Grad Kragujevac preuzeo je pre pet godina većinsko vlasništvo u preduzeću „Šumadija” DOO, poznatijem po dugogodišnjem imenu „Šumadija” DES, jer zapošljava osobe sa invaliditetom i ima status zaštitne radionice. Motiv gradske vlasti bio je da ne dozvoli da se ovo preduzeće ugasi, jer iako je bilo u vlasništvu države i bavi se rehabilitacijom invalidnih lica, pa je zbog toga privilegovano po mnogim stavkama, dospelo je u veliku krizu.
Grad Kragujevac uložio je tada 70 miliona dinara za dokapitalizaciju i postao većinski vlasnik, i obavezao se da namiri dugovanja ovog preduzeća kako bi normalno nastavilo da radi. Tvrdilo se, kao i mnogo puta ranije, da ova firma ima opremu i program proizvodnje koji je dovoljan da se obezbedi opstanak sa jednom boljom organizacijom.
Prošle godine pojavila se vest da zaposlenima u preduzeću od kojih je više od 50 posto osoba sa invaliditetom, od ukupno 60 radnika, plate kasne tri meseca. Nakon nekog vremena neizvesnosti pronađena su sredstva i kašnjenje je nadoknađeno. Krajem prošlog meseca opet se javljaju zabrinjavajuće vesti da radnicima te firme kasne četiri plate, kao i da je direktorka Jasmina Mihajlović počela da sastavlja spisak tehnoloških viškova. Ona je, kako se čuje od zaposlenih, obećala da će jednu mesečnu zaradu isplatiti do Nove godine, a odmah u januaru još dve. Radnici, po svemu sudeći, veruju u ovo obećanje, jer je teško naći nekoga ko bi govorio za medije, ali je pitanje šta će to doneti na duži rok i gde je izlaz za ovu firmu.
Milan Tanović Tane, šef odborničke grupe i odbornik POKS u Skupštini grada obavestivši javnost da su mu zaposleni rekli da im ponovo kasne plate i da su od direktorke saznali da se prave spiskovi za otpuštanje radnika, i to u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, što, kako kaže, nikako ne bi smelo da se desi.
– Iz tog razloga država učestvuje u subvenciji 75 odsto bruto ličnog dohotka radnika sa invaliditetom, jer oni nisu u stanju da budu profitabilni na tržištu. Zato se ovo preduzeće ne može posmatrtati kroz ekonomsku isplativost, kaže Tanović.
On je javno postavio pitanja da li se u preduzeću prave spiskovi za otpuštanje i koliko radnika planiraju da otpuste? Dalje pita koji su kriterijumi za sastavljanje spiska za otpuštanje i da li je tačno da su to radnici koji su najviše na bolovanjima? Da li je tačno da će „Šumadija” DES od početka naredne godine u sklopu JKP „Šumadije” postati firma koja će se baviti održavanjem za potrebe grada, sledeće je pitanje odbornika. Na kraju završava s pitanjem da li se planira gašenje ove firme i prodaja zemljišta?
Koliko god da su pitanja konkretna i aktuelna, ni posle mesec dana poslovodstvo ovog preduzeća nije našlo za shodno da izađe sa odgovorima pred javnost, ili se u tome isprečila gradska vlast kao predstavnik većinskog vlasnika sa odlukom da informacije o ovim događajima još malo zadrži.
Goran Milić, predsednik Sindikata metalaca centralne Srbije, kaže da je čudo da preduzeće kome se za više od polovine radnika isplaćuju tri četvrtine bruto plate, jer ima status zaštitne radionice, ne može da zaradi onih 25 posto za te radnike i još za preostale zdrave radnike celu platu.
Na pitanje šta je po zaposlenima najveći problem, nedostatak posla, loše rukovođenje, ili nešto treće, Milić kaže da se manjak narudžbina provlači godinama kao najveća teškoća ove firme, ali da je ona izradom žičanih ograda kojima je „pokrila” ceo grad, od javnih do privatnih privrednih objekata, sigurno dobro zarađivala. Da li je tržište ogradama sada zasićeno i da li izrada parkovskog mobilijara za potrebe grada, što je osnovni program, sada ne može da donese dovoljno prihoda?
Goran Milić smatra da je problem kontrola, koju bi trebalo da sprovodi grad kao vlasnik firme, preko Nadzornog odbora, da se vidi kakvi su planovi proizvodnje, kretanje porudžbina, prihoda. Ovu kontrolu grad ne obavlja, tvrdi predsednik metalaca. On smatra da je trajno rešenje za „Šumadiju” DES da se pripoji nekoj od preduzeća iz grane namenske industrije u Kragujevcu, čime bi dobila sigurnost, više posla i vratila se vlasnički u krilo države iz ruku grada.
– Ovo je moj lični predlog i više puta sam o tome pisao poslovodstvu. Razlog zašto tako mislim je primer „Zastava Kovačnice” koja je više godina bila u vlasništvu bugarskog preduzetnika, nakon privatizacije, a onda je privatizacija poništena i fabrika je prodata Fabrici oružja „Zastava”, gde sada posluje mnogo bolje i vraća nekadašnji ugled, kaže Milić.
Ovaj sindikalac podseća da preduzeće ima liniju za cinkovanje i da može da opstane tako što će da radi ovu uslugu za gradske firme iz ove grane. Osim toga, razvijena je i proizvodnja tartan podloge koja je korišćena za dečja igrališta koja se grade po mnogim mesnim zajednicama poslednjih godina, pa bi i to trebalo da doprinese boljim rezultatima. Milić podseća da je „Šumadija” u ovom trenutku jedina zaštitna radionica u gradu, posle privatizacije „Zastava INPRO”, gde je jedan deo firme kupio francuski „Trigano”, dok je drugi deo ugašen, a invalidi poslati u penziju.
Piše: Miloš Pantić
