Prvi čovek grada Nikola Dašić sa svojim zamenikom Dejanom Ružićem i predsednikom Skupštine grada Ivicom Momčilovićem posetio je 22. aprila gradilište prve faze Severne obilaznice oko Kragujevca i tom prilikom je rekao da je zadovoljan tempom kojim se radi prvih pet kilometara ove saobraćajnice od 22 kilometra.
Gradonačelnik je izjavio da je put probijen celom dužinom ove trase od Cvetojevca, odnosno spajanja sa brzom saobraćajnicom Kragujevac – Batočina, pa preko Jovanovca do Novog Milanovca, gde je postavljena baza za izgradnju ove etape i izgrađena montažna zgrada za logistiku glavnog izvođača radova, preduzeće „Autoputevi Srbije”. Pored te baze prošle godine je pred decembarske izbore predsednik Vučić sa svitom republičkih i gradskih naprednjačkih i koalicionih partnera označio početak radova na ovoj saobraćajnici koja se Kragujevčanima obećava i najavljuje godinama.
Ovo je prva poseta gradilištu gradonačelnika Dašića od svečanog otvaranja polovinom decembra prošle godine i dokaz da je lokalna vlast pokazala brigu kako se ovde stvari odvijaju, jer se do sada sticao utisak kako kragujevački funkcioneri izbegavaju bilo šta da kažu o najvećoj investiciji u gradu poslednjih decenija, prebacujući odgovornost na teren države, koja je investitor ovog posla vrednog 268 miliona evra.
Za dve godine – pet kilometara
Dašić je izjavio da je trasa puta jednim delom nasuta od početnog kampa u Novom Milanovcu, odakle je započela gradnja i da je posebno zadovoljan što će posle praznika krenuti radovi na putnoj konstrukciji, a prva dva kilometra asfalta, kako mu je najavljeno, očekuju se u avgustu ove godine. Inače, završetak cele obilaznice očekuje se do kraja 2027. godine, jer po potpisanom ugovoru između javnog preduzeća „Putevi Srbije” i konzorcijuma izvođača predvođenih „Autoputevima Srbije” rok za završetak radova je 48 meseci.
Gradonačelnik je spomenuo da će se u jednom delu pored prve faze obilaznice graditi nova gradska Industrijska zona koja će doprineti razvoju privrede i svakako unaprediti i ovaj poljoprivredni kraj Kragujevca i Šumadije.
Njegov zamenik Dejan Ružić dodao je da se još na celoj trasi obavljaju zemljani radovi, raščišćavanje terena, priprema podloge, kopanje kanala, izgradnja nasipa, a posle toga očekuju se radovi na izgradnji putne strukture, dakle, oni koji dolaze pre asfalta.
Ružić je podsetio da su obaveze izvođača da uporedo sa izgradnjom prva faze rade na pripremi projektno-tehničke dokumentacije za preostalih 17 kilometara obilaznice. Kako se napreduje u tom poslu i u eksproprijaciji zemlje od privatnih vlasnika na preostaloj tri puta dužoj trasi od ove – za sada se ne zna.
Što se plana dužine radova tiče treba podsetiti da je rok za završetak prve faze od pet kilomatara 24 meseca, dakle kraj iduće 2025. godine, a da je za preostalih 17 kilometara rok još dve godine, pa bi ta duža deonica trebalo da se radi mnogo brže od ove. Jedino ako radovi na njoj ne počnu uskoro i ne krenu da se odvijaju paralelno, ali to niko ne pominje.
Uz to na prvoj deonici gradiće se tri raskrsnice sa okolnim putevima koje će biti petlje sa denivelacijom, odnosno nadvožnjacima, što uvek poskupljuje, ali i produžava rokove. Na preostalom delu biće još ovakvih petlji, što sve treba uzeti u obzir.
Suđenje zbog zemlje
Na prvoj deonici od pet kilometara eksproprijacija privatnih parcela je završena, što se tiče gradske uprave koja donosi rešenja i iznose procenjene naknade, ali iznos koji je ponuđen meštanima nije sve zadovoljio i neki su pokrenuli tužbe pred Osnovnim sudom u Kragujevcu. Iako suđenje još nije završeno, jer se JP „Putevi Srbije” žalilo Višem sudu, graditelji su zaposeli imanja i ušli u radove, jer je objekat proglašen od izuzetne važnosti za Republiku.
