U dva udara olujnog nevremena sa gradom koji su zahvatili Kragujevac i okolna sela 5. i 13. juna pričinjena je šteta na usevima od 320 miliona dinara. Ovu procenu su dale stručne komisije za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, navodi se u odgovoru Informativne službe grada na pitanja naše redakcije, na osnovu podataka koje su dobili od nadležne uprave.
Mnogo veća šteta nastala je 13. juna i ona iznosi 200 miliona dinara, dok je 5. juna procenjeno da su vlasnici poseda oštećeni za 120 miliona dinara. Odmah zatim, u ovom odgovoru se navodi da grad Kragujevac nije u zakonskoj obavezi da izvrši nadoknadu štete po ovom osnovu iz budžeta.
Dalje se kaže da je zakonom o obnovi nakon elementarne nepogode iz 2015. godine uređen postupak i pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih i drugih nepogoda (ne naknadu štete, već pomoći).
Dakle, nagoveštava se seljacima kojima su uništeni usevi da mogu da se nadaju pomoći, ali ne od lokalne uprave, već od države. Na kraju se navodi da je Grad ispunio svoju obaveziu i podatke o šteti dostavio Ministarstvima poljoprivrede i Minstarstvu za javna ulaganja.
Opozicija ignorisana
Stranke opozicije koje deluju jedinstveno u gradskoj Skupštini smatrale su da grad treba i može da pomogne u ovoj situaciji i da gradska vlast iz budžeta treba da nađe prostora da nadoknadi štete seljacima. Zato je 14. juna upućeno pismo sa potpisom svih 36 odbornika da se održi vanredna sednica Skupštine grada, zbog vanrednih okolnosti, i da se proglasi vanredna situacija u delu teritorije grada gde su usevi imali najveće štete.
Ovaj zahtev je odbijen jer je predsednik Skupštine grada Ivica Momčilović četiri dana kasnije otpisao da po važećim propisima Skupština grada nije nadležna da donosi akta iz oblasti vezanih za proglašavanje vanrednih situacija.
Ovo je izazvalo veliko ogorčenje kod opozicije, a jedan od podnosilaca zahteva u ime ostalih stranaka, Veroljub Stevanović, u svom odgovoru predsedniku Skupštine grada Ivici Momčiloviću, naveo je da po statutu grada i poslovniku Skupštine grada ovo najviše telo ima pravo da donosi zaključke kojima odlučuje o prihvatanju određenih predloga, utvrđuje stavove o tome šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima…
Stevanović je, upravo pozivajući se na pravo donošenja zaključaka, zatražio da se na hitnoj sednici jednim takvim aktom od Štaba za vanredne situacije u Kragujevcu zatraži da oni zahtevaju od gradonačelnika Nikole Dašića da proglasi vanrednu situaciju zbog vremenskih nepogoda, jer je to njegova nadležnost.
Ipak, taj apel nije pomogao i sednica po hitnom postupku nije sazvana. Tako je, dok se razvila živa aktivnost tumačenja procedure ko je nadležan da proglasi vanredno stanje, sve dalje od stavljanja u prvi plan javnosti bilo pitanje da li će neko, i ko to treba da bude, da nadoknadi deo, ili ceo iznos štete koju su pretrpeli proizvođači.
U komentaru šta se sve dešavalo Veroljub Stevanović, odbornik i predsednik stranke „Zajedno za Šumadiju”, kaže da moramo da se vratimo na 2007. godinu kada je on bio gradonačelnik i kada su bile mnogo veće nepogode nego sada jer su 24 sela bila „ubijena gradom”. On navodi da je u svim selima procenjena šteta i da je nadoknađena sto posto iz gradskog agrarnog budžeta.
