Da ni najstariji meštani šumadijskih i srpskih sela ne pamte ovakvu sušu već je postala svakodnevna ocena koju čujemo na ulici, sa medija. Neki koji pomnije prate hronologiju agrara kažu da je slična suša bila pre oko 20 godina, pa evo sad. Podsećaju da je 2002. godine Vlada Srbije donela meru kojom je oslobodila poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu od suše tako što su ih oslobodili jednogodišnjeg plaćanja doprinosa za penziju, koja je za taj period stavljena u stanje mirovanja.
Procena proizvođača je da je u šumadijskim selima najveće štete od dvomesečne suše, kada u julu i avgustu nije pala ni kap kiše u većini sela, pretrpeo kukuruz i to oko 50 posto, kao i suncokret koji je za oko 40 posto imao pad roda, dok je najviše nastradala soja sa padom preko 50 odsto.
Sa ovom procenom slaže se i Mića Živanović, poljoprivrednik iz Gornjih Jarušica i nekadašnji narodni poslanik. On skreće pažnju da je već počela berba kukuruza i to još od polovine avgusta, znatno ranije nego obično, jer je termin za berbu oko mesec dana kasnije, polovinom septembra.
Suvo zrno
Oni koji su obrali kukuruz kažu da je na silu sazreo i da ima 12 do 13 posto vlage, što je suv plod za vršaj i mora da ide u koš. Ovakav plod se kruni prilikom berbe i tu se rasipa određeni procenat zrna. Sa suncokretom je priča o podbačaju zbog suše slična, a otkupna cena je, kako navodi Živanović, manja za 25 dinara nego što je bila pre tri godine i iznosila 40 dinara na početku otkupa, dok je sada oko 45 dinara.
Proizvođači ove kulture nemaju mogućnost da sklone rod i čekaju bolju cenu, jer se suncokret ne skladišti, već prodaje „sa njive”. Kod voćara najveću štetu imali su proizvođači šljive koja usled nedostatka vlage nije dobro nalivena i plod je manji.
Takav plod nije za branje i nije „u klasi” po veličini. Otkupljuje se za pečenje rakije i to po ceni od 18 dinara. Po toj ceni proizvođaču se teško isplati da plaća radnike da je kupe, jer je dnevnica 5.000 dinara.
Kada se saberu sve okolnosti i izvedu računi, po mišljenju Miće Živanovića, ratari koji su zasejali kukuruz, suncokret ili soju, kao i deo voćara, sa ovolikim štetama nalaze se ove godine „na nuli”.
– Jedina zarada za ove proizvođače bile bi subvencije od države, kojih ima tri vrste. Prva je isplata 18.000 dinara po hektaru za sve ratare, druga je povraćaj 50 dinara po litru dizel goriva i treća, koja je još u fazi obećanja, je najava da će država plaćati seme za setvu po 18.000 dinara po hektaru. To bi trebalo da se primeni od 1. septembra ove godine, pa ćemo videti, kaže Živanović.
Ovaj poljoprivrednik, koji obrađuje deset hektara svojih njiva, plus više desetina hektara uzetih pod zakup, pretrpeće od ratarskih kulutura pad prinosa za 50 posto. Zato smatra da ovoliki gubitak mora da ima razumevanje i podršku države i preko redovnih subvencija, kako bi domaćinstva opstala.
On se zalaže da država, kao i 2002. godine, uvede za one koji su pretrpeli štetu od suše, oslobađanje od plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje, koje bi bilo u stanju mirovanja ove godine. Za zdravstveno osiguranje bi zatražio da ostane, ali da ga oštećenim seljacima plati država. Treći zahtev bi bio da lokalna samouprava, odnosno grad Kragujevac, donese odluku o oslobađanju plaćanja godišnjeg poreza na imovinu oštećenih seljaka, odnosno na poljoprivredno zemljište i nekretnine.
Stočna hrana
Ova poslednja obaveza, porez na imovinu, nije važila za poljoprivrednike od devedesetih godina prošlog veka sve do 2012, 2013. godine, kako se seća Živanović. Ali, da bi se ove olakšice uvele mora prvo da se proglasi stanje elementarnih nepogoda za određeno područje i za naznačeni period.
Tek na osnovu toga stiče se zakonski osnov da se uvedu ove državne olakšice, kao što je bilo 2002. godine.
Ljubinko Nektarijević, odbornik u Skupštini grada grupe građana „Volim selo svoje” i poljoprivrednik iz Divostina, bavi se stočarstvom i kaže da će osetiti posledice jer je njegov rod kukuruza za ishranu stoke mnogo podbacio i da će se to i te kako osetiti u njegovoj proizvodnji.
Zbog nedostatka sopstvene hrane za stoku proizvođači će morati da je kupuju i bez pomoći države teško će mnogi od njih pregurati godinu. Nektarijević kaže da za sada kao odbornička grupa nisu ni razmatrali zahtev da se proglasi stanje elementarne nepogode jer su imali takvo iskustvo 2021. godine i to nije dalo rezultate.
U Skupštini grada, naime, odgovorili su im da takvu odluku donosi Republička Skupština i da oni tu ne mogu ništa, a Republika nije donela očekivanu odluku i tu se sve završilo. Da se sve ne bi svelo na ponavljanje jedne neuspele priče, Nektarijević je odustao od toga.
– Smatram da bi najveća konkretna pomoć bila ako bi se poljoprivrednici pomogli stočnom hranom iz robnih rezervi. Bez toga pomoć u oslobađanju poreza na imovinu ne bi donela neko olakšanje. Taj porez ne dostiže neki veliki iznos i na godišnjem nivou je 1.060 dinara po hektaru, zaključuje Nektarijević.
Za sada nema zvaničnih procena iz nadležnih službi gradske uprave koliko je smanjen prinos pojedinih useva i voća tokom letnje suše, koja će potrajati i u septembru. Izgleda da se čeka da se berba kukuruza završi, pa da se izađe sa konačnim podacima, a onda i merama, pre svega države, kako bi posledice bile što manje.
Piše: Miloš Pantić
