iz tih razloga nove generacije studenata iz našeg regiona u sve većem broju odlučuju da upišu „prave” studije arhitekture u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.
Nakon izlaganja inicijative Veće FIN-a je formalno podržalo inicijativu, uz napomenu da prostornih i kadrovskih resursa nema i da za sada osnivanje studijskog programa Arhitektura nije moguće (Veće FIN-a je odluku usvojilo bez ijednog potpisa – dokument u prilogu), pri čemu su preskočili prvi korak – transformaciju programa Urbano inženjerstvo, kako bi izbegli smanjivanje angažovanja svojih profesora.
Prelomljeno „preko kolena”
Zarad objektivnog informisanja javnosti, odluka Naučno-nastavnog veća (NNV) FIN-a nije predstavljala istinitu informaciju. Pre svega, prostorni resursi postoje, na FIN-u se već odvija program Urbano inženjerstvo, dok su kadrovi za transformaciju u “Arhitekturu i urbanizam“ (prvi korak) bili predviđeni u kombinaciji kadrova sa Pravnog, Ekonomskog i Filuma , uz dodatno angažovanje koleginice Poskurice i mene na inovativnim predmetima iz oblasti arhitekture i urbanizma.
Ne manje značajna je i infromacija da se od 2025. očekuje i povećan broj koleginica i kolega sa zvanjima doktora nauka iz oblasti arhitektuire i urbanizma, čime je drugi korak obezbeđen.
Za sada je jasno da se Arhitektura i urbanizam kao program pri FIN-u, odnosno Arhitektonski fakultet pri Univerzitetu Kragujevac neće formirati za mandata sadašnjeg „odlazećeg” rektora Filipovića, koji je prećutno podržao sramno formulisanu ODLUKU NNV FIN-a i bez komentara je prosledio ka Vladi, umesto da lobira za osnivanje ovog fakulteta sa pozicije rektora. Tim pre što su evidentne potrebe za kadrovima u oblasti arhitekture i urbanizma, jer se grad već duže vreme nalazi u stanju urbanističkog haosa!
Moja poruka budućim brucošima koji imaju nameru da postanu arhitekte i urbanisti je da svakako ne gube vreme studirajući “Urbano inženjerstvo” pri FIN-u ili “Unutrašnju arhitekturu” pri FILUM-u, jer se ne radi o programima nakon kojih studenti stiču zvanje – diplomirani inženjer arhitekture. Oni će morati da čekaju nekog spremnijeg i sposobnijeg rektora, koji će se boriti za formiranje prave studijske grupe, a ne tražiti razlog da ovaj program ne bude postavljen usled podrške interesnoj grupi sa njegovog matičnog fakulteta.
Pored indirektne štete koju interesna grupa sa FIN-a pravi državi Srbiji koja će iz tih razloga imati problem sa kadrovima na putu infrastrukturnog razvoja regiona), pravi se direktna šteta budžetima mnogih porodica u Šumadiji, koje su prinuđene da svoju decu šalju na školovanje van grada i regiona. Prema najnovijim podacima, najveće interesovanje za upis za polaganje prijemnog ispita je tradicionalno na Arhitektonskim fakultetima u Srbiji. Na svim Univerzitetima, sem u Kragujevcu, jer Kragujevac nema viziju razvoja Univerziteta kroz ovaj fakultet, koji je kruna inženjerskih fakulteta svuda u svetu.
Piše: dr Aleksandar Rudnik Milanović, arhitekta (Autor je naučni saradnik za oblast arhitekture i urbanizma)