Agrarani budžet po kome je u to vreme Kragujevac bio jedan od retkih gradova koji ga je imao, poslužio je za ovu svrhu, kao što su iz njegovih sredstava kopani bunari, korišćene robne rezerve za selo. Stevanović smatra da grad sada ne može da nadoknadi štetu seljacima jer nema agrarni budžet, odnosno nekih 70 miliona dinara koji su sada odvojeni u budžetu za pomoć selu, namenjeni su za određene programe koji treba da se sprovedu.
Alarm za Republiku
Stevanović smatra da postoji uvek mogućnost da se neke stvari urade, da se direktno, pa i indirektno od države traži pomoć. Kad se proglasi vanredno stanje, smatra on, to je već mogućnost da se urade mnogi potezi, a oni, gradska vlast, ništa.
– Gradska vlast procenjuje štetu, ali nemaju pojma imaju li mogućnosti da učestvuju u nadoknadi štete, niti ih to zanima. Ali, od toga neće moći da pobegnu, da stavljaju glavu u pesak, uvek nešto može da se uradi. Imaju tih 70 miliona u budžetu za selo. Drugo, postoji rebalans budžeta, ali ne rade ništa sem što foliraju kroz procenu štete, kaže Stevanović.
Koliko je osiguranje useva od šteta nastalih zbog grada aktuelno i da li bi veći procenat osiguranih ublažio katastrofe koje se događaju? Stevanović kaže da tu ima mnogo problema jer ima dosta staračkih domaćinstava, ljudi koji nemaju kompjutere niti znaju kako treba obaviti sve procedure. Ipak, on misli da deliti osigurane i neosigurane poljoprirednike stavlja ove druge u građane drugog reda, jer ne može se sva šteta ostaviti njima samima da je rešavaju.
– Ima tu mnogo mogućnosti za pomoć, recimo oslobađanje plaćanja poreza na imovinu u određenom periodu, a kako će oni? Ja pretpostavljam da oni neće ništa da urade, zaključuje Stevanović.
Jovica Radovanović, predsednik opozicionog odborničkog kluba „Volim selo svoje”, kaže da grad i država daju subvencije seljacima za osiguranje useva od nepogoda. Ali, iznos koji je odvojila Skupština grada u budžetu je šest miliona dinara za ove namene, a to je samo simboličan iznos. Tim parama, kaže on, ako bi samo u jednom selu svaki domaćin osigurao po jedan hektar, ceo iznos bi bio potrošen.
Radovanović podseća da je nadoknada štete kod pojedinih domaćina pitanje humanosti, jer ima slučaj u Gornjim Jarušicama da je jednom ugldnom domaćinu na 40 hektara rod uništen sto posto. U proizvodnju ovaj domaćin je uložio 40 miliona dinara. Zato mu, po mišljenju ovog odbornika, na svaki način treba pomoći da obnovi proizvodnju.
A kada se radi o osiguranju on smatra da gradska uprava nije dovoljno transparentna u upoznavanju proizvođača kakvi su uslovi, koliko subvencija daje grad, a koliko država. Radovanović misli da grad namerno sklanja u stranu informacije o subvencijama za osiguranje jer joj tako više odgovara.
Treba, po njemu, pretresti i ulogu protivgradne zaštite za koju je nadležan Štab za vanredne situacije grada Kragujevca. Ovaj odbornik ima pouzdane informacije da protivgradna stanica u Drači tokom nedavnog olujnog nevremena nije mogla da dejstvuje, iako je imala rakete i spremnog strelca da ih ispali.
Naime, komisija koja daje odobrenje stanicama da dejstvuju ovoj stanici nije dala dozvolu jer je oko nje bilo izraslo šiblje i granje velike visine. Dat je nalog gradskim nadležnim službama da to rastinje uklone kako ga rakete ne bi dohvatile prilikom lansiranja. Ali, pošto niko nije uklonio ovaj nedostatak zabrana je ostala na snazi, pa odavde nisu poletele rakete kada je bilo najpotrebnije, 5. i 13. juna. Radovanović smatra da je to direktna odgovornost gradskog Štaba za vanredne situacije.
Piše: Miloš Pantić