Radoslavu Arsenijeviću iz Jovanovca oduzeta su od njive veličine 2,2 hektara dva dela. Za prvi deo od 58 ari za samu obilaznicu ponuđeno mu je 440 evra po aru, što on nije prihvatio jer smatra da zemlja vredi više. Za drugi deo od 17 ari dobio je oko 500 evra i sa tim se saglasio jer, kaže, ima 77 godina i ne zna koliko ima vremena da nadoknadu iskoristi.
Ta manja parcela je problem za Radoslava, profesora fiskulture u penziji, jer će budući autoput da je odvoji od ostalog imanja. Do nje će morati da obilazi par kilometara. Na pitanje ima li plan kako će to da reši, on šeretski odgovara.
– Imam, da upišem padobranski kurs, pa da iskočim pravo na tu parcelu kad treba da se obradi. Ja sada živim na babovini, pošto nemam dedovinu, ništa mi deda nije ostavio. A od sada ću, koliko vidim, da živim za domovinu, kaže ovaj domaćin.
Ni sudsku priču i dolazak do prave nadoknade nije doveo do kraja, iako je započela pre dve godine.
Prvo je, kaže ovaj meštanin, veštak odredio naknadu od hiljadu evra po aru, pa je sud to prihvatio i doneo presudu u tom iznosu. Investitor JP „Putevi Srbije” žalio se na tu presudu Višem sudu, a kako saznaje naš sagovornik još nema informaciju da li je ova instanca donela odluku i šta se događa.
I priča Marka Jovanovića iz istog sela je slična kao i kod njegovog komšije, s tim što on ima informaciju da je i Viši sud potvrdio prvobitnu presudu da mu se isplati hiljdu evra za ar, ali umesto da čeka poziv za isplatu mora da sačeka šta će reći Kasacioni sud, jer je u njegovom slučaju investitor pokrenuo reviziju predmeta kao vanredni pravni lek.
– Meni su oduzeli na jednom mestu 80 ari i na drugom 10 ari, i to sve od okućnice. Bilo je nekad pravilo da se od okućnice ne ekspropriše, jer dolaze do pred samu kuću, ali ovoga puta je takva trasa puta da kažu kako su morali tako. Meni je problem što su mi predvojili posed, pa ću do njive koja je odsečena morati da vozim naokolo oko pola kilometra, kaže Marko.
Njemu je za zemljište bliže kući ponuđeno, kao većini, 440 evra po aru, a za parcelu na stotinak metara dalje samo 160 evra. Nije bio zadovoljan ni jednom ni drugom ponudom, pa je krenuo na sud da reši pitanje. Sada je obavešten da su prvostepena i drugostepena instanca potvrdile nalaz veštaka da zemlja vredi hiljadu evra po aru, ali da se čeka Kasacioni sud. To, kako kaže Marko, može da potraje godinu do dve, jer je taj sud pretrpan predmetima o eksproprijaciji širom Srbije.
Slučaj Dragice Ivanović, isto iz Jovanovca, je donekle različit. Njoj nije toliko do visine naknade koliko zbog smanjenja poseda, jer je imala 21 ar zemlje oko kuće, gde je sadila baštu i kao penzionerka pomagala unučiće. Sada je ostala na 12 ari jer su joj oduzeli devet.
– Kada su počeli da kopaju bagerima ušli su u moj posed i nisam znala gde da sejem povrće. Krenem na jednu stranu, a oni na istu stranu prokopavaju put. Pitam ih gde da sejem, a oni kažu – ovo je sada državno. Kad je državno što niko nije došao da kaže koliko je njihovo i u kom delu. Posle su počeli da vade sadnice voća, a niko me ne zove da im bar kažem da mi neke sadnice sačuvaju, da ih presadim u drugi deo, kaže Dragica, kojoj je isto ponuđeno 440 evra, a sud presudio hiljadu, ali isplate još nema jer se sudska priča, kako izgleda, digla na najviši nivo.
