Savetovalište za mentalno zdravlje, od osnivanja 2013. godine do početka epidemije kovida, radilo je na promociji, prevenciji, lečenju i rehabilitaciji. Epidemija kovida ugasila je te aktivnosti. Sada je rad obnovljen, a dr Suzana Perović je šef Savetovališta u čijem timu su još Anastasija Delić, psiholog, Nataša Božović, diplomirani socijalni radnik i Dejan Tošović, viši medicinski tehničar.
Ono što ih razlikuje od psihijatrijske službe, koja takođe postoji u Domu zdravlja, je upravo preventivni rad i rehabilitacija koju su obavljali na različite načine. Od početka ove godine do 6. decembra kroz Savetovalište za mentalno zdravlje prošlo je ukupno 2.030 pacijenata, obavljeno je 4.009 pregleda, pri čemu su se isti pacijenti više puta obraćali za stručnu pomoć, kod 238 pacijenata je otkrivena demencija, a pregledano ukupno 377 ljudi sa ovom dijagnozom. Bitnije se ne razlikuju statistički podaci iz prošle godine kada je kroz Savetovalište prošlo ukupno 2.079 pacijenata, pregledano 4.427, otkrivena demencija kod 224, a ukupno pregledano 358 osoba sa dijagnostikovanom demencijom.
Epidemija depresije i demencije
– Motiv nam je bio, pošto je depresija najčešći mentalni poremećaj, vrlo zastupljena u populaciji, da izađemo s novom uslugom prevencije. Tu je i demencija. Pokušavamo da utičemo da pacijenti koji se bore sa zaboravnošću dođu na vreme. Naša sredina je takva da je normalno zaboravljati u nekim godinama, i ne jednom smo se sreli sa situacijom da pacijent dođe i na pitanje od kad zaboravlja odgovori, odavno, ali to je normalno. Nije normalno zaboravljati ni u jednim godinama. Normalno je da zaboravimo i da se setimo. Zato to naši sugrađani moraju da shvate. Kad primete zaboravnost kod obolelog člana porodice, da ga dovedu odmah, jer bolest je takva da je mnogo važno „uhvatiti je” na početku, objašnjava dr Perović.
Po njoj, prisutan je ogroman porast demencije poslednjih godina u Kragujevcu i razlozi za to su – što mi starimo kao narod, što po poslednjem popisu imama 8.000 ljudi manje, a to su ljudi srednje generacije. Procentualno broj ljudi preko 60 godina u Kragujevcu se povećao, i samim tim i mogućnost obolevanja od demencije se povećava.
A koliko je zdravstveni sistem spreman da se suoči sa izazovom populacije koja je sve starija?
– Možemo u okviru Savetovališta da kažemo da smo pratili potrebe starije populacije s obzirom da nam je pritisak pacijenta sa demencijom veći, kaže psiholog Anastasija Delić.
Na njene reči se nadovezuje dr Suzana Perović pričom da je to ustvari epidemija.
– Evo, ja dajem sebi za slobodu da tako kažem, jer mi u ordinaciji na dnevnom nivou imamo sigurno minimum dve do tri demencije i granice se pomeraju naniže. Računali smo da su oko 20 posto naših pacijenata na dnevnom nivou oboleli od demencije, kaže dr Perović.
Najmlađi pacijent koji ima verifikovanu demenciju je osoba od 54 godine.
– Građanstvo treba da zna da ono što mi vidimo je kraj bolesti. Bolest kod tih ljudi je počela pre 25 godina, samo što mogućnost za otkrivanje faktički ne postoji. I zato smo mi odlučili da damo mogućnost da bukvalno svako u ovom gradu ko primeti u okolini ili kod sebe da može da dođe i odradi testiranje na demenciju, da se uveri da li ima ili nema problem. Možemo, dakle, da odradimo i dijagnostiku u jednom danu, kaže dr Perović dodajući:
Više članovi porodice dovode obolele, nego što sami dođu. Teško priznaju sebi zaboravnost, doduše, kako ko. To je jedna teška i tužna bolest. Zavisi od simptoma sa kojima počne. Nekad demencija zna da ide sa psihološkim poremećajima, a da zaboravnost nije tako izražena, i onda je to zaista veliki problem, da pacijent dođe ili da ga dovedu, jer se ne priznaje bolest.
– Čovek se teško suočava sa sobom da zaboravlja i da jednog dana neće znati ko su mu najmiliji, da izađe iz kuće, da ode do prodavnice, da se obuče… Vrlo je teško emotivno priznati sebi demenciju, objašnjava dr Perović.
Rano otkrivanje demencije utvrđuje se kroz razgovor sa psihijatrom i popunjavanje testa za rano otkrivanje ove bolesti, koji pomažu da se ova bolest otkrije u ranoj fazi, kada je lečenje i najdelotvornije. Primera radi u Kragujevcu ima dijagnostikovano oko 2.000 pacijenata sa demencijom.
– U kasnijim godinama postoje kliničke slike gde se depresija i demencija preklapaju, pa nekad može biti neprepoznata demencija iza okvira depresije. Depresija nije nužno znak da će neko sa sigurnošću biti dementan, pojašnjava dr Perović.
Oni su tokom 2021. i 2022. godinie radili sa članovima porodica obolelih od ove bolesti gde je sindrom sagorevanja bio ogroman. Imate nekog ko vam je blizak, ko se udaljava od vas, koga gubite, emotivno je vrlo zahtevno.
