Kragujevčanka Marija Ćalović je magistar farmacije, mama Vukana i Višnje, supruga Strahinje Ćalovića (koji na društvenim mrežama vodi „Tatin dnevnik”), ali po zanimanju je menadžerka društvenih mreža i influenserka. Kada je završila sudije, radila je na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu na Katedri za Fizičku hemiju. Nakon nekog vremena dala je otkaz i posvetila se poslu na društvenim mrežama.
O tome šta znači biti influenser, koliko je to odgovoran posao i koje su to pozitivne i negativne strane ovog posla, „Kragujevačke” su razgovarale sa ovom influenserkom.
S obzirom na to da naši stariji čitaoci nisu baš upućeni u posao influensera, šta je zapravo to influenserstvo?
– Iako možda termin „influenser” i dalje nije toliko poznat među starijom populacijom, sam pojam i njegova suština seže još, slobodno mogu reći, od pre dve hiljade godina kada su rimske zanatlije i proizvođači čuvenih „rimljanki” davali gladijatorima u areni da ih nose kako bi publika koja gleda borbe videla i poželela da kupi istu takvu obuću. Dakle influenser, prevedeno na današnje vreme, neko je ko ima uticaj na određenu grupu ljudi koju okuplja oko sebe na društvenim mrežama.
Kako se često influeneri shvataju u negativnom konkekstu, koje su pozitivne strane ovog posla?
– Kao i u svakom poslu, tako i u ovom, imamo ljude koji krajnje ozbiljno i odgovorno shvataju i obavljaju svoj posao i sve dok je tako smatram da negativnom kontekstu nema mesta. A što se negativnih i pozitivnih strana posla tiče, od negativnih bih izdvojila, na primer, to da smo izloženi javnosti i u trenucima kada mi to možda ne bismo želeli, kada prolazimo kroz neki težak period ili nam jednostavno nije do snimanja i pojavljivanja, mi prosto nemamo tu privilegiju da budemo inkognito. Što se pozitivnih strana tiče, društvene mreže su veoma moćan alat i kada ih koristimo na pravi način i u prave svrhe to može zaista doneti mnogo toga dobrog i za pojedinca i za zajednicu.
Da li je sada influenserstvo posao? Koliko se može zaraditi i na koje načine?
– Da, moj suprug se ovim poslom bavi još od 2012. godine, kada to ni blizu nije imalo ovaj obim. Poslednjih godina za influenser marketing sve svetske i domaće kompanije i brendovi, od najvećih do najmanjih, odvajaju veliki deo budžeta, i to se povećava iz godine u godinu. Koliko se može zaraditi zavisi upravo od uticaja osobe, odnosno influensera, veličine profila, kao i rezultata koje taj influenser ostvaruje. Najbolji rezultati se postižu onda kada su brend i influenser dobar – „prirodan” spoj.
Imate preko sto hiljada pratilaca na Instagramu. Kolika je društvena odgovornost influensera?
– Odgovornost je velika i raste sa brojem pratilaca. Čak i taj broj koji piše na profilu nije konačan, jer se veliki deo sadržaja dosta deli među ljudima na mreži, pa to što kažete ili napišete lako može izaći iz okvira ljudi koji vas prate. Među mojim pratiocima ima i mlađe publike, kojoj sam ja u neku ruku uzor. To nisu moje reči, već njihove kada me sretnu i to me onda često osvesti, jer tada tek shvatimo „težinu” onoga što radimo i pričamo na mrežama. Takođe, vrlo često na mrežama govorim o društveno odgovornim temama, jer smatram svoj profil odličnom platformom za podizanje svesti o mnogim temama. Evo, na primer, poslednje o čemu sam pričala je „menstrualno siromaštvo”.
S obzirom na to da ste magistar farmacije i da ste radili na fakultetu, kako ste se odlučili da napustite ovaj posao i posvetite se influenserstvu?
– Otkaz na fakultetu sam dala zapravo pre nego sam počela da se bavim ovim poslom, iz nekih privatnih razloga. Influenserski posao je došao potpuno neplanirano i spontano.
Zašto ste se odlučili za „beauty” kontent (sadržaj o lepoti i zdravlju)?
– Baš zato što sam farmaceut kroz ovaj posao sada spojila sam sve ono što volim. LJubav prema kozmetici, nezi, lepoti, šminkanju, ali i zdravlju, a sve to mogu da posmatram iz vizure jednog farmaceuta.
Promovišete lepotu, porodicu, obrazovanje, a Vaši sadržaji su često i komični. Šta je sa uticajem onih koji promovišu apsolutno suprotne stavove od Vaših?
– Humor je sastavni deo mog života od malena. Moji roditelji su jako duhoviti ljudi, potom sam pronašla i partnera koji je verovatno najduhovitija osoba koju poznajem. A humor je zarazan i lekovit, pa biram da kroz život idem tako kad god je moguće. Kada dođete u neke godine, ne kažem da ih imam puno, ali imam dovoljno i godina i iskustva, da one koji imaju apsolutno suprotne stavove od mojih mogu da zaobiđem.
Koliko je bitno da roditelji znaju šta njihova deca gledaju i koga prate na društvenim mrežama?
– Veoma je bitno! Ovo je ujedno i poziv svim roditeljima da, ukoliko to možda ne rade, prate šta im deca gledaju na internetu, koga prate, koje igrice igraju…
Da li se srećete sa negativnim komentarima i kako se sa njima nosite?
– Pored ovolikog broja ljudi koji svakodnevno gleda sadržaj koji ja objavljujem, a to je i do milion mesečno, nemoguće je ne sresti se sa negativnim komentarima, jer ljudima je ipak mnogo lakše da budu „direktni” na mrežama, gde mogu da se kriju iz lažnog imena, nego kada bi vas sreli na ulici. Ali, baš zbog toga se na njih ne treba ni obazirati i ja sam to vremenom i naučila.
Šta poručujete onima koji žele da se bave ovim poslom?
– Na ovom „internet nebu” ima mesta za sve, samo treba da budu svoji, da budu istrajni, uporni, da pronađu svoju nišu, odnosno oblast interesovanja i da puste maštu i kretivnost da rade svoj posao. I da ni slučajno ne pokušavaju da budu neko drugi, tu se opet vraćamo na početak ove rečenice.
Piše: Maja Đorđević
