PRODAT DEO KOMPLEKSA NEKADAŠNJEG „21. OKTOBRA”: Grad inkasirao 2,5 miliona evra

Na javnoj aukciji održanoj 5. decembra prodato je oko dva hektara gradskog građevinskog zemljišta na početku Industrijske zone, kod glavne Autobuske stanice, zajedno sa halom od 8.579 kvadrata i još tri pomoćna objekta ukupne površine 368 kvadratnih metara. Sve ovo bilo je nekada vlasništvo nekadašnjeg preduzeća „21. oktobar”, pa je prešlo u vlasništvo grada Kragujevca. Kupovina je obavljena za 286 miliona dinara, što je za 26 miliona više od početne cene koju je grad ponudio.

Dakle, zemljište zajedno sa objektima prodato je za blizu 2,5 miliona evra, što nije zanemarljivo za dopunu gradskog budžeta na kraju poslovne i kalendarske godine. To su potvrdili u Gradskoj upravi za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje odakle je i nformacija da su bila tri ponuđača i da su parcela i hale prodati onome ko je dao najveću ponudu. Njihova imena ostala su tajna.

Iako smo od Gradske uprave zahtevali da dostavi ime kupca, kao i ko su sve bili zainteresovani i učestvovali na liciticiji, te informacije su uskraćene. U najmanju ruku, kao da je to poslovna tajna i kao da se vremenom neće saznati ko šta na toj lokaciji radi, gradi, dograđuje, raščišćava ili krčmi. Uglavnom, javnim uvidom u republički Katastar nepokretnosti na prodatoj parceli još nije došlo do promene vlasništva do zaključenja ovog broja novina, pa je i dalje jedini vlasnik grad Kragujevac.

Inače, Komisija za otuđenje gradskog građevinskog zemljišta radi izgradnje objekata nije uspela da realizuje prodaju parcele od 47,64 ari na Deninom brdu, koja se nalazi u zoni stanovanja, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Grad je tražio 6.000 dinara po kvadratnom metru ili ukupno oko 28,8 miliona dinara (250.000 evra), pa je ostala za naredni krug prodaje, baš kao i parcela u radnoj zoni „Feniks”, od koje je grad imao velika očekivanja, odnosno trebalo je da inkasira blizu tri miliona evra.

Ova prodaja imovine nekadašnjeg društvenog preduzeća gradu je došla kao slamka spasa, budući da se iz godine u godinu značajni prihodi u budžetu grada planiraju od prodaje lokacija za gradnju objekata različitih namena. Ali, kao što je već poznato, ne ide uvek kako je zamišljeno i prvom pokušaju. U ovom slučaju se pravio prostor od ranije.

Podsećanja radi, predmet uspešnijeg dela prodaje gradske imovine kod Autobuske stanice, nalazi se u bloku između Šumadijske ulice, Ulice Dragoslava Srejovića i železničke pruge Kragujevac – Lapovo. Nekada je zemljište sa dve hale pripadalo Društvenom preduzeću „21. oktobar”, koje je izbeglo stečaj putem reorganizacije. Ali je zato na ime potraživanja koje je imao od „21. oktobra” grad Kragujevac postao vlasnik velike proizvodne hale i korisnik dela zemljišta koje je bilo predmet prodaje.

U konkursnim uslovima koji su bili istaknuti i na Sajtu grada navedeno je šta na tom komadu zemlje može da se gradi i proizvodi, koja su ograničenja, s obzirom na blizinu stambenog kompleksa, ali i železničke pruge, zbog čega važe i neki poslebni uslovi gradnje u skladu sa urbanističkom zonom Stari „ 21. oktobar”. Lokacija je prevashodno namenjena privrednoj delatnost, za privredno-industrijsku proizvodnju, kao i komercijalnu.

U okviru „Radne zone 2” moguće je zadržati postojeću delatnost, ali dozvoljava se transformacija radnih kompleksa ka tercijalnim delatnostima – uvođenje proizvodnih i uslužnih programa u skladu sa zahtevima tržišta uz tehnologije koje ne remete ekološke uslove samog okruženja i dominantnu namenu. Pisalo je, takođe, da indeks zauzetosti parcele može biti maksimalno 60 posto pod objektima, i po 20 posto tehnološke i saobraćajne površine sa neizostavnim zelenilom. Najveća dozvoljena spratnost objekta je P plus 3 ili četiri nadzemne etaže do ulice uz obavezno obezbeđivanje parking mesta. A da li će tako i biti, otom potom.

I „Infrastruktura železnice Srbije” je dala svoje uslove s obzirom da se parcela graniči jednim manjim svojom delom sa železničkom prugom, zahtevajući da objekat bude na rastojanju od 25 metara od najbližeg koloseka pruge, a duplo dalje u slučaju proizvodnje eksplozivnih sredstava ili skladišta eksplozivnih proizvoda i slično. Bilo je i drugih uslova, kao što su da se vodi računa o kontrolisanom odvodnjavanju, sađenju rastinja.. ali to je u ovom trenutku manje bitno za ovu priču.

Piše: Elizabeta Jovanović