– Statistički podaci pokazuju da svaki četvrti negovatelj u jednom trenutku bude hospitalizovan, da li na nekoj klinici za telesne bolesti ili mentalne smetnje, jer to je 24 sata angažmana. U Srbiji najčešći su negovatelji žene, to nam je drugi deo koji ćemo raditi kada su u pitanju demencije, kaže dr Perović.
Preporuka tima porodici, koja ni sama u početku ne uzima bolest bližnjeg za ozbiljno stanje, da se bolje informišu.
– Koliko god da vam je blizak oboleli od demencije, otac, majka rođak nebitno je, ako primetite da zaboravlja nikad ne pripisujte to godinama. Ja sam zadovoljna kad dođu na kontrolu i kažu da nije gore. Ako bude bolje ja sam onda presrećna, kaže dr Perović, uz opasku ljudski je nadati se boljem.
Novi paket usluga
Od početka ovog meseca Savetovalište je uvelo nove usluge i proširilo postojeće u cilju očuvanja mentalnog zdravlja stanovništva. Akcenat je stavljen na psihološku potporu osoba obolelih od kancera, i ne samo kod žena obolelih od raka dojke, kao pre, nego i na pacijente sa drugim lokalizacijama kancera.
– Bolest sama utiče na mentalno funkcionisanje, to je prva činjenica, a druga da mentalno funkcionisanje utiče značajno na sam proces lečenja i rehabilitacije, ako to pacijenti shvate onda su naša iskustva odlična, kaže dr Suzana Perović.
Druga usluga je rad sa žrtvama nasilja u porodici. Osobe koje su pretrpele fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko nasilje, sada će moći u savetovalištu da dobiju psihološku podršku, ali i onu drugu koja vodi ka reintegraciji u društvo. Procedura je da ih lekar opšte prakse, koji prepoznaje simptome psihičkog nasilja kod svojih pacijenata, uputi u Savetovalište.
– Mi želimo da preveniramo ili da smanjimo te psihičke smetnje koje se javljaju nakon nasilja, a ima ih mnogo, strahova, nemira, depresije, suicidalnih misli, noćnih mora, kaže socijalna radnica Božović.
Sledeća usluga uključiće i socijalnog radnika koji će raditi sa roditeljima ili paziteljima dece koja imaju autizam, Daunov sindrom ili druge razvojne probleme. Ovo iz razloga što je potrebno dati savet i pružiti psihološku podršku onima koji brinu o osobama sa navedenim bolestima.
Savetovalište za očuvanje mentalnog zdravlja uvelo je još predavanja u radnim organizacijama i ustanovama o simptomima i znacima bolesti današnjice kao što su stres, anksioznost i depresija. Plan je da zaposleni koji to žele popune anonimno upitnik, koji će kasnije stručni tim u savetovalištvu analizirati. I kod onih kod kojih se zaključi da imaju stres, anksioznost ili depresiju za koju je potreban psihološki ili medikamentalni tretman, biće pozvani, naravno ukoliko žele, da se jave na dalje lečenje.
Predrasude i stigmatizacija
Preveniraće se stres, depresija, anksioznost i sindrom sagorevanja van ordinacije. To je rad u zajednici, gde su planirana predavanja na ove teme, sa mogućnošću anonimnog testiranja.
Čak i ako dođu do saznanja da ima mnogo ljudi koji su pod stresom u nekoj firmi, njihov posao nije da informišu o tome poslodavca, nego se bave samo ljudima u problemu.
– Ljudi konstantno rade, zaboravljaju na sebe, svoje obaveze, negde možda i ne prepoznaju da je u pitnju sagorevanje, koje nije ni prepoznato u našoj kulturi. Radiš pa si se umorio, to nije umor, to je konstantno zamaranje, a ima za posledicu da nam je teško da obavljamo i najjednostavne zadatke kao što je pranje, tuširanje, onda sve odlažemo… Zato je važno to prepoznavanje i lečenje i farmako terapijom i razgovorom koji je deo mojih savetodavnih usluga, kao i Natašin, objašnjava Anastasija Delić, psiholog.
Po njenim rečima predrasude i stigmatizacija ljudi koji imaju mentalnih poteškoća, na sreću, sa dolaskom novih generacija idu na bolje.
– Mi imamo problem samo sa starijim pacijentima, kod kojih je stigma veća, kod omladine su se barijere već izgubile. Oni shvataju da ne treba samo doći kad se jave neki psihijatrijski i psihički simptomi, nego obratiti se i za po neki savet, kaže socijalna radnica Božović.
Doktorka Perović kaže da još uvek imamo stigmatizaciju tih ljudi u radnim okruženjima, tako da i danas, kada dođu mada ređe, njihov zahtev je da li mogu da ne uđu u sistem da se ne vidi dijagnoza i raspituju se da li ono što oni pišu može još neko da vidi. Dakle, i dalje kao društvo nismo shvatili da je psihijatar doktor, kao svaki drugi.
Inače, građani mogu doći lično u Savetovalište za mentalno zdravlje koje se nalazi u prostorijama specijalističko-konsultativne službe ATD-a, da zakažu pregled ili putem telefona 069/ 323-9122.
Piše: Elizabeta Jovanović